Štampa
Kategorija: Magazin
Pogodaka: 1716

Београд – Историја каже да је српски премијер у току Другог светског рата био издајник и ратни злочинац који је стао на страну немачког окупатора. Међутим, део јавности то опонира, а међу њима и чланови породице Милана Недића.

Покретањем поступка његове рехабилитације они желе да изађе на видело целокупна дуго скривана истина. Телеграф.рс доноси ексклузивну исповест Недићевог праунука који говори о

кључним доказима невиности председника квинслишке владе и који је између осталог покренуо и рехабилитацију Слободана Јовановића и Драже Михаиловића.

„Милан Недић није осуђен, он је уредбом комисије која иначе није могла да доноси пресуду проглашен ратним злочинцем“, овако своју исповест почиње Александар Недић.

Свог прадеду сматра жртвом неправедног етикетирања попут неистина да је крив за прогон Јевреја, да је свесно ,, шуровао ” са фашистима, да је главни и одговорни за логор Сајмиште, Бањицу, Црвени крст. Све те оптужбе каже пале су у воду на прва три рочишта.

Да ли сте задовољни како тече процес рехабилитације Вашег прадеде?

Јесмо. Задовољни смо радом суда и судског већа али смо незадовољни да добијемо архиве докумената који би нам помогли у доказивању истине.

Међутим, замерке Александар Недић шаље на адресу одређених појединаца из политичког и јавног живота који сматра могу да имају своје мишљење о томе да ли Милана Недића треба рехабилитовати или не али да њихова позиција може утицати на суд и на сам исход процеса.

Праунук бившег ратног премијера напомиње да Недићева рехабилитација није историјска јер суд према његовим речима не може да га рехабилитује, он само може да утврди чињенице.

Значи, према Вашем мишљењу не постоје чврсти докази да је Милан Недић издајник и злочинац?

Не постоје. Они који га оптужују данас, они своје тврдње поткрепљују историјом коју су учили у основној школи и гимназији и од тога не одступају.

Ми смо суду предали књигу коју је издао Јеврејски историјски музеј у којој јасно пише да за прогон Јевреја нису криви Срби него Немци. Немачка је у окупационим земљама решавала окупационо питање, то стоји и у списима у Мађарској, Италији, Данској.

Александар Недић објашњава да је Милан Недић на захтев 380 тадашњих српских интелектуалаца прихватио да Немачка има извршну и законодавну власт у земљи да би пре свега спасао Србе, што је и успео. Такође, изборио се како наводи да за време његове владе престане да важи правило 100 Срба за једног Немца.

Да ли је Милан Недић убијен или је извршио самоубиство?

Званична верзија је да је извршио самоубиство, незваничична верзија каже да је убијен. Ми ћемо док не нађемо доказе да је убијен, веровати да је извршио самоубиство. Зато и тражимо од суда документа да би све изашло на видело.

Да ли сте сазнали где је Ваш прадеда сахрањен?

Надам се да ћемо то засигурно знати. Претпоставка је да се он налази на Новом гробљу. Поднели смо захтев да бисмо то и потврдили.

Ви сте осим покретања поступка рехабилитације поднели и захтев за реституцију, тј. враћање Недићеве имовине?

Знате шта, нико у породици Недић није чекао да би добио његову имовину јер смо ми у нашим животима нешто стварали и подизали. Свесни смо да немамо шансе да нам се та имовина врати и ми нисмо поднели захтев за рехабилитацију због тога већ да би се дошло до истине.

Недићев потомак објашњава да је Недић био човек који је сматрао да је успех ако и један Србин остане жив. Из тих разлога како истиче молио је за Србе окупиране власти. Он је све захтеве морао да упути војној и цивилној управи Немачке. Недић није имао ратно наоружање иако је тражио да Србија има војне формације.

„Нико не спомиње његово писмо кнезу Павлу где му је рекао да мора да уложи у војску ако хоће да брани Југославију и ако хоће да приђе Тројном пакту јер другачије се није могло функционисати“, каже скоро без даха Александар.

Да ли би рехабилитација променила ток историје?

Овој генерацији не би сигурно, можда генерацији ваших унука.

Александар Недић подвлачи да су Немци тачно знали шта желе и да се увек радило на смањивању њихове кривице.

Да ли је Недић жртва историје или издајник, суд ће дати коначну одлуку. Да ли ће се и мишљење јавности променити након тог процеса, показаће воља али и време.

Чедомила Ђурић / Телеграф.рс