Недавно смо написали да „Трагови“ мењају тактику у истраживању рада Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
То не значи да одустајемо од питања на која Управа не жели или не уме да одговори. Напротив.

Значи да више нећемо зависити искључиво од онога што нам Управа одлучи да саопшти.
Једна од прича коју већ дуже пратимо односи се на Милоша Симића и његову предузетничку радњу MASTER PRODUKCIJA 011 BEOGRAD, регистровану под матичним бројем 68260671.
Народна банка Србије сада нам је званично потврдила важну чињеницу.
Сва три рачуна ове предузетничке радње пријављена су у Јединствени регистар рачуна НБС истог дана - 10. октобра 2025. године. 
Реч је о рачунима:
265-6250310001421-09
265-1000001207297-43
265-1000001207299-37
После додатних питања „Трагова“, НБС је разјаснила и природу ових рачуна.
Први је динарски текући рачун, други је текући девизни рачун, док је трећи означен као „други девизни рачун“.
НБС нам је објаснила да се текући девизни рачун користи за извршавање платних трансакција и друге намене повезане са платним услугама, док „други девизни рачуни“ обухватају девизне рачуне који нису текући - депозитне или друге рачуне отворене у складу са уговором са банком. 
Овим је разјашњена и једна ранија недоумица.
Када смо НБС указали на различито приказане статусе рачуна, добили смо кратак, али веома јасан одговор: „Исправљено. Хвала на сугестији.“ 
После исправке, сва три рачуна приказана су са статусом „Укључен“. 
И овде је важно рећи нешто што можда, бар за сада, неће одушевити оне који очекују сензацију по сваку цену.
Само постојање три рачуна није доказ никакве неправилности.
Нити „други девизни рачун“ сам по себи представља било шта спорно. НБС је објаснила да је реч о редовној категорији рачуна предвиђеној прописима.
Али за „Трагове“ прича о Милошу Симићу никада није ни била прича о томе колико човек има банковних рачуна.
Нас занима нешто друго.
Ако је из буџета Републике Србије исплаћиван новац Милошу Симићу или његовој предузетничкој радњи, онда нас занима цео пут тог новца:
Уговор - основ плаћања - износ - датум - прималац - рачун - извршени посао.
И управо ту „Трагови“ настављају да раде.
Нећемо у овом тренутку објављивати како, од кога и којим документима затварамо поједине делове тог ланца. Нема ни потребе.
Довољно је да Управа зна да непотпун одговор на један захтев више не значи крај једног питања. Напротив.
„Трагови“ више не траже од једног извора да им исприча целу причу. Тражимо да се независни службени подаци и документи међусобно поклопе.
Када затворимо линију од јавног новца до конкретног примаоца, онда ћемо поставити оно најважније питање: Шта је за тај новац урађено?
До тада нећемо тврдити да је било шта незаконито. Нећемо измишљати износе, трансакције нити кривицу. Али нећемо ни одустати зато што неко мисли да се истраживање завршава оног тренутка када Управа престане да даје одговоре.
Не завршава се.
За „Трагове“ се тада само мења начин на који до одговора долазимо.