U Klubu kniževnika odlučili su da u znak poštovanja prema velikm piscima i svojim čestim gostima posvete sto za kojim su proveli najviše vremena. Na taj način, u ovom klubu i dalje “žive” Momo Kapor, Ivo Andrić, Danilo Kiš i Bogdan Tirnanić.Tim povodom u Klubu

kniževnika organizovano je druženje zaposlenih i gostiju, koji su u prijatnoj atmosferi iznosili svoja sećanja na ovo boemsko mesto, koje su godinama vodili čuveni Iva i Buda.
Autor filma o “Klubu književnika” Veljko Đurović podsetio je na to kako se nekad “osvajao” ovaj kultni prostor:
"U početku sam stidljivo sedeo za šankom, a onda sam kao i mnogi krenuo od male sale, prešao u srednju, a kasnije 'napredovao' u levu salu prepunu uglednih ljudi; salu onih koji su uspeli u životu – rekao je Đurović, otkrivši da je šank ovog restorana bio jedinstven po tome što nije imao šipku za noge.
Upravo je taj momenat inspirisao Danila Kiša na zaključak da je “odsustvo šipke mnoge pisce navelo na korak u prazno".
Klub književnika deo je kulturnog identitea Beograda. u kome su najprjatnije trenutke provodili diplomate i poznati domaći svetski pisci i glumci.
Orson Vels, Liz Tejlor, Ričard Barton, Sofija Loren, Kirk Daglas, Romi Šnajder Žan Pol Sartr, Romi Šnajder, Vivijen Li su prilikom dolaska u Beograd tražili da ih domaćini uveče vode u Klub Književnika.
Kada je svojevremeno Rokfeler bio u Beogradu, toliko je bio ponet ljudima i atmosferom da je teškog srca napustio restoran, i to – u četiri ujutru! – seća se konobar Bane Simović,.
Oson Vels je uz jagnječe pečenje i šopsku salatu došao na ideju za svoj novi film, Sartr je pisao po stonjaku, a Lorens Olivije u dobroj hrani i piću lečio ljubvnu bol.
Lepe uspomene iz “Kluba književnika” duboko u sebi nosi Ljiljana Kapor.
„Ceo moj život sa Momom Kaporom svakako je bio život i sa Klubom kniževnika u koji smo išli i kada smo imali puno para često i kada ih nismo imali pa smo jeli i pili na crtu“
Momo je uvek prepričavao kako je davne 1964. godine sedeo sa Ivom Andrićem. Kada je Ivo Kusalić, prvi vlasnik restorana, pitao Ivu Andrića šta želi da pojede i ponudio mu neka od jela, Ivo je odgovorio: “Nisam kopao rudnik, daj mi čaj”, otkrila je Ljilja Kapor.
Jedan od glavnih simbola Kluba književnika bio "Smederevac" na kome je sve do 2008. godine pripremljeno nekoliko stotina hiljada tradicionalnih jela. Kada je i zvanično otišao u penziju, postao je u bašti "muzejski eksponat” .
”Kada sam 1994. godine počeo da radim u ovom restoranu, nisam mogao da verujem da se ovde i dalje jela spremaju na 'Smederevcu'. Priprema hrane bila je tako neuporedivo zahtevnija nego na savremenim električnim šporetima, ali se tačno znalo na kom kraju peći je koja temperatura, pa se shodno tome i znalo gde se krčka sarma, gde se peče roštilj, a gde je najbolje postaviti fritezu – rekao je šef kuhinje Ljuba Vasić.
Osnovan 1946. godine, “Klub književnika” bio je restoran društvene ishrane za pisce, gde se po subvencionisanim cenama hranila intelektualna elita Beograda. Tradicija spremanja starih jela uvek je bila prisutna i nastavlja se.
beta.rs