Са леве стране: Петар Кончар, Димитрије Марковић и Милан Аксентијевић генерал ЈНА у пензији.

Димитрије Марковић родом из Бадање поред Лознице, трагично је изгубио живот 21. јуна 2008. године, на одржавању Етно фестивала у Долу при Храстнику.

   На позив Цвијетина Нешковића ондашњег председника Српског културног Друштва „Сава“ из Храстника упућеног друштву „Десанка Максимовић“ из Цеља, позвано друштво се одазива и као своје представнике одређује Димитрија Марковића и Радована Милића. Њих двојица, заједно са фолклористима, представљали би «Цељане» на том фестивалу. 
Тадашњи «јуришник» Савеза српских друштава Словеније, Илија Јанковић, незадовољан присуством двојице представника, упркос званичном позиву, обрушава се на госте из Цеља речима: „Ко није члан нашег савеза, овде нема шта тражити!“
А заиста, само неколико дана пре трагичног догађаја, цељско друштво је било иступило из чланства у Савезу српских друштава Словеније, због нетранспарентног и врло сумњивог пословања о чему су Цељани јавно писали у свом билтену «Наша реч»
После непријатног дочека и видно показаног непријатељства, изненађени Цељани излазе из дворане. Срби пореклом из Србије, бивају нападнути у дворишту објекта у којем се одржава приредба, и то од браће босанских Срба из Р. Српске, следбеника Драге Војводића, тадашњег председника Савеза српских друштава Словеније.
Илија Јанковић покушава чак и физички обрачун са Србима, представницима Српског културно хуманитарног друштва «Десанка Максимовић» из Цеља.
Запрепашћени неочекиваним нападом, Димитрије Марковић устаје у одбрану, али истог момента пада у наручје Радована Милића. Борба за живот овог часног Србина је била узалудна. 
Илија Јанковић прилази до беживотног тела Димитрија Марковића, надвија с над њим и изговара: „Мртав је!“
Аутобус са којим су дошли из Љубљане у Дол при Храстнику је већ био спреман за одлазак, у којем су се на врат, на нос, већ били потрпали «руководиоци» Савеза српских друштава Словеније.
Отишли су, не сматрајући за потребно да би било шта у том тренутку помогли. 
Од тог дана су као савез нагло ојачали, а као људи поклекли, јер Димитрија није више било да их упозорава, очински критикује и саветује. Радили су и шта су хтели и како год су хтели.
Све ово се догодило недељу дана пре Видовдана, а на Видовдан се све видди.


Прва слика лево: Радован Милић и Димитрије Марковић

Друга слика: Димитрије Марковић и Драго Војводић

(фото Драгиша Лазовић)