У последњем периоду сусрећем се са низом невероватних оптужби упућених на мој рачун, да наводно добијам информације од „спољних утицаја“ и „појединих саветника“.

То сам одмах и недвосмислено демантовао, јер моји увиди долазе искључиво од људи који се налазе у самом језгру дешавања у Савезу и који годинама сведоче о стварима које никада нису смеле бити прећутане.
У том контексту, до мене су дошле, и то од више особа, информације које су дубоко забрињавајуће и које се тичу понашања бившег председника Савеза, а данас директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.
Према тим сведочењима, он је у више наврата своју сарадницу ословљавао изразом као што је  - „глупача“.
Не износим ове наводе као коначну истину, већ као оно што је више пута преношено од људи који су том понашању непосредно присуствовали или су о њему били обавештени. Међутим, сама чињеница да такве информације уопште постоје, и то у више међусобно независних извора, довољан је разлог за озбиљну забринутост.
Није реч о политичком питању, нити о личним симпатијама или антипатијама. Ово се тиче основног стандарда понашања у јавној служби, тога како се комуницира са колегама, и пре свега, како се поштују жене у институционалном окружењу.
Свака организација која жели да буде озбиљна мора да се запита:
1    да ли је прихватљиво да било који функционер, а поготово онај који данас води државну управу, употребљава овакве изразе према сарадницама?
2    шта то говори о његовом односу према људима, посебно према женама?
3    и најважније: да ли је систем у којем се то догађа способан да заштити своје чланове?
Наглашавам да не нагињем претпоставкама, нити износим осуде. Али је неопходно да се зна да се овакве појаве не могу више скривати испод тепиха, нити се може претварати да их нема.
Одговорност је темељ сваке институције. А одговорност почиње питањем: ко је све знао, а није реаговао?
Уверен сам да истина увек исплива, а последице, какве год биле, на крају стигну оне који су их заслужили.

Радован Б. Милић
Словенске Коњице
Словенија
10. 12. 2025.