Štampa
Kategorija: Kultura
Pogodaka: 1079

Спремам се и чекам аутобус на релацији Београд Беч, 30.новембар је други дан празника црвене Југославије које се још старији сећају, југоносталгичари оплакују ...Да али данас је и 4о година од смрти великог српског писца Милоша Црњанског, а он нас сутра окупља у Бечу, али ма није само то, сутра је 99. рођендан покојне прве државе јужних Словена, сутра је дан који ови црвени првопоменути игноришу, они славе јајца и укидање Краљевине, оне прве илузије, каква симболика сутра сам са другим мени непознатим људима који говоре као и ја српским језиком додуше сада су то неке нове силом створене варијанте и где баш у Бечу, датума када је сахрањена Аустро Угарска а рођена СХС потоња Југославија...

Спавам и не узнемиравају ме звуци оријента у варијанти Касидола, Житорађе или других егзотичних места рођења разних „уметница“ уз које поскакују сви чак и они који би из срца да ишчупају простор из кога су побегли.
Крочио сам јутро, мрак и уз помоћно средство мапу тражим одредиште, нисам гуштер похода по метрополи ово ми је други пут и мало одоцним али стижем први и чекам...Полако се скупљају и други, уморни сапутници, али срећни су. Вечерас и следеће вече делићемо писану машту. Побегли смо од сиве стварности и осећамо се макар мало слободни, тражимо оног другог, трећег слушаоца да са њим поделимо своје писане мисли, осећања, разменимо мисли.
И када би ишло бирократски требао бих по протоколу да описујем чињенице, број окупљених, не нећу то је сувопарно.  Једноставно притрчали смо столу, као деца радосни, ми правимо наш „округли“сто, а љубазни домаћини опуштају атмосферу и за тили час започиње жив разговор, свако у најлепшем реду и поретку слуша говорника и нижу се речи поезије, прозе, афоризми, опуштено, све их добро разумем, јер говоре српским језиком и варијантама нових, новонасталих политичких језика и сви су ту (сви сем, знате сви који воле лепу писану реч сем оних који воле опијате, они су тамо са Веслијем, Мадлен и осталима)...
И осећам се пријатно јер слушам паметне и лепе разговоре, слушам паметне и нормалне људе, али да не буде превише мора се на спавање сутра следи главно.
Дан леп, прохладан, тачно знам где идем, хоћу да погледам поставку у Музеју савремене уметности, е сад не може баш све како ја хоћу, не може брзином којом желим, доста је људи, морам бити стрпљив, док се сви договоре, а када се договоре куда, е сада морају да се договоре да су се договорили, али не, мени ништа ни цурење времена неће покварити уживање, ништа.
Блажен сам међу женама, њих 7 а ја сам, дивота, али и обавеза, морам бити и папарацо, морам застати крај сваког другог излога само имам подршку од једне предивне даме која мушки размишља да је доста излога, али стрпљиви смо и она и ја, причамо, причамо о лепим стварима, размењујемо добре мисли и позитивну енергију, права дама, сликар естета...Јао...чујем једну похвалу на мој рачун иако сам њихов некадашњи противник, ја не знам то чији, ха ха дама са мора живахна и пуна живота каже ми да сам диван Србин и нисам ЗЛОЧЕСТ!!!! Па зар опет ми да будемо криви, одличан сам мислим у себи дипломата као Дучић мењам слику о свом народу, а само сам онакав какав јесам, неко други прави о свакоме од нас искривљену фотографију, браво за мене. КАВАЛИР одзвања ми у ушима похвала...
Вече, сада је финале, додуше музика са звучника надјачава стихове, али не смета, чујемо се, и РАЗУМЕМО СЕ, а онда и ја Хвала БОГУ дубоког гласа надјачавам имењака Георгијева и промовишем себе, па зато сам и овде...Весело, опуштено, баш нико неће покварити овај дан, ово вече и ја храбрим наше домаћине да само злонамеран може наћи замерку,лепота је у једноставности...
Таман мислите да је крај, не није увек постоји још једна тура разговора, увек постоји нешто што је остало НЕДОВРШЕНО, ха ха као и наслов моје збирке. Назад у хотел где боравимо ту почиње ФИЕСТА, нема оне наметнуте озбиљности,опуштено, свако своме саговорнику и разговор траје, разговор, а где је он ту је и чашица, а где је чашица ту је и песма, и сви ми смо ту обични нормални људи...Јутро, зар већ јутро, а још није завршено, сада средстима модерног доба наставићемо разговор, са неког другог места, нећемо бити уживо једни поред других, замишљаћемо једни друге...
ХВАЛА СЛАВИЦЕ, ЦВЈЕТО И РАДОВАНЕ БИЛО ЈЕ ДИВНО!