Tragovi

   Snežana Marko-Musinov, rođ.1958.god, administrativni tehničar-PC operater, državljanka Srbije, rodom iz Padine, opština Kovačica. Živi, radi i s radošću piše u Zemunu. Član je književnih klubova: Gilgameš, Kreativna radionica Balkan i Zvezdani kolodvor. U štampanoj i elektronskoj formi od 2013. godine, od kako objavljuje, zastupljena je u preko četrdeset zbornika (kratke priče, pesme za decu i odrasle, aforizmi i kritika): „Noć boema”, „Magija”, „Vrata Ponišavlja”, „Između dva sveta”(11),

„Trijumf pesme i vina”, „Arte stih vol.2”, „Zajednička prečica”, „Osmeh život krasi”,  „Najkraće priče 2013”, „S ljubavlju ženi”, „Sinđelićeve čegarske vatre 24”, „Ispod duge”, „Kad regent u vinu peva”, „Život je ljubav”, „Zbornik savremene ljubavne poezije”, „Zbornik savremenih ljubavnih priča”, „Panonski galeb 25.”, „Kajmakčalanska 11”, „Sve boje leta”, „Duša davninom probuđena”, „Kapi slobode”, „Zbornik savremenog književnog stvaralaštva”, „Nek’ živi ljubav”, „Nek’ te ima, moj Zemune”, „Leksikon savremenih pesnika bivše Jugoslavije”, „Pesmodari mira”, „Majko ja ti pesmom spomen dižem”, „Njeno ime je žena”, „Galerija od stiha gradske rime”, „Vršačko pero 15”, „Arte stih vol.3”, „Tamni dani, svetle noći”, „Želim da ti kažem”,  „Bešenovska Prinošenja”, „Jutro dalekog dana”, „Titelteka” (Zbornik radova 5 FLERT 15),  „Panonski galeb 26.”, „Između dva sveta” (13), „Zbornik poezije stopama Alekse Šantića”, „Fosilni zapis”, „Zbornik poezije Mesopotamija 2015”, „Pričaj mi rodni kraju...”,... i časopisima u zemlji i regionu („Avlija” (12), „Književne vertikale” (2, 3, 4-5), „Kreativni magazin” (6), „Hlas l’udu” (6/4581/), „Buktinja”, „Zvezdani kolodvor” (1, 2, 3 i 4), „Voštanice” (2, 3), „Afirmator” (36, 38, 44 i 46), „Slovoslovlje”, „Kutija ljubavi”). Objavljena joj je i poezija originalno napisana na engleskom jeziku. Prevođena je na arapski i slovački jezik. Višestruko je pohvaljivana/nagrađivana.

Za pesmu „Humanost na delu” dobila je Diplomu udruženja „dr Saša Božović” Beograd, za pesmu „Suđeno jesam” pripala joj je diploma Najlepša ljubavna pesma o nadi na XIV Međunarodnom književnom konkursu ljubavne poezije „Pjesma nad pjesmama” SJEĆANJE NA LJUBAV, februara 2015, Kluba umjetničkih duša u Mrkonjić gradu; pesma u akrostihu „Kad tane grune” ponela je titulu najoptimističnije satirične pesme na XIV Međunarodnom konkursu humora i satire u Mrkonjić gradu a Diploma je na istoj manifestaciji povodom 1. aprila – dana šale i zbilje, stigla i za posrebreni i najizazovniji aforizam na temu Američki poker-ruski rulet. Na manifestaciji Flert (Festival lepih reči Titel) 2015 aforizam joj je ušao u 10 počasnih flertorizama.

Igra rečima

 

Ne može svako
senzibilitet za lepo u sebi da krije,
zna kad je njemu dobro
i za drugo ga briga nije,
a ja rečima slikam lepotu
da svima oko mene u srcu zatitra
i otpočne neprestana radosna igra,
u krug, vragolasta kao čigra,
da vrati u vreme detinjstva
kada smo u svemu nalazili smisla
do nezapamćenih dubina
do kojih nas je odvela sudbina
dragim prostorima vođena,
rečnim tokovima hlađena,
srcem pamćena.

 

Vetrometina

 

Ni uporna košava rasterati neće
sve naše decenijama nakupljeno smeće,
ni radost izuzetno uspešnog poslovnog dana
neće dovoljan biti za sreću među svima nama.

 

Sve dok polazimo od htenja sopstvenih bića
a ne dotiče nas tuđ razdor, bol i patnja, nemanje i glad,
dok ne presaberemo šta ćemo s tim drugim ljudima,
odmah i sad, nedovoljan je usamljenički stvaralčki rad.

 

Moraš i da se nagneš, i da se sagneš,
i da pogled usmeriš pravo, i da mućneš gde su prioriteti,
ostarela glavo, maraton se dugo trči,
ne smeš s glavom u pesku otići svojoj kući.

 

Tek kad hrapavo doba uvidiš da je i njemu i tebi,
udovoljićeš pomažući drugima, i sebi,
čovek se nađe ispruženog srca na vetrometini
kad možda strasti najradije ukrotio bi.

 

Oslušni priču koja dolazi s ma čije strane,
nemoj joj unapred tražiti mane,
svaka muka može da se reši,
greška ispravi, ako se pogreši.

 

Usamljenica u duši

 

Kada bi na staze svojih ranih snova
da se zaputi bezbrižno mogla,
još bi čestice dodatne snage u sebi baka smogla
da širi ljubav iako telom iznemogla.

 

Promenila bi štošta logikom starih dana,
ne bi ostala usamljena, zanavek nepotrebno sama,
svet bi širila rečima, igrama, novotarijama,
i starost dočekala neiznervirana.

 

Ne bi se svet vrteo samo oko njene glave,
ne bi život ličio na život užasa i strave,
imala bi o kome, po ceo dan, da brine,
i s ljubavlju bezgraničnom, u sreću se vine.

 

Kad nemaš kome kvalitetno da posvetiš vreme
slažeš jedno na drugo pojedinačno breme,
a onda se svet iznenada pred tobom sruši
i ostaneš zauvek tužni usamljenik u duši.

 

Provodiš državne i lične praznike sama,
a mogao je dečji žamor da te budi,
nered igračaka načisto trenutno sludi
da već sledećeg trena napadne unuke ljubiš.

 

Da bude sam, čovek nije stvoren,
već da s drugim snori, meri, uči, deli,
ako tako treba, mnoge tragove da zatre,
svet naopako da pomeri i naglavačke sve promeni.

 

Pogrešna slika

 

Jetko doba spopada,
gnječi i slobodarski um
i neidealizovano telo,
oblikujući izvesno ludilo
ušuškano uzdasima neposrnulog nemalnika,
o kome se širi, sve dalje, i dalje,
pogrešna slika.

 

Provalija spoznaje
zna pogrešnu sliku da odaje;
u istini svak’ ponaosob mora da istraje,
neodoljivo vuče napred
istrgnuvši se iz besplodnosti
goruće stvarnosti
nas, naprečac zbratimljenih.

 

Zavađeni

 

Uvek jedni te isti kuju,
sudbinu tuđu pakuju,
ispisuju povelje i nagrade
čak i za belosvetke barabe.

 

Tako bar sa strane gledano mnogima izgleda
kad se o čelnicima nagrada pripoveda,
uzdižu se već nagrađivani,
kao da su ostali akteri zavađeni.

 

A nije dobro stati na pola puta,
misao počne da luta da li da se uspne
ii naprosto da skrene s puta
kad je tako neizvesnog ishoda ruta.

 

Između redova

 

Otkrivene čarke kakvog takvog sukoba
dva ili više naroda, nadrealnu igru
što pravi čuda svuda, osetila je i naša gruda,
svaki stanovnik, svaki pravednik,
uzbuđenik, zaluđenik, mislenik,
otpadnik, zatvorenik...

 

Posledice brzo ne nestaju,
neke se sparuju, produžavaju,
međusobno ratuju,
sa lica osmeh skidaju,
pogledi se ukrštaju,
u budućnost gledaju.

 

Šamare prošlosti važno je prevazići,
kompromise najbolje postići,
formule analitičke ne ograničiti na političke,
preduzeti korake za vedre, pozitivne znake
dobrog raspoloženja; kad dođe do razrešenja,
kategorija sreće neka bude obezbeđena.