Štampa
Kategorija: Književnost
Pogodaka: 1990

Rodjena u Šidu gde i sada živi. U Beogradu je završila Filološki fakultet- profesor srpskog jezika i književnosti. Piše pesme i kraće pripovetke. Pesme je objavljivala u književnim listovima i časopisima.

CRVENU BOJU VOLIM
 
Volim crvene korale, haljinu
Kad zaleprša najlepšom bojom
I cvet crveni kad se zamrsi u kosi.
Kad sunce zalazi, tako čežnjivo,
Da crvenom bojom modrom nebu prkosi,
Lepotu crvene ruže , kraljice cveća,
Ruž na usnama crvene boje,
A još uvek želim da me, onako,
Crvenim žarom,
Pogledaju oči tvoje.


VOLEO SI ME TE ZIME

 Može li odlazak tvoj sve telo da mi slomi
 I glas već jutrom da skameni u meni.
 Oči mi tužne, poslednji dani jeseni
 Daljina nas neka čeka.
 Raste u meni sumrak beskrajni,
 A u ruci mi list kestena samuje.
 Glas mi na tvojim usnama ostao,
 Samo ponekad u kišnim kapima se čuje.
 Ostaće jedna zima snežna
 Što nam je pahuljama milovala tela;
 Znam, voleo si me te zime
 Ruka mi još od dodira tvoga vrela.
 Bol je ostao, a jesen sve odnela;
 Ćutljiva jesen uvek bez reči odlazi,
 I ne sluti koliko sam volela
 U neke večeri daleke.

KIŠI PRIČAJ


Nemoj da pričaš vetru moje tajne!
Kiši pričaj! Volim nju, njenu pesmu;
Te sumorne večeri u mome oku,
Što znaju da budu i mračne, i sjajne.
Kiša poznaje sve moje želje,
Njenu pesmu mogu da slušam danima:
Kap po kap, i tako u beskraj,
Jer kiša veliko i toplo srce ima.

Pogled mi, često, kišnim nebom luta.
Danima putujem sa oblacima,
Reči tople čujem u kišnim kapima.
One mi uvek nežno dlanove greju
Kao da je tvoja ruka u njima;
Jer kiša veliko i toplo srce ima.

Zato, samo kiši pričaj o meni,
Ona me uvek na suze podseća
I na jedan, nežni, cvet vodeni,
Iz nekih ,nebeskih, visina,
Što je, večeri jedne, na mom dlanu
Nikao umesto belog krina.