Činjenica da u senci rešavanja pitanja položaja i statusa Kosova, trci u naoružanju, izbegličkoj krizi i najavljenim vanrednim izborima, u Srbiji neprimetno prolazi težnja vojvođanskih separatista za nezavisnošću tog dela srpske teritorije, u najmanju ruku je zabrinjavajuća. Pripremajući haos, plaćenici i nezadovoljnici svih boja, potpomognuti srpskim aktivistima iz dijaspore, pišu grafite sa iscrtanim grbom Vojvodine, odnosno tri zvezdice, a iznad »Vojvodina =Katalonija«.
Porukama izražavaju ideju nezavisnosti Vojvodine, a protiv interesa države Srbije. U potpisu ovih političkih poruka stoji organizacija Mlada Bosna. Na opasnu igru i nastojanje separatista, da se Vojvodina otrgne od matice, aktuelna vlast u Srbiji ne reaguje. Sve učestaliji zahtevi za odvajanjem ovog dela srpske zemlje ne izaziva nikakvu pažnju kod nadležnih državnih organa Srbije, jer je vlast zauzeta hapšenjima komentatora na društvenim mrežama koji su nezadovoljni režimom i stanjem u zemlji.
Sledbenici Soroša, zagovornici svetskog globalizma i upotrebe genetski modifikovanih organizama (GMO) od kojih nastaje hrana, hapse srpske rodoljube, oduzimaju im računarsku opremu izričući im mere pritvora, zadržavanja i kazni. Za to vreme vojvođanski separatisti postavljaju zahtev da se reši statusni položaj Vojvodine kao Republike u federalizovanoj državi Srbiji.
Nastave li srpski vlastodršci, čuvajući svoje fotelje, da prenebregavaju ono što i vrapci na grani znaju, neće biti daleko dan kada će novi granični kamen temeljac biti postavljen kod Pančeva i Zemuna, jer secesionistički scenarijo već podavno teče.
Na vojvođanskim pijacama se odavno i slobodno prodaju majice sa mapom »Velike Mađarske« i simbolima mađarske ekstremne organizacije »64 županije«. Ta mapa, pored Vojvodine, obuhvata Hrvatsku bez Dalmacije, manje delove Slovenije, celu Slovačku, ukrajinsku pokrajinu Galiciju i pola Rumunije. Srpski gradovi Novi Sad, Subotica i Sombor su u takvoj mapi ispisani na mađarskom jeziku, pa bi se zvali Uj Videk, Scabadka i Zombor.
Do sada je oko 100.000 građana Vojvodine uzelo mađarske pasoše, za koji je bilo potrebno imati 300 evra i znati nekoliko mađarskih reči, što je sasvim dovoljno u odnosu na ono što se pasošima želi postići. Posle masovnog iseljavanja iz Srbije, smešteni u Austrijskom glavnom gradu – Beču, Srbi, imaoci novih putnih isprava, planiraju da u novoj domicilnoj državi organizuju promotivnu vožnju gradskim kočijama uz vijorenje zastave tkzv. Republike Vojvodine….
Nešto slično se događa i u Sloveniji.
Članovi društva »Štajerska zajednica« iz Maribora, delimično finansirani iz budžeta R. Srbije, nisu aplicirali za mađarske pasoše niti ih imaju, ali su zato na istom zadatku sa pajtašima, »Vojvođanima« iz Beča. Kod ovih ljudi u Sloveniji, (Srba i Slovenaca) kao i kod «bivših Srba« u Beču, radi se o ličnom interesu, a nikako o nepoznavanja istorije.
Organizacioni odbor "prijateljstva za nova vremena"
Sa leve na desno: Rade Bakračević, Stanko Kozar, Slobodan Stojanović, Franc Kangler (gradonačelnik), Tone Petelinšek i Danijela Pećanac
Došapnutu, a sumnjivu ideju bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, Radu Bakračeviću predsedniku »Štajerske zajednice« iz Maribora, (2009) da se krene u uspostavljanje "prijateljstva za nova vremena" između štajerskih pokrajina Austrije, Slovenije i Hrvatske (Grac, Maribor, Varaždin) sa Novim Sadom, podseća na plan uspostavljanja transverzale Lombardija-Panonija-Transilvanija, i oživljavanje ideje o povratku Austrougarske monarhije.
Organizacioni odbor "Prijateljstva za sva vremena" planirao je, srećom nije realizovao, bar ne javno, maršrutu »prirodne staze« koja vekovima povezuje ova tri naroda, a na štetu Srbije.
Planirano oživljavanje »prijateljstva« u nedoba, stazom kojom su nam u prvom svetskom ratu dolazile horde osvajača i koja nam je odnela trećinu sposobnog muškog stanovništva, ostavljajući pustoš za sobom je zabrinjavajuća, opasna i koštala bi Srbiju gubitka teritorije Vojvodine, što je krajnji cilj plana koji odavno postoji. Ta ista staza je korišćena i u drugom svetskom ratu, gde su Srbi i Srbija ponovo podneli nemerljiv gubitak.
Podsećajući se na ratnu prošlost nekih zemalja ne bi se smelo zaboraviti da su Srbi sve što imaju platili svojom krvlju, a ideja jugoslovenskog zajedništva preskupo ih je koštala. Njeni nekadašnji saveznici (velike sile), a protivnici ondašnje Hrvatske, Slovenije i Mađarske, koje su se borile na poraženoj strani, nažalost danas imaju drugo mišljenje o Srbiji. Žele da je zgaze unište i pocepaju.
Najnoviji zahtev Lige socijaldemokrata Vojvodine usaglašen je sa zahtevima iz Brisela o formiranju vojvođanaske policije. To je samo jedan u nizu zahteva prethodnih godina, među kojima je bio i Predlog statuta Vojvodine sa svim obeležjima državnosti te srpske pokrajine.
Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, Nenad Čanak, namerava da prvo od Vojvodine stvori državu, a da je zatim odvoji od Srbije i deo pripoji Mađarskoj, a deo Hrvatskoj. Zato on vodi promađarsku i prohrvatsku politiku crtajući kalendare u kojima prikazuje da se sa južne strane „granice“ ove „republike“ nalazi Beograd, istočno je Temišvar, na severu Segedin, dok su na zapadu Brčko i Osijek.
Da li ima prostora za krivično gonjenje Čanka i njegove stranke, »istaknutih« Srba i Srpkinja iz Beča, članova Štajerske zajednice iz Maribora, kao i svih onih koji rovare protiv Srbije, pitanje je za aktuelnu srpsku vlast koja uporno ćuti na ove pojave, a hapsi fejs - buk komentatore.
Ali, kada je već tako, od loše srpske dece se može izvući i korist, ako se pažljivo »osluškuju » njihove aktivnosti, a njihova priča o celovitosti zemlje i borbi za decenztralizaciju se odbaci kao priča da se Vlasi ne sete …..
Da li su svi ovi protivustavni slučajevi, pozivi na rušenje države i ćutanje aktuelne vlasti dovoljan razlog za narod – glasačko telo, da duboko razmisli koga će glasati na aprilskim vanrednim izborima, pre nego što olovkom zaokruži bilo koju političku partiju, ili pojedinca, a koji se pri tome ne bi suprodstavili navedenim pojavama?
Nije na odmet podsetiti da je Vojvodina Autonomna pokrajina u Republici Srbiji, a ne u Briselu, Hagu, Berlinu, Londonu ili Vašingtonu, tako da bi se konačno neko morao posvetiti i navedenim slučajevima.
Na čelu kolone: Rade Bakračević i Franc Kangler
Istorija Vojvodine
1526. Posle Mohačke bitke samozvani srpski car Jovan uspostavlja svoju vlast u Bačkoj, severnom Banatu i delu Srema i stvara državu koja postoji godinu dana. Ovaj prostor ubrzo pada pod tursku vlast.
1557. Posle obnove Pećke patrijaršije, Srbi iz današnje Vojvodine ulaze pod njenu jurisdikciju
1549. Ustanak u Banatu protiv turske vlasti, posle čega su spaljene mošti svetog Save u Beogradu
1690. Seoba Srba u Austrijsku monarhiju pod Arsenijem III Čarnojevićem
1699. Karlovačkim mirom Bačka i deo Srema pripadaju Austriji
1718. Požarevačkim mirom Austrija dobija Banat i ostatak Srema, koji ulaze u sastav Vojne krajine
1739. Druga velika seoba pod Arsenijem IV Jovanovićem
1848. Karlovačka mitropolija izdignuta na nivo patrijaršije; srpskas revolucija, proglašena Srpska Vojvodina
1849. Austrijski car proglašava Vojvodstvo Srbiju i Tamiški Banat sa jednakim brojem srpskog i rumunskog stanovništva, a postojalo je do 1960.
1918. Vojvodina proglašava pripajanje Kraljevini Srbiji
1929. Posle šestojanuarske diktature formira se Dunavska banovina sa centrom u Novom Sadu
1945 Formirana Autonomna pokrajina u sastavu Srbije
Radovan B. Milić