Štampa
Kategorija: Književnost
Pogodaka: 3244

Последњих деценија ми народи бивше Југославије били смо подвргнути ратном ситу и решету као невољни актери наметнутих ратних разарања. У наметнутом рату свако се сналазио како је знао и умео, свако по својим унутрашњим покретачким механизмима. Свако за својим срцем јурећи своје благо које му је срцем завладало. Свега је било у том ратном казану људи који су пострадали на правди и нељуди који су у рату профитирали.
Рат који је на балканским просторима беснео не може се назвати ни верским, ни грађанским, нити било којим ратним термином познатим из историје ратовања. Он је био мешавина свега и симулација свега и свачега у зависности од стране и места на ком се појединац налазио. По мојим схватањима то је био један пројектован и контролисан рат без победника из кога је најачи народ требало да извуче најдебљи крај.
Тај се рат пројектовао ради преуређења животног простора, разбијања застареле свести и навика док је народима представљан ратом за остварење узвишених националних циљева. Вишедеценијско утопијско братство јединство морало се разбратити крвљу. Лаж титоизма морала је бити разбијена да би на њено место била успостављена лаж новог доба. Многа извикана имена дала су себе и своја имена у службу ратних хушкача. Србија званично није учествовала у рату али је зато била економски и логистички активни учесник рата.
У овом рату распала се ЈНА да би смањена и ослабљена претворена у војску Србије доживела капитулацију и коначни слом. У новој европској Србији је укинут обавезни војни рок чиме је ратнички народ претворен у небрањеног и окупираног роба. Србски генерали чаме у хашким тамницама а они који дођоше на њихова места извршавају команде НАТО пакта. Постали смо разоружан и обезглављен народ. Обезглављени политичарима који служе својим и туђинским уместо народним интересима.
Уместо државе србског народа ми над својим главама имамо намесништво белосветских грађана којима је милија страна валута од домаће традиције и наслеђа. Политичка кукавичка јаја подметнута у нашу скупштину служе као гласачка машина у изгласавању европских антизакона који Србе претварају у градско робље. Све националне институције се немилосрдно руше а на њихова се места постављају европски измећарски сервиси. Разне невладине организације, потказивачке службе светских и европских господара несметано раде на рушењу свега србског и успостављању туђинског.
Косово и Метохија политичком мимикријом политичких камелеона испод жита се предаје у власништво Шиптарима. Србском народу на Косову и Метохији намећу се голом силом избори које расписује пројектована шиптарска држава Косово. Црква због бескомпромисног верско националног става протерује са Космета владику Артемија и почиње нескривену сарадњу са антисрбским властима.
Народ србски остављен од свих на цедилу нађе се као стадо без пастира на ничијој ливади. Истински Срби постадоше људи изван закона. Прогон поштења и повлађивање непоштењу постаде део србске свакодневице. Србија и Срби пролазе кроз године и деценије условљавања што претвори Србију у гору кушања на чијем врху седи црни ђаво.
Убице устава Србије својим противуставним терором претворише устав у мртво слово на папиру. Србски народ је у својој држави понижен, бачен на колена, али нека нам је за утеху то да Бог најпре прихвата молитве са колена узнете. Утишало се све грехом поробљено и покрило се по глави својим бесавесним муком. Нема везе, проговорила је светост кроз оне неугледне и прећутане у времену. Свето србско семе на Косову и Метохији, у централној Србији и на свим просторима земаљске кугле које Срби насељавају ори се гласовима сведока Истине који се сабирају у један. Чуће Бог ако неће Његови мрзитељи и гонитељи.
Поред свега овога горе набројеног, последњих година и месеци све чешће се чује захтев за формирањем нове заједнице балканских народа. У ову заједницу би ушли сви некад посвађани народи али промењени, прекомпоновани по нововажећем европском стандарду. У ову заједницу ушла би и марионетска конструкција шиптарске државе Косово.
Зашто се гинуло и мрзело годинама, то мировњаке који намећу и рат и мир не занима. Гробови се морају заборавити, живот мора потећи даље и то оним током на који нас бивши ратни хушкачи а данас мировњаци наводе. Комплетно лудило које производе и спроводе исти људи који су произвели ратну погибију. Данас сутра они исти који су нас посвађали и гурнули у рат једне против других владаће над нама преко својих безличних намесника из наших редова.
Поново ће материјалистички космополитизам однети победу над национализмом пробуђеним проливањем крви и безличје ће завладати у новој заједници балканских народа. Шта народу Србије ваља чинити, народу кога гурају из лудила у лудило обећавајући му будућност док му краду садашњост. Као прво и основно сам народ се мора запитати, има ли и на народу кривице што доживе да га селе од сита до решета и од казана до казана. Ако се народ ништа не пита нека се запитају они из народа пробуђени и на две ноге устали. Свако ко себи постави ово питање добиће исти одговор, сви смо криви, сви застранисмо, нема ни једнога добро да чини, како рече псалмопевац Давид.
Како је ово могуће запитаће се неко. Могуће је увек кад се бирају лакши путеви тад се и несвесно служи злом господару одговориће сама Истина. Запитајмо се какви смо ми људи кад ћутке гутамо лажи које нам се преко медијских сервиса свакодневно сервирају. Верујемо ли ми у њихове лажи или у њиховим лажним обећањима тражимо неко месташце за себе. Гадљиви смо на њихове лажи али се не гадимо њихових пара и похлепом вучени уђосмо у ђавоље коло варалица и преварених. Да бисмо стали на здраве ноге требамо се покајати за све своје заблуде и удаљити се од сваке лажи. Нипошто не смемо дозволити да нам на пробуђену националну свет навуку своје глобалистичко материјалистичке ролетне и да је поново на неколико деценија успавају. Ако ово учинимо искрено а не позерски отворићемо могућност да Бог погледа на нас и да нас упути на прави пут

 

Пише: Рајица Марковић