Илустрација ChatGPT – „  VOS Travel - и овде вас нађоше" - сатиричног је карактера. Представља уметнички приказ јавне расправе о транспарентности рада институција

Када Управа за сарадњу са дијаспором и Србима из региона не одговара на постављена питања, преостаје само увид у поуздан извор из докумената која је Управа сама објавила.

Због тога смо овога пута увидом у Информатор о раду Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону упоредили податке из 2025. и текуће 2026 године.
Оно што се у тим бројкама може прочитати свакако заслужује пажњу јавности.
Најпре упада у очи ставка која се односи на путовања.
Према подацима из Информатора, у претходној години за путовања привилегованих из Управе било је планирано 3.150.000 динара, док је у текућој години тај износ повећан на чак 7.500.000 динара.
То је повећање веће од 138 одсто.
Поставља се логично питање: шта је разлог тако значајног раста?
Да ли је повећан број службених путовања, колико је било путовања у иностранство, а колико у Србији, и ко је путовао, по ком основу и са каквим резултатима?
Једнако занимљива је и ставка „услуге по уговору“. За ту намену у текућој години предвиђено је више од 25 милиона динара.
Припадници дијаспоре и грађани Србије због тога имају право да поставе једноставна питања:
Ко су лица ангажована по уговору? Које послове обављају, колико је свако од њих плаћен, да ли су међу њима фотографи, сниматељи, медијски сарадници, консултанти и друга лица која прате вд. директора Кокановића и његове "активности" у земљи и иностранству?
Посебну пажњу заслужују и такозване специјализоване услуге.
Док је у претходној години за ту намену било предвиђено 4.050.000 динара, у текућој години тај износ расте на 6.500.000 динара.
Шта конкретно представљају те услуге; ко их пружа и по којим критеријумима су изабрани извршиоци послова?
Још једна ставка заслужује додатно објашњење.
Према Информатору, током претходне године за машине и опрему потрошено је 3.554.294 динара јавног новца.
Истовремено, до редакције су стигле информације да је у том периоду набављен већи број лаптоп рачунара.
Уколико су те информације тачне, поставља се више сасвим разумних питања.
Колико је лаптопова купљено, по којој цени, од ког добављача и коме су додељени на коришћење?
Да ли су задужени од стране запослених, сарадника или трећих лица, и где се данас налазе?
Посебно је важно нагласити да се део набавки мање вредности не види увек на исти начин као велике јавне набавке, због чега је додатна транспарентност једини начин да се отклоне све недоумице.
Управо зато би било корисно да Управа објави списак набављене опреме, као и записнике о задужењу лица која ту опрему користе. Тиме би се отклониле све сумње и све шпекулације.
Пажњу заслужује и податак да је за дотације невладиним организацијама у текућој години предвиђено 198 милиона динара.
Реч је о средствима намењеним организацијама српског народа у дијаспори и региону. Управо зато јавност има право да зна по којим критеријумима се новац додељује и како се троши.
Ово су једноставно питања која произлазе из података које је сама Управа објавила у свом Информатору о раду. Ако су бројке јавне, нема разлога да одговори буду тајни.
Зашто су трошкови путовања повећани са 3,15 на 7,5 милиона динара?
Ко су особе које добијају више од 25 милиона динара кроз уговорне услуге?
Шта представља раст специјализованих услуга на 6,5 милиона динара?
Шта је купљено за више од 3,5 милиона динара намењених опреми?
И где се данас налази опрема плаћена новцем грађана Србије?

Захваљујемо Центру за дијаспорске студије
за помоћ и тумачење изнетих података у Информатору Управе за дијаспору.