Господине Мијалковићу, с обзиром да брижљиво негујем властиту менталну хигијену, испод части ми је да будем члан бечког удружења грађана „Просвјета“, клерикалне организације која је саучесник криминалних радњи у Аустрији и коју краси најгора фамилијарна клановштина.
    

Да бечку „Просвјету“ краси најгора фамилијарна клановштина најилустративније нам потврђују последњи „Духовни разговори“ кад је ваша супруга држала слово о посту. Тога се ни зликовац Броз није сетио. Зликовац Броз својој жени Јованки није дозвољавао да држи говоре на комунистичким сесијама као што сте ви то урадили 7. децембра 2013. године у сали цркве Свети Сава кад је ваша супруга Зорица, заједно са свештеником, говорила о посту са медицинског становишта. Као да у Бечу нема српских лекара, а има их доста.
     Ваше приватизовано бечко удружење грађана „Просвјета“ саучесник је криминалних радњи. Наиме, ви сте, господине Мијалковићу, организовали неколико књижевних вечери квазикњижевнику Мики Влаисављевићу Влацовићу који илегално без пасоша борави у Аустрији, интелектуалном пигмејцу и моралном лилипутанцу који не зна  граматику и правопис српског језика и који се, узгред буди речено, бави преварама и обманама, о чему ће јавност бити подробно информисана кад оштећени покрену судске процесе против њега.
      Господине Мијалковићу, ви кршите законске прописе у држави у којој живимо и бацате ружну слику на српску заједницу у Бечу. Наиме, до скоро је секретар бечке „Просвјете“ била Зорица Вујић која је била илегалац у Аустрији без боравишне и радне дозволе, а сада она иста у „Просвјети“ води секцију „Мала причаоница“! Не верујем ни да сада има регулисан боравишни статус у Аустрији.

     Господине Мијалковићу, не може се у цивилизованом свету и у правној држави понашати нецивилизовано и деловати на ивици закона. То баца ружну слику на све часне људе који легално живе у Аустрији по неколико деценија, за разлику од неких који су тек недавно пронашли Беч на географској карти и ушли у Беч, али Беч никако да уђе у њих!
      Господине Мијалковићу, ви неразумно браните криминалну проневеру новца коју је 1995. године извршио недавно смењени старешина једне бечке цркве, а том свештенику, да вас пдосетим, лично сам, исплатио новац те године пред сведоцима у канцеларији цркве, не добивши никада потврду, као ни што деца нису добила новац њима намењен, о чему је било речи у вишемесечној полемици у штампи (конкретно "Европсkим новостима) 1998. године о КРИМИНАЛНОЈ ЗЛОУПОТРЕБИ ХУМАНИТАРНЕ ПОМОЋИ У ЕВРОПИ!
        Проневерити новац намењен ратној сирочади злочин је без преседана. O tempora! O mores!
     Господине Мијалковићу, чланарину у износу од 50 евра, коју сам платио секретару „Просвјете“ Савићу пре неколико недеља, поклањам вашој каси без дна, кад ви, ионако, сваки састанак претварате у вашарске тираде о прикупљању чланарине до које вам је далеко више стало него до елементарне културе и људскости!

Свако добро вам желим и довољно мудрости и разборитости!