Štampa
Kategorija: Intervju
Pogodaka: 1584

Портал Трагови објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“

Свест о шумадинству

Свако уопштавање или пребрзо закључивање о томе ко су Шумадинци, као и то по чему се они разликују од суседних српских предеоних или етничких група, може бити не само погрешно, већ и погубно, па и смешно, ако се то чини без научне основе. Један од најугледнијих познавалаца генезе српског народа, као и појединих његових етничких скупина и племена, Цвијићев ђак и сарадник Јован Ердељановић (1874-1944), управо је приликом изучавања становништва Шумадије дао веома важно упозорење:

„Када се говори о некој народној групи, онда се мора најпре имати у виду, да она ни у целини, нити у ма коме своме делу не може бити једноставна, него да има пуно већих и мањих, месних и предеоних разноликости и да је пуно сродности и прелаза ка суседним или и неким даљим народним групама, дакле, да се нека народна група може одређивати само релативно, у односу према другим групама, кад се јасно утврде њихове међусобне разлике. Ово је, дакле, прво што се мора имати у виду и ово је сасвим природно.“

Ердељановић је око пола века помно пратио етничке прилике и њихове одлике у Шумадији, коју је непосредно познавао, био у већини њених насеља, у некима вишекратно, у толико домова боравио и коначио, са тако много људи се сусретао и од њих црпао податке. Несумњиво, и из прве руке, познајући Шумадију, у целини, као и у детаљу, Ердељановић је оставио и овај врло упутан запис о њој: „Јасна је разлика у народном карактеру не по пределима него по селима, просто од села до села се наилази на друкчије особине, негде на потпуне супротности.“

Очито, попут врло сложеног мозаика, и етничка слика Шумадије је тако разуђена и вишеслојна. То се, уз мало пажње, може видети на сваком кораку и у сваком погледу – етничком, језичком, културном, привредном или обичајном.

Ако се полази од етничког састава, Шумадија је увек имала инородне састојке. Тако, на пример, према попису становништва 1991. године, у општини Крагујевац је било 169.478 Срба, 3.287 Црногораца, 2.635 тзв. Југословена, 80 Шиптара, 124 Бугарина, 4 Влаха, 20 Грка, 52 Мађара, 786 Македонаца, 305 који су се изјаснили као Муслимани, 17 Немаца, 25 Пољака, 1.232 Рома, 85 Румуна, 21 Рус, 5 Русина, 15 Словака, 111 Словенаца, 7 Турака, 5 Украјинаца, 473 Хрвата, 6 Чеха, затим 163 припадника других националности, 146 који се нису изјаснили о својој националној припадности или су неопредељени, 37 који су се изјаснили по регионалној припадности и 965 „непознато“.

Померање ове слике се уочава ако се подаци о националности укрсте са подацима о вероисповести. Јер, по истом попису, у општини Крагујевац је 168.855 православаца, 637 припадника исламске вере, 558 католика, 79 протестаната, 6 припадника прооријенталних култова, 1.490 припадника других вероисповести, 39 неопредељених верника, 1.674 атеиста и 6.746 „непознато“. Очито, нити су сви Муслимани исламске вероисповести, нити су сви Хрвати католици, а што се Срба тиче, по нашем старом обичају – нити су сви Срби православци, нити су само Срби православци у овом попису.

Ако се, даље, у овом попису погледа само српска националност, лако се запажа предеона разноликост – једни су Гружани, други Левчани, трећи Јасеничани, четврти Таковци, пети Моравци, шести Качерци итд., или, у следећем, ширем, предеоном кругу: једни су Косовци, други Старовлашани, трећи Босанци, четврти Личани, пети Кордунаши, шести Сремци и сл.

ИЗВОР: Миле Недељковић, „Ко су Шумадинци“, Глас јавности 2001. године