Потписник службеног одговора Николина Милатовић Поповић
Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону доставила је одговор редакцији „Трагова“ на захтев за приступ информацијама од јавног значаја који се односио на ангажовање Марије Спасојевић.
На први поглед, стиче се утисак да је орган поступио законито и да је доставио све тражене информације. Међутим, након упоређивања достављеног одговора са свих петнаест питања из захтева, долази се до другачијег закључка.
Одговор садржи одређене податке, али истовремено оставља и бројна питања без суштинског одговора.
Управа је потврдила да је Марија Спасојевић ангажована по основу уговора о делу за послове дигиталног маркетинга, аналитике и интернет администрације, да је ангажовање започело 1. јануара 2024. године, да су уговоре потписивали државни секретар по овлашћењу министра и вршилац дужности директора Управе Владимир Кокановић, као и да се накнада исплаћује са економске класификације 423 - „услуге по уговору“. Наведено је и да је месечна накнада најпре износила 60.000, а потом 75.000 динара.
То су чињенице.
Али, управо ту почињу питања.
На пример, редакција је затражила да јој буде достављена копија уговора, анекса и пратеће документације. Уместо тога, понуђена је могућност личног увида у Београду, уз образложење да је документација обимна.
Истовремено, није објашњено колико уговора уопште постоји, да ли је ангажовање било непрекидно или су уговори периодично обнављани.
Још је значајније што није достављен ниједан документ из којег би се могло видети на основу чега је утврђено да лице испуњава услове за послове дигиталног маркетинга, аналитике и интернет администрације, јер редакција није тражила мишљење Управе, већ је тражила документе, а одговор на то питање није достављен.
Исто важи и за податке о исплатама.
Управа је навела висину месечне накнаде, али није доставила укупан бруто износ исплаћених средстава, укупан нето износ, нити податке о плаћеним порезима и доприносима, иако су ти подаци изричито тражени.
Посебно је занимљив одговор у делу који се односи на поступак избора. Постављено је једноставно питање: да ли је пре ангажовања спроведен било какав поступак избора лица, јавни позив, прикупљање понуда или други поступак.
Уместо одговора да јесте или није, Управа наводи да не располаже документом који садржи тражену информацију, а то није исто, јер ако поступак није спроведен, довољно је било да се то каже, а ако јесте, онда и документација мора постојати.
Редакција је такође питала да ли су послови које обавља Марија Спасојевић већ предвиђени систематизацијом радних места и, ако јесу, због чега су поверени лицу по уговору, а и на ово питање није дат конкретан одговор.
Уместо тога, наведено је да су радна места део Правилника о систематизацији и да тражене информације „нису општег карактера“, јер такво образложење не даје одговор на постављено питање. Редакција није тражила тумачење Правилника, већ конкретну информацију да ли за наведене послове већ постоји систематизовано радно место, а одговор није добијен.
Пажњу привлачи и чињеница да је Марија Спасојевић, према јавно доступним подацима, директор и сувласник привредног друштва PROFESSIONAL VAMA GROUP DOO, чија је претежна делатност изградња стамбених и нестамбених зграда. Сама та чињеница не представља доказ било какве неправилности, међутим, поставља питање које је редакција и поставила Управи: на основу којих стручних квалификација и којим актом је утврђено да је управо она ангажована за послове дигиталног маркетинга, аналитике и интернет администрације, ни на то питање није достављен одговор.
Из достављеног одговора потписаног од стране Николине Милатовић Поповић произлази и да су уговори које Управа помиње потписивани почев од 31. децембра 2025. године па до данас. Уколико документација буде стављена на увид, биће могуће утврдити колико је уговора закључено, колико је анекса потписано, када је дошло до повећања уговорене накнаде са 60.000 на 75.000 динара и ко је предложио и одобрио ту измену. Све су то питања на која би требало да постоје писани документи.
Због тога редакција „Трагова“ сматра да достављени одговор, иако на први поглед делује потпун, у суштини оставља читаоце без одговора на више кључних питања из поднетог захтева.
Због тога ће редакција размотрити даље коришћење законом предвиђених правних средстава како би добила комплетне информације и документацију.
Јер, јавност има право да зна не само да је неко ангажован по уговору о делу, већ и по ком поступку је изабран, на основу којих квалификација је ангажован, које је конкретне послове обављао и на основу којих докумената су вршене исплате из буџетских средстава.
То нису питања претпоставки, већ питања на која одговоре може дати једино документација, а коју нам Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону није доставила.
