Када се једном не достави захтевана информација од јавног значаја то се може тумачити као неспоразум или случајност.
Када се то понови други пут, може се тумачити као пропуст или немарност запослених у Управи за дијаспору и сарадњу са Србима из региона. Али, када се то догоди и трећу пут, по два различита захтева, ту онда нема ни помисли о постојању било каквог неспоразума или о пропусту већ о новој пракси Управе од како је на њеном челу вршилац дужности директора Кокановић Владимир.
У три наврата, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону поступила је на исти начин уз исти изговор: документација је „обимна“, увид је могућ „лично“ a електронска достава тражених докумената изостаје.
Први случај се односио на службена путовања директора Управе Кокановић Владимира у периоду од августа 2025. до фебруара 2026. године. Тражени су: налози за службена путовања, обрачуни трошкова и пратећи извештаји.
Одговор који је уследио из Управе за сарадњу са дијаспором и Србима из региона је гласио: документација је обимна и дођите лично. Након поновљеног захтева уз допуну, управа односно лице задужено за доставу информација се више није јављало по том питању.
Други случај се односио на увид у извештај и финансијску документацију пројекта „Култура сећања – изношења истине о избрисаним становницима“ које је финансирано са 500.000 динара, у којем је носилац пројекта било Друштво избрисаних – ДИПС са седиштем у Межицама.
На упућени захтев је пристигао истоветни одговор: извештај постоји, али је документација обимна и увид је могућ лично.
У оба случаја, чињенице су исте: документација постоји и налази се у службеној евиденцији, али...... ?
У сва три наведена случаја, се више не доводи у питање тумачења закона, или техничких могућности. Ради се о једноставном питању: зашто се тражени подаци не достављају, ако већ постоје, уз напомену да: право на приступ информацијама од јавног значаја не подразумева услов: „дођите у Београд“. Не подразумева ни ограничење од једног сата, нити селективан увид под надзором.
То право подразумева достављање информације о пројектима који се финансирају јавним новцем, о трошењу јавних средстава и путовањима која финансирају порески обвезници. Зашто се онда у сва три случаја, када се затражи документација, уместо одговора добија порука која би поједностављено гласила: подаци постоје, али нису доступни на начин на који закон предвиђа.
И да се зна! Овај текст не поставља коначне оцене, већ само бележи и памти чињенице.
А чињенице су довољне да се Владимиру Кокановићу као и лицу задуженом за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја, Николини Милатовић Поповић постави јавно питање: да ли је јавни новац подложан јавној контроли, или служи само службеном увиду?
Радован Б. Милић
Словенске Коњице/Словенија
21. 04. 2026