Štampa
Kategorija: Književnost
Pogodaka: 1558

Рајица Марковић
Деценија има како пишем. Тачније, од како не учествујем у колу свагдашњем и сналажењу ваздашњем. Отпочех кад се против греха побуних до крви, гордост је ако кажем да сам једини и први. Песме су ми крвљу написане. Крв сам липтао

и испљувавао док сам их писао и продавао. Крајпуташим испред зграде суда, Христа ради, крагујевачка луда. Невиђен и нечувен, трске једне не сломих нит рекох јао, Бог даде тврдо стојим и нисам пао. Народ био народ остао, због народа ником недостао. Пишем ситну књигу свенародну бригу, лелек себра у песму претачем бритким мачем речи глувилу које јечи.

 

ЗВЕЗДЕ ТАД ЋЕ ПОПАДАТИ

 

Ми смо Срби народ били
Христа Бога свог славили
Мали народ на Балкану
Плева сваком урагану
Одкад зверство судбу брише
Ратна звер на нас кидише
Чим пожели људске крви
Ми смо зна се под мач први
Кад си мали сви те киње
Међ народе и звериње
У Христа се сахранисмо
Васкрсење задобисмо
Па пред смрћу не бежасмо
Силнима по њушци дасмо
Све док своји још смо били
За својту смо рат водили
После сваког ратног стања
Стизаше одликовања
За јуначких дела згода
Чуварима србског рода
Ново време ново иште
Прође слава и бојиште
У модерно наше доба
Јунаштво је лака роба
На тржишту светске магле
Па јунаци баш не нагле
Од кад Вожд се обазглави
Свуд издаја србска слави
Некад светли идеали
У грозницу златну пали
Окачисмо маче штите
Па хајд у рат за профите
Сад нам пара главе сече
Среброљубље веном тече
Туђинске нас главе воде
И трозупцем ђаво боде
Да водимо рат међ собом
С господаром и са робом
Уживања свако сања
Па нас рат за пару гања
Свако тражи лепше, веће
Старо просто нико неће
Све се србско погубило
Па се евру приљубило
Још остала пракса стара
У Србаља још од цара
Да медаљом одликују
Србе који побеђују
Карађорђе Вожд Србаља
Давно пао с груди краља
Сад сијањем светлог лика
Краси груди привредника
Победника новог доба
Што прегази србског роба
Свети Сава на реверу
Чучи ''србском'' тенисеру
Који светске паре слаже
И машину ратну маже
Симеон с небеса сиђе
Бизнис форум да обиђе
Новог доба нових круна
Одличнички род тајкуна
Сваком своје по заслузи
Вазда деле ратни друзи
Победницима ордење
Губитницима корење
Из градова вреве брује
Нација се истерује
Свак грађанство нек пазари
Док туђинство се зацари
Грађанство је светске вере
Која паром Бога ждере
Из сеоских свих атара
У град хита збег ратара
Економске зле убице
Село самлеше у трице
Фабрике се отварају
Да сељаке заварају
Памет да им померају
И с имања истерају
Фијат србску крвцу пије
Слободарске Шумадије
Кад се добро поднапије
Закључаће све капије
Модерна сеоба Срба
Некад је и голотрба
Док се геџа вођен платом
Грчи Грчкој на обали
Гаврани му црни јатом
Родну њиву позобали
С мора кући кад се врати
Још ће порез дуговати
Економске зле убице
Траг му прате сустопице
Куд би, где би, првом граду
Да понуди себе раду
Кад последњи сељак дође
Са својега на ничије
Фабричке ће црне вође
Узаптити све капије
Зло кад град у смрт затвори
Престаће тад и избори
Цар над хлебом завладаће
Док од глади сви падаће
Вучја глад ће завијати
И грађанство убијати
А грађанство гладно векне
Пред ђавола ће да клекне
Звезде тад ће попадати
Међу се се запитати
Зар одличја данас дају
За предају и продају.

 

Рајица Марковић