Nije se još napunila godina od izlaska iz štampe knjige akademika, prof. dr Kaplana Burovića ODAN I ODRAN, a problemi, koji se tu tretiraju i o kojima je naš akademik Burović izneo naučnu istinu i stručno, pravno obrazloženje, opet izbijaju u dnevni red crnogorskih aktuelnosti, ponavljaju se istim zabludama, istim falsifikatima i istim neprijateljskim stavovima i
peretendiranjima prema Crnoj Gori i crnogorskom narodu, ne samo od naših vekovima osvjedočenih stranih neprijatelja (od kojin i ne očekujemo što drugo!), već i od naših Crnogoraca, ne samo od onih muslimanske vjeroispovesti (za koje smo naučili da se u svim borbama crnogorskog naroda polariziraju na strani neprijatelja! Svaka čast izuzecima!), već i od pravoslavne gospode, pa i od nekakvog mitropolita Crnogorske crkve, koji – verovali ili ne – izjavio se i on na strani muslimana i traži ništa manje već rušenje pravoslavne crkve, Bog ga jadnog pomilovao i oprostio mu!
Knjiga ODAN I ODRAN je podeljena u nekoliko poglavlja.
U poglavlju KNJIGE on tretira izdanja prof. dr Živka Andrijaševića, Jeromonaha Ilije, dr Gorana Komar, Vladimira Maksimovića, Jasne Milovanović, Jovana Nikoilaidis, Nikole Rackovića i Biljane Živković.
U poglavlju ISTORIJA tretira istoriju i etimologiju Skadra, o novom stavu Albanaca prema Skenderbegu (pošto su saznali da je Srbin!), o argumentima bugarskog akademika Vladimira Georgieva da Albanci nisu Iliri i o srpsko-crnogorskoj dijaspori u Italiji.
U poglavlju KRITIKE piše o Milovanu Brkiću, Venku Markovskom, o dokumentiranom poreklu Albanaca (Deretić, Vukčević, Terzić, Janković, Sotirović i drugi), kao i o knjizi dr Gojka Desnice ISTORIJA I POREKLO STANOVNIŠTVA ULCINJA.
Nastavlja sa poglavljima o etimološkim studijama, esejima, marginalijama, člancima, intervjuom, diskusijama, portretima (pejsnika Jevrema Hajdukovića i romanopisca Miodraga Lukića), mikrologijama, pismima, poštom, pa APPENDIX-om i poglaljem DOKUMENTA. Svi članci i studije, jedni značajnijih od drugih, da čovjek ne zna što da prije pročita.
Predgovor knjizi je napisao Ilija Vučijaković. Na prvoj korici je crkva, podignuta 2005.godine na vrh Rumije od pravoslavaca Crne Gore, koje predvodi oktroisani mitropolit dr Amfilohije Radović, a na poslednjoj imamo fotokopiju ZAHVALNICE Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, koja je dodjeljena Akademiku 2009. godine „za doprinos u radu i predstavljanju lepe pisane reči u dijaspori, a povodom pet godina postojanja i plodonosnog rada“. Kako vidimo iz ove zahvalnice, doprinos akademika, prof. dr Kaplana Burovića je od vremena zapažen i cijenjen. Njegova nova knjiga to nam samo nedvosmisljeno dokazuje i potvrđuje, ne samo istinama koje nam se tamo pretstavljaju, već i gorućom aktuelnošću problema koje tretira.
Upravo zato preštampavamo iz te knjige dopis U Crnoj Gori nema ni kamena albanskog, pošto je taj problem poslednjih dana nanovo izbio na površini crnogorskih medija.
Luka TOMOVIĆ
U CRNOJ GORI NEMA NI KAMENA ALBANSKOG
– Povodom šovinističkih pretendiranja albanske dijaspore -
Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik
Sajt Albanaca Ulcinja LAJME NGA ULQINI (Vesti iz Ulcinja), na njihovom jeziku objavljuje 31. januara 2011. godine članak pod naslovom Crna Gora, Albanci protiv izgradnje jedne srpske crkve u Krajini, bez autora, na dnu piše: d.b/VOA/BalkanWeb. U tom članku, između ostalog, kaže se: « Albanci u Crnoj Gori preživljavaju kao provokaciju i uzurpiranje njihovih etničkih teritorija postavljanje jedne pravoslavne srpske crkve na planini Rumiji u zoni Krajine. Poslanik albanske partije u crnogorskom parlamentu,Mehmet Bardhi, pretstavio je ovu uznemirenost tek imenovanom pretsedniku vlade Igoru Lukšić, tražeći od vlade Crne Gore da preduzme zakonske mere za preseljavanje ove crkve iz zone Krajine» (Podvukao–KB).
Kako se zna, u avgustu 2005. godine Pravoslavna crkva Crne Gore izgradila je na vrhu Rumije svoju crkvu. Albanska dijaspra u Crnoj Gori, i to njeni muslimani žešće od njenih hrišćana, ustali su protiv toga sa pretendiranjem da je to njihova, albanska i muslimanska teritorija. Prema njima Rumija je planina koju « na bazi tradicije nazivamo kao svetu, jer imamo posla sa paganskim kultom, a ne sa kultom nijedne vere…Građani ovih oblasti, Krajinjani, čuvali su i ovce na padinama planine Rumije. Opjevao ju je jako lepo i Mjeda (albanski pesnik i racista, indoktriniran veliko-albanskom falsifikovanom istorijom !- KB) u njegovoj poeziji, gde kaže « svukud oko Krajine i prema Rumiji, odjekuju zvona ovaca i dr… » (Do danas su Albanci pretendirali da je njihovo, Albanija, svukug gde je gazilo kopito konja albanskog feudalca, ali izgleda da oni misle da je njihovo i svukud gde odjekuju zvona ovaca !)
U nastavku se pretendira: « I presednik Parlamaneta Crne Gore, Ranko Krivokapić, tražio je od republičke vlade da se izvrši zakon za premeštanje ove makete u formi crkve. On reče da vrh Rumije su branili kroz vekove muslimani, katolici i pravoslavni i bio je mesto hodočašća za sva opštenstva. Dok postavljanje crkve tu, gospodin Krivokapić nazva oskrnavljenje mesta ».
Uzimam u kratku analizu ova njihova pretendiranja :
1.- Pripadnici albanske dijaspore kod nas, u Crnoj Gori, a isto tako i u Srbiji (Kosmet) i Makedoniji, pretendiraju da unutar granica današnje Republike Crne Gore, odnosno Srbije i Makedonije, postoje njihove, albanske e t n i č k e teritorije. Sa ono « etničke » pretendiraju da su oni tu autohtoni. Ovo nije prvi napis koji objavljuje ovaj sajt (alb. sajt Vesti iz Ulcinja) sa ovakvim pretendiranjima. U skoro svakom napisu ovog sajta i ovih Albanaca, oni se upinju na to da su ove teritorije njihove, albanske, okupirane od Crnogoraca, pa se zato i spremaju da ih “oslobode” i prisajedine njihovoj super Ve-e-elikoj Albaniji, čime indoktriniraju i huškaju albansku dijasporu u Crnoj Gori protiv Crne Gore i Crnogoraca, tulume i uznemiravaju nevine ljude.
Ja sam nedvosmisleno, sasvim jasno, dokazao dokumentima, činjenicama i skroz naučnim argumentima da Albanci nisu autohtoni ni u samoj Albaniji, kamoli ma gde van njenih granica. Vidite za ovo moje delo KO SU ALBANCI?, gde sam 2007. godine sakupio moje albanološke studije, objavljene na našem i albanskom jeziku, zatim prevedene i na sve jezike sveta, prokomentarisane preko svih medija, pa i uvedene u programe universiteta, kao i u enciklopedije naroda. Ne samo svetski poznati naučnici, akademici, već i lično akademik, prof. dr Eqrem Çabej, najveći albanski albanolog svih vremena, priznao je da Albanci nisu autohtoni nigde na Balkanu, da su oni stigli iz Rumunije u X veku naše ere u oblast Mata (iznad Tirane) i da su se otuda, kroz vekove, rasprostrli po čitavoj današnjoj Albaniji, pa i van njenih granica, na Kosmet, u Zapadnoj Makedoniji i u Crnoj Gori. Ovo priznaju, pa i dokumentiraju i drugi albanski istoričari, što možete videti u delu HISTORI E SHQIPËRISË, Tirana 1959, izdanje Istorijskog instituta Republike Albanije.
Znači, na teritoriji današnje Republike Crne Gore Albanci nisu meštani, ponajmanje autohtoni. Oni su došljaci, dijaspora, emigracija, što sasvim dobro znaju, jer su od vremena suočeni i dokumentima, prema kojima 1724. godine, jedna grupa Albanaca iz Mirdite (Srednja Albanija) stigla je u Krajini i formirala je tu selo Arbnesh. Druga sela Krajine i Ulcinja nose čisto srpsko-crnogorska imena, jer su isključivo Srbo-Crnogorcima i bila nastanjena pre dolaska tu ovih Albanaca, što nam svedoči i njihova mikrotoponimija, koju sam sakupio i objavio u mom delu ENCIKLOPEDIJA ULCINJA, Ulcinj 2010.
Kad su Srbo-Crnogorci gradili na teritoriji današnje Republike Crne Gore, pa i u Prevalitaniji (kako se tada zvala Severna Albanija!), svoje prve državne tvorevine, pa i kad su sebe proglašavali i kraljevima, na teritoriji Crne Gore i Severne Albanije nije bilo žive duše albanske. Tada su Albanci tek stigli u Mat, pa nisu znali ni da postoji na ovom svetu Skadar i Duklja, kako se tada zvala Crna Gora.
Isto tako, pomenutom knjigom, dokumentima, činjenicama i skroz naučnim argumentima svetskih naučnika, akademika, pa i samopriznanjima albanskih naučnika, pomenutog Eqrema Çabeja, prof. Aleks Bude (Prvi presednik Albanske akademije nauka) i prof. Shaban Demiraj (Drugi presednik Albanske akademije nauka) ja sam nedvosmisleno dokazao da Albanci sa Ilirima nemaju ništa zajedničkog, ponajmanje sa Pelazgima.
Prema tome, unutar granica današnje Crne Gore niti smo imali i niti imamo ni kamena albanskog. Van granica, upravo u današnjoj Albaniji, imali smo čitave oblasti naše, pa i srednjevekovni glavni grad Crne Gore – Skadar, koji su naši pradedovi podigli iz pepela vandalskih pustošenja i vladali tu 500 godina uzastopno, kad taj grad nije poznavao ni jednu jedinu albansku dušu!!!
I u Albaniji ima Srbo-Crnogoraca i Makedonaca. Oni tamo nisu dijaspora. Oni su nacionalna manjina! Imaju i oni ne samo sela, već čitave oblasti naseljene svojim stanovništvom, pa ipak niko od ovih Albanaca ne naziva te oblasti ni etnički srpske, ni etnički crnogorske, niti etnički makedonske! Ili je koji od njih do danas rekao da je Vraka crnogorsko selo?! Ili je koji od njih rekao da je oblast Gore (Šištavec i druga sela u Albaniji) srpska oblast?! Ili je ko rekao da su oblast Golo Brdo (sa oko 40 sela) i grad Pogradec – makedonski?! Stanovnici Vrake ne samo svoje selo, već ni sebe ne smeju nazvati Crnogorcima, jer će ih svi Albanci pogledati popreko, a do jučer su ih i na živo odrali da bi ih primorali da se odreknu svoje crnogorske nacionalnosti i da se izjave za Albance. Ko se u Albaniji ne izjavi za Albanca neće mu poveriti ni metlu da čisti ulice!
I eto, umesto da Crnogorci i crnogorske vlasti optuže ove Albance da, njihovim pretendiranjima za “etnički albanske oblasti” u Crnoj Gori (kako se oni izražavaju!), provociraju Crnogorce i crnogorske vlasti, uznemiravaju mesno stanovništvo i krše elementarne zakone integriteta i suvereniteta crnogorske države, svetski priznate, umesto da ih optuže za njihovo otvoreno neprijateljstvo prema Crnoj Gori i Crnogorcima, moraju da trpe njihove sulude, sasvim bezobrazne optužbe i kriminalna pretendiranja.
Ovi su Albanci od vremena naučili da provociraju i čine zločine, zatim da provocirane i oštećene optuže da su ovi provokatori i zločinci.
Pošto taj izraz “albanske oblasti” ne odgovara istini, a sa druge strane njime se indoktriniraju i huškaju pripadnici albanske dijaspore kod nas protiv Crne Gore i Crnogoraca, mislim da im se treba zabraniti i pozvati na krivičnu odgovorost svakoga ko ga bude upotrebio. Svakoga! U prvom redu same Crnogorce, za koje treba izvideti koliko ih ovi Albanci plaćaju za to. Njih i Albance treba optužiti i kazniti da huškaju bezazlene Albance protiv integriteta i suvereniteta Republike Crne Gore, protiv mirnog suživota Albanaca sa mesnim stanovništvom, Crnogorcima, protiv njihovog integriranja i slivanja.
2.- Istina je da su u ovim oblastima nekada živeli pagani, pa i dan-danas žive ateisti. Ali ti pagani nisu bili Albanci, jer su svi Albanci došli u ove krajeve ili kao hrišćani, ili kao muslimani. Pagani su u ovim krajevima bili Pelazgi (sa ovima i slovenska plemena Serboni, Sarmati i Andi), Iliri, Kelti i Sloveni, pradedovi današnjih Crnogoraca. Pa, ako je na vrh Rumije i bio neki paganski kultni objekat, on svakako pripada i Crnogorcima, ali ne i Albancima!!!
Iz dokumenata vidimo da su u vreme hrišćanstva Srbo-Crnogorci izgradili na vrh Rumije crkvu “Sveta Trojica”. Dokumenta nam govore da su ovi Srbo-Crnogorci, posle smrti Sv. Jovana Vladimira, svake godine, na dan Sv. Trojice, iznosili poznati krst Svetoga Jovana Vladimira na vrh Rumije, dizali su ga uvis i zborili: “Krst se diže. Bog se moli. Gospodi pomiluj!” Baš ovako, na ovom jeziku, srpskom, a ne na albanskom!!! Ovaj je krst do kasno čuvao Ðuro Ilić Andrović, u barskom selu Veliki Mikulić. Koliko da znate, Albanac dr Nail Draga izjavio je i preko štampe da njegovi Albanci ne poznaju ni Sv Jovana Vladimira, kamoli i njegov krst. Činjenica je neosporna da su ovi Albanci podmetnuli mine manastiru Sv. Jovana u blizini grada Elbasan (Albanija) i digli ga u vazduh, što nam dokazuje da musliman Nail Draga ima pravo.
Obnavljanje crkve na vrh Rumije je legitimno pravo Crnogoraca, što im niko nema pravo osporiti, ponajmanje albanska dijaspora.
Naprotiv, Crnogorci treba da ospore pravo ovim Albancima gradnju njihove džamije sred Ulcinja (na Pristan), a na temelima crkve Sv. Mihaila!!! Ali Crnogorci su strpljivi, jer su im nenarodne vlasti priklještile i glavu i telo.
3.- Na vrh Rumije je obnovljena pravoslavna crkva. Ponavljam još jednom PRAVOSLAVNA! Koliko ja znam, Albanci nisu samo muslimani i katolici. Oni su i pravoslavni. Kao takvi, ta je crkva i njihova koliko i svakog Crnogorca, kao što je njihova i svaka druga pravoslavna crkva, gde god bila ona, i u Moskvi, i u Ženevi, jer crkva je Božja, a ne ovoga ili onoga. Ovako misli i oseća onaj koji veruje u Boga, onaj koji zna da je vera – vera, a ne politika, pa ni nacionalnost. Pravoslavlje nije samo crnogorsko, niti slovensko, gospodo Albanci! Pravoslavni su i Vlasi, i Grci, i Rumuni i mnogi drugi narodi. Pa i Albanci! Ovo urlikanje Albanaca muslimanske vere protiv pravoslavne crkve nema samo anticrnogorski karakter, već i antialbanski. Ima čisto muslimanski fundamentalistički karakter, kroz koji je prožet i politički, super ve-e-eliko albanski. Nije ni najmanje slučajno što je albanski pesnik katoličke vere Ðerđ Fišta (Gjergj Fishta) pozdravio italijanske fašističke okupatore Albanije 1939. godine rečima: “Hvala vam što nas oslobodiste od muslimana!”
Albanski muslimani, kao i naši, srpsko-crnogorski, makedonski, učiniće dobro da ne maskiraju svoje političke antinarodne ciljeve u versko ruho. Nek se bave verskim problemima i neka ne zabijaju svoj “verski” nos gde veri nema mesta. Crnogorski narod je strpljiv, ali i strpljenje ima kraja. Nemojte provocirati narod, jer će se jednog dana dići kuka i motika, pa će vam te maske skinuti i tražiti računa za sve zločine!
Pravoslavnih crkava ima i u Albaniji. I tamo se mole ne samo Albanci, već i svi drugi, i Srbo-Crnogorci, Makedonci, Grci, Vlasi, zajedno, jedan pored drugog. Ne znamo zašto su ovi Albanci samo protiv pravoslavnih obeležja, crkava i krsta, na teritoriji Crne Gore, a ne i na teritoriji Albanije?! Kojih se to verskih principa pridržavaju oni?!
Pa i sa onim “srpske crkve u Krajini” što smeraju ovi Albanci?! Da huškaju Crnogorce protiv Srba. Ne samo u Crnoj Gori, već i u Srbiji, srpsko i crnogorsko je od vremena bilo jedno, neodeljivo. I biti će!
Mislim da je krajnje vreme da se ovim muslimanima oderu maske i pokažemo narodu da upravo oni muslimani, koji nam se najviše busaju u prsa za muslimanstvo, žderu svinjetinu tako i toliko, da hišćanima ne ostavljaju ni papke! Ili ovo nije istina gospodine Drago Ðurišiću?! Upravo pred vrata džanije, koju su ovom Ðurišiću podigli pred vrata kuće, muslimani Ulcinja su mu pojeli prasence 1994. godine sa papcima! Posle toga su pošli u džamiju da klanjaju namaz.
4.- Ne znamo koliko je istina da je presednik Parlamaneta Crne Gore, Ranko Krivokapić, izjavio da su “vrh Rumije branili kroz vekove muslimani, katolici i pravoslavni i bio je mesto hodočašća za sva opštenstva”, ali znamo da taj vrh nisu branili ni naši muslimani, kamoli i albanski. A od koga su ga to branili pod turskom zastavom, jadni ne bili?! Da ga nisu branili od hrišćanskih Crnogoraca?! Ko to uđe na Cetinje sa Karamahmut-pašom i spali nam ga?! Ko za koga speva stihove:
…hajde, hajde, more Islam.
Se so’ ‘i javë, po, n’saje t’Zotit,
n’atë Cetinë kemi me hi,
me qitë rrojme e si n’Tuz motit,
prap me u toçë na me raki…1)
…hajde, hajde, o Islame.
Jer za nedelju dana, u ime Boga,
u tom Cetinju ćemo ući
da se ispričamo kao u Tuz nekad,
opet da se nalokamo sa rakijom…
I savremeni, današnji albanski pesnik Murat Aliaj vidite kako peva:
Hodua me gjith Gjolekë
Me trima toskë dhe gegë,
Ju ngjitnë malit përpjetë.
Ik o Niko se të zunë,
Benda në Rekë tu futnë.
Reka me kulla të larta,
Nga Çetinja duket flaka?2)
Hodo zajedno sa Gjolekom,
Sa junacima Toskincima i Gegincima,
Popeše se uz planinu.
Bjež' Nikola3), jer te uhvatiše,
Unutra, u Rijeku su ti ušli.
Rijeka sa visokim kulama,
Sa Cetinja joj se vidi plamen.
Kako se jasno vidi, Albanci su nasrtali i nasrću na vrh Rumije i na sam vrh Lovćena da bi nam ga prisvojili, kako to učiniše sa Skadrom i Severnom Albanijom jučer, a danas sa Kosmetom!!!
Ne poričemo da je uz crnogorske hrišćane (pravoslavne i katolike) išao u hodočašće na vrh Rumije i pokoji naš musliman, ne samo u znak mirnog suživota i verske solidarnosti, već i u znak svoje samosvesti da su tamo, na vrh Rumije, išli u hodočašće i njegovi pradedovi, kao braća po veri i nacionalnosti sa crnogorskim hrišćanima. Svaka čast onim našim muslimanima, koji nisu čekali oslobođenje od turskog ropstva, da bi se ujedinili sa svojom hrišćanskom braćom! Svaka čast i onima koji priznaju istinu da su po veri muslimani, a po nacionalnosti Crnogorci, ili Bosanci-Bošnjaci, kako nam se neki izjavljuju.
Ali, čast odbrane vrha Rumije, padina Rumije i Crne Gore, ne možemo atribuirati i Albancima, posebno ne njihovim muslimanima, koji su se do poslednje kapi krvi borili uz turskog okupatora, pa su bili i isukani mač turskog Sultana protiv svih hrišćana na svetu, posebno protiv naših i grčkih, kao što su i dan-danas – isukani mač međunarodnog džandara protiv svih naroda na svetu. Ili ovo njihovo urlanje protiv pravoslavne crkve na vrh Rumije nije izraz njihove verske i nacionalne netrpeljivosti, deo njihovog plana protiv integriteta teritorije Crne Gore, za njihova nova otimanja i prisvajanja?!
Posebno ne verujemeo da je Ranko Krivokapić izjavio da je “postavljanje crkve… oskrnavljenje mesta”. To ne može reći jedan hrišćanin, pa bio on i katolik. To neće nikada reći ni jedan ateista, konstruktivan građanin. Crkvom se do danas oskrnavilo mesto samo za muslimanskog fundamentalistu. A Ranko Krivokapić mislimo da nije takav.
Ja sam već rekao ovim Albancima, javno, preko medija, da oni, u Crnoj Gori i ma gde drugo bili van Albanije, kao dijaspora nemaju pravo da se mešaju u unutrašnje poslove naroda i države crnogorske. Prema međunarodnim zakonima, njihova je dužnost da se zbratime, da se integriraju i sliju sa mesnim stanovništvom, konkretno sa Crnogorcima. Onima, koji ne misle da se integrišu i sliju, niko im ne brani da se vrate oklen su došli, ili kud im se bude svidelo, moguće i dozvolilo da se mešaju u unutrašnje poslove, da albaniziraju tuđe teritorije i da ih priključe njihovoj Albaniji. Oni koji se ne budu vratili dobrovoljno, a uznastojali na tome da su pokrajine Crne Gore njihove - albanske, crnogorske vlasti imaju zakonsko pravo, i po međunarodnim zakonima, da ih proglase za personna non grata i da traže od njih da se udalje sa teritorije Crne Gore, pa i prisilno da ih izbace. Švajcarci su izglasali zakon po kojemu strancu, koji se kažnjava sa preko dve godine zatvora, pa i za najobičniji zločin, za tuču, krađu, za upotrebu droge, odmah skidaju državljanstvo i proteruju ga. Pa, pošto se Nail Draga poziva upravo na to švajcarsko lepo tretiranje Albanaca, primenimo i mi tu švajcarsku praksu!
Trebalo je da to učinimo od vremena, bar sa njihovim usijanim glavama, da bi se ostali pribrali, urazumeli i ušli u kolosek zakonitosti i dijalektičkog razvoja društva.
Ženeva,
dana 01. februara 2011.
_______________
1) FISHTA, Gjergj: LAHUTA E MALCISË, Rim 1999, str. 415.
2) ALIAJ, Murat: u listu NDRYSHE, Tirana, 07.XII.2007.
3) Misli se na crnogorskog kralja Nikolu Petrovića.