Званична одлука Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и записник Скупштине Савеза Срба Словеније отварају питања која се више не могу затварати пригодним фотографијама и извештајима без приложених рачуна: како је настао дуг Савеза од 12.959,16 евра према његовом председнику Зорану Ристовићу и шта је урађено са 1.600.000 динара одобрених двема организацијама које Ристовић заступа?

Одлуком Управе број 93-276/30-2026/01 од 15. априла 2026. године Савезу Срба Словеније одобрено је 1.200.000 динара за пројекат „Годишња Видовданска академија Савеза Срба Словеније“, заведен под бројем 93-31/30-2026/01.

Истом одлуком Културном друштву „Слива“ из Изоле одобрено је 400.000 динара за пројекат „Дани србске кулинарике“, заведен под бројем 93-11/30-2026/01.

Председник Савеза и законски заступник КД „Слива“  је такође Зоран Ристовић. Две организације које он заступа добиле су, дакле, у истом конкурсном циклусу укупно 1.600.000 динара јавног новца.

Ни Видовданска академија, за коју је одобрено 1.200.000 динара, ни „Дани србске кулинарике“, за које је одобрено 400.000 динара, до дана објављивања овог текста нису одржани.

Зато више није довољно питати где су најаве, фотографије и извештаји. Основно питање гласи: да ли је Управа исплатила 1.600.000 динара за две манифестације које нису реализоване и, ако јесте, где се тај новац сада налази?

Одлука о додели средстава сама по себи не доказује да је новац исплаћен. Управа зато треба да саопшти да ли су Савезу пребачена 1.200.000, а КД „Слива“ 400.000 динара, којег датума, на које рачуне и под којим уговорним условима.

Ако средства нису исплаћена, Управа то може једноставно да потврди. Ако јесу, Савез и „Слива“ морају да покажу да ли новац и даље стоји на њиховим рачунима, да ли је потрошен, враћен Управи или пренет неком другом лицу.

Ова питања добијају додатну тежину када се упореде са финансијским стањем Савеза.

У записнику са Скупштине Савеза, одржане 25. маја 2026. године у Љубљани, наведено је да је Савез током 2025. остварио 26.221,40 евра прихода и 42.680,56 евра расхода. Исказан је губитак од 16.459,16 евра, док је стање на рачунима 31. децембра 2025. износило 9.006,62 евра.

У истом записнику наведено је да Савез свом председнику Зорану Ристовићу дугује 12.959,16 евра.

Према званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан доношења одлуке, 1.600.000 динара износи приближно 13.631,64 евра. То је око 672,48 евра више од дуга Савеза према Ристовићу.

Износи нису исти и „Трагови“ их не представљају као идентичне. Ипак, њихова близина и чињеница да финансиране манифестације нису одржане захтевају проверу да ли између пројектног новца и измирења дуга према Ристовићу постоји било каква веза.

На основу чега је утврђено да Савез Ристовићу дугује 12.959,16 евра? Када је он позајмљивао новац, у којим износима и за које потребе? Да ли је средства уплаћивао на рачун Савеза или је лично плаћао његове обавезе? Где су уговори о позајмици, одлуке органа Савеза, признанице, фактуре и банковни изводи?

Треба утврдити и да ли је дуг у међувремену измирен. Ако јесте, када је плаћен, са ког рачуна и на основу чије одлуке? Да ли је Ристовићу, поред главнице, исплаћена камата или друга накнада због чекања?

Само уписивање износа у финансијски извештај није довољан доказ о настанку обавезе од готово 13.000 евра. За такав дуг мора постојати потпуна документација.

Савез и КД „Слива“ два су различита правна лица. Дуг Савеза према Ристовићу није и дуг „Сливе“. Зато „Слива“ не би могла својих 400.000 динара да употреби за враћање обавезе Савеза без посебног, законитог и документованог правног основа. Поред тога, средства су јој одобрена за „Дане србске кулинарике“, а не за измиривање дуга друге организације.

Исто важи и за 1.200.000 динара одобрених Савезу. Новац намењен Видовданској академији не сме се произвољно користити за покривање старих губитака, редовно пословање или враћање личних позајмица ако такви трошкови нису предвиђени одобреним буџетом и уговором.

Ристовић је функцију председника Савеза формално преузео 19. октобра 2025. године. Зато је неопходно утврдити који део обавеза потиче из периода када је Савезом руководио Владимир Кокановић, а који је евентуално настао након промене председника.

Савез је објавио да је примопредаја документације извршена 23. октобра 2025. године у Београду, у просторијама Управе за сарадњу с дијаспором, којом је тада већ руководио Кокановић. Присуствовали су Зоран Ристовић, Никола Тодоровић и председник Надзорног одбора Раде Бакрачевић.

„Трагови“ располажу тонским записом у којем Ристовић говори да до октобра није могао да ради јер је Кокановић у Београд однео документацију, печат и банковну картицу Савеза.

Због чега су документација, печат и средство за располагање рачуном словеначког правног лица били код бившег председника у Београду? Ко је у том периоду контролисао рачун? Да ли је картица била активна и да ли су обављане трансакције? Где је записник са потпуним пописом предатих докумената и предмета?

Кокановић мора да објасни где је документацију држао, на основу чијег овлашћења је печат и банковну картицу однео у Србију, када је престало његово овлашћење за располагање рачуном и шта се са новцем Савеза дешавало до примопредаје.

Да ли је Кокановић лично примио, подигао или усмерио било који део новца Савеза? „Трагови“ не тврде да јесте, јер за то тренутно немају доказ. Али банковни изводи морају да покажу ко је располагао новцем, када и у коју сврху.

Ристовић мора да покаже како је настало његово потраживање, да ли му је ишта враћено и да ли је непосредно или преко повезаних лица примио било који део новца намењеног Видовданској академији и „Данима србске кулинарике“.

Одговор дугују и Раде Бакрачевић и остали чланови Надзорног одбора. Тај орган је задужен за надзор финансијског и материјалног пословања Савеза, а на Скупштини је представио финансијски извештај који је 11 присутних представника прихватило без гласа против.

Да ли је Надзорни одбор прегледао уговоре, признанице, рачуне и банковне изводе или је члановима само саопштен износ дуга? Да ли је утврдио ко је направио губитак од 16.459,16 евра и на шта је потрошено 42.680,56 евра?

Ако документа нису прегледана, поставља се питање чему служи Надзорни одбор. Ако јесу, нека их покаже члановима Савеза и јавности.

Посебна одговорност је на Управи и њеном в.д. директора Владимиру Кокановићу. Он руководи државним органом који располаже новцем грађана Србије, а истовремено је бивши председник организације којој је под његовим руководством одобрено 1.200.000 динара.

То није доказ да је учествовао у оцењивању пријаве, али захтева потпуну транспарентност: ко је оцењивао пројекат Савеза, да ли се Кокановић изузео, ко је потписао уговор, ко је одобрио исплату и ко контролише реализацију?

За сада није доказано да је почињено кривично дело, да су Кокановић и Ристовић имали било какав договор или да је буџетски новац завршио код Ристовића.

Али ако се утврди да су средства одобрена за неодржане манифестације употребљена за враћање приватног дуга, покривање старих губитака или фиктивне трошкове, онда би постојала озбиљна сумња на ненаменско трошење буџетских средстава и основ за поступање надлежних органа Србије и Словеније.

Одговор се налази у конкурсним пријавама, одобреним буџетима, уговорима са Управом, доказима о исплатама, главној књизи Савеза, документацији о дугу према Ристовићу и банковним изводима Савеза и „Сливе“.

Ти документи треба да покажу:

Да ли је 1.600.000 динара уопште исплаћено?

Ако јесте, где се новац сада налази?

Због чега две финансиране манифестације нису одржане?

Да ли је дуг према Ристовићу враћен и да ли је уз главницу плаћена камата?

Да ли је било који део пројектног новца непосредно или посредно завршио код Ристовића?

Ко је направио губитак Савеза од 16.459,16 евра?

И шта се са рачуном Савеза дешавало док су његова документација, печат и банковна картица били код Владимира Кокановића у Београду?

То нису оптужбе. То су питања настала из њихових одлука, записника и финансијских података.

Одговор се не налази у саопштењима и фотографијама, већ у уговорима, рачунима и банковним изводима.

Тамо новац увек оставља траг.