Štampa
Kategorija: Književnost
Pogodaka: 1896

( Посвећено  Стевану Синђелићу жандарму , који је убијен од стране
албанског терористе  "косовокрадице " из аутоматске пушке , стојећи
на бранику отаџбине )

Човек је  једина вода  обојена у црвену боју љубави према слободи ,
једина крвава вода која се у ратовима  попут  водопада слива у земљу ,
те црвене реке теку , где год су ратови и где се пролива недужна крв .
Човек је једини виолински кључ , који песмом откључава врата мира ,
песник и птице научи да пева а сунце да сија .
После ратова , бомбардовања , нагазних мина ,
ко птице без замаха и крила , кренуће колоне људи у инвалидским колицима .

 

Богаљи са штакама и катетерима .

 

Остали су у животу  и сад су ампутирци , инвалиди ,
осиромашени уранијум  очи им спржи , а  касетна бомба у њиву заривена ,
оста успомена на НАТО поклоне у виду експлозива ,
све су то нови Чернобиљи  и Хирошима  и Нагасаки
а  терористама -  камиказама  компаси и оријентири...
У празним  очним  дупљама , ко дечији  кликери , стаклене су им очи .
Називају их  богаљима и сакатима , са штакама и протезама ,
вештачким ногама, рукама, стопалима , шакама ,
како да загрле сина и погледају ћерку , безруки и безноги .

И стихови су ми ко сакати , ко пали борци за слободу ,
у њима сви  моји непогледи , у срцу заривени гелери , у очима чауре и меци ,
корачају ми песме на  штакама и храмљу , немају ноге .
Ко свим бранитељима слободе чије су ноге остале на светој земљи
а они и мртви их траже  и не слутећи да су њихове  ноге и руке божури
и корен из ког ће нићи слобода .
 
Ја знам браниоче да ти немаш ногу , да си живот свој дао за слободу ,
тамо где је твоја коракнула нога , ту се чује песма и ту нема роба .
Из сваке капи крви кад божур кад проклија ,
доказаће да је љубав јача од свих религија ,
Те црвене воде теку вековима , излију се увек , све у име мира .

 

Човек је једина вода обојена у црвену боју љубави, љубави према слободи
и никад више робови и никад више  окови ,
и зато  виолинским  кључем  отворимо врата мира ,
песмодарима и  песмодарицама ,  анђелима голубовима  белим ,
да се драгоцена црвена река  живота не пролива у ратовима
и да болнице не буду препуне оболелих од карцинома , због
оних што из летилица смрти истоваре  тоне и тоне касетних мина и пројектила .

Аутор песме :

Славица Јовановић новинар и књижевник

Из књиге " ПЕСМОДАРИ МИРА " 2014 . године