Štampa
Kategorija: Pravopis
Pogodaka: 1045

Ацо Јанковић/Дописник Трагова

  Пре 30 година у Ваљеву је основан Енигматски савез Србије са циљем да афирмише и популарише загонеташтво у Србији

На 15. сусретима енигмата Србије, који ће се од 2 - 4. октобра одржати у Ваљеву, на пригодан начин биће обележено 30 година постојања Енигматског

савеза Србије, организације која окупља заљубљенике у загонетке и ствараоце енигматских умотворевина у Србији. Прилика је да се подсетимо како је дошло до оснивања ЕСС и шта је све значајно урађено у српској енигматици за протекле три деценије.

Енигматски савез Србије основали су до тада постојећи: Енигматски клуб ''Београд'', Енигматско друштво "Загонетка" (Београд), Ваљевски енигматски клуб "Бранковина", Енигматски клуб ''Гњилане'', Енигматски клуб ''Бор'' и Енигматска секција РКУД "Вискоза" из Лознице. У прво руководство Савеза изабрани су Бранко Полић (председник), Жарко Пешић (секретар), др. Бошко Петровић, др Зијад Хасани, Ђока Лазић и  Стеван Марековић. На оснивачкој скупштини усвојен је самоуправни споразум о удруживању клубова, Статут савеза и правила рада.

Посматрано са дистанце од 30 година слободно се може рећи да су остварени циљеви и задаци Савеза: ширење и популаризација енигматике, подстицање и развијање рада клубова на територији Србије. Енигматски савез Србије постао један од чувара и баштиника језика и писма свог народа. Највише је урађено у издавачкој енигматској делатности. Ту се пре свега мисли на прикупљање историјске грађе о енигматици у Србији, обраду  и публиковање радове из историје и теорије загонеташтва. Енигматика је популарна у Србији, једно време је у нашој земљи излазило стотинак енигматских листова, док су више дневних новина увеле посебне енигматске прилоге у своја издања. Поред тога одржано је 12. првенстава ученика основних школа, што је додатно допринело популаризацији загонетака међу најмлађима.

Пре оснивања Савеза у Србији су  се на једној руци могле избројати књиге са енигматским садржајем. У међувремену је обогаћена енигматска литература, па сада књижни фонд овог облика изражавања броји око 50 вредних публикација. Поред више десетина ауторских дела, посебно значајна издања су "Лексикон српских енигмата",(књига која је добила награду Удружења новинара Србије за литературу "Жика М. Јованоивић", "Библиографија српске енигматике" и "Укрштање речи у српској енигматици". Значајан допринос издавачкој делатности дали су Мирослав Лазаревић, Владета Тривунац, Момир Пауновић, Гојко Мандић, Ивица Млађеновић, Живорад Јевтић, Јован Вуковић, Марјан Радаковић, Радомир Мићуновић, Никола Пешић и други.

Установљен је Дан енигмата, а то је 21. фебруар, дан када је 1820. године "Забавник" Димитрија Давидовића први пут објавио уметничке загонетке код Срба. На годишњим сусретима енигмата Србије, поред енигматске трибине на којој се говори о новим књигама, историји енигматике града у коме се сусрети одржавају, обавезно се организују пропагандна такмичења - првенства Србије у састављању и решавању разних врста загонетки, као и првенства енигматичара шахиста. На овим такмичењима најуспешнији су до сада били Решад Бесничанин, Славко Бован, Александар Јанковић, Гордана Јовановић Шарић, Динко Кнежевић, Миленко Мијатовић, Сретен Перић, Зоран Радисављевић, Владимир Шарић,и други.

Опште економске и друге (не)прилике одразиле су се неповољно и на развој енигматике, па су у међувремену престали да излазе многи листови енигматског садржаја, угасили су се и неки стари енигматски клубови. Порастао је број дневних новина који имају енигматске сепарате. Појавом компјутерске енигматике, смањио се број енигматских сарадника, поготово због тога што већина листова не исплаћује скромне хонораре за објављене енигматске саставе. Савез нема своје просторије и стално седиште, што отежава рад руководства савеза. Богата архива расута је код садашњег и ранијих председника савеза.

Ваљево ће у октобру месецу по други пут бити домаћин енигматима Србије. Иначе годишњи сусрети до сада су одржавани у Београду, Новом Београду, Панчеву,  Нишкој Бањи, Бајиној Башти, Лозници,  Сомбору, Вршцу, Крагујевцу, Пожаревцу, Кикинди, Врању и Бору.

Енигмате ће имати чиме да се похвале у Ваљеву, јер је Енигматски савез Србије уз све потешкоће које га прате у раду, доста тога учинио на популаризацији и афирмацији загонеташтва међу младима и старијима. Притом се не смеју заборавити и сви волонтери који су учествовали и својим доприносом омогућили остваривање вредних енигматских садржаја. Такође, не можемо а да не поменемо и оне који нису више међу нама: Јан Бажик, Вељко Максимовић, Милан Милин, Војислав Гложански, Михајло Вемић, Љубиша Јакшић, Милан Шабан, Милан Јеленковић, Веселин Патрногић и бројни енигматски посленици који су оставили дубок траг у српскј енигматици.

На свечаности у Ваљеву ће бити и енигмате доајени српске енигматике који се овом умном едукативном забавом баве више од 50 година, као што су Стеван Апостоловић, Илија Станчул, Радојица Јовичић, Синиша Симоновић, Бошко Петровић, Ивица Млађеновић, Петар Јовановић, Јован Вуковић и млађи састављачи и енигматски посленици. Прилика је да се помену и сви досадашњи председници ЕСС:Бранко Полић (1985-1991, 1995-2000), Јован Вуковић (1991 - 1995), Никола Поповић (2000 -2001), Миле Јанковић (2001 - 2004), Мирослав Лазаревић (2004 - 2013), Милорад Живанић (2013 - 2015), Александар Јанковић (2015. и даље).

           Пред Савезом стоји велики задатак: у време интернета и  информатике, који убијају душу и гуше надахнуће стваралаца и у условима економске  кризе, опстати и подмладити своје редове.

Ацо Јанковић, председник ЕСС