Словенско српско културно друштво „Сречање - Сретење“ из Словенских Коњица поднело је Вишем јавном тужилаштву у Београду, посебном одељењу за сузбијање корупције, кривичну пријаву против Владимира Кокановића, в. д. директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, и Николине Милатовић Поповић, в. д. помоћнице директора.

Пријава је поднета због сумње на злоупотребу службеног положаја у располагању буџетским средствима и службеном имовином. Од тужилаштва се тражи да утврди појединачну улогу обоје пријављених, као и других лица која су учествовала у спорним пословима.

Пријава обједињује и допуњује две раније пријаве, од 17. септембра и 24. октобра 2026. године, које је Радован Б. Милић поднео у своје име. У средишту је питање ко је у Управи бирао сараднике и кориснике средстава, ко је одобравао исплате и ко је потврђивао да је плаћени посао заиста обављен. Затражена је провера уговора са спољним сарадницима, конкурсних дотација, расхода за службена путовања, коришћења пословне картице и службених возила, као и кадровских ангажовања. Пријава обухвата и захтев за засебну проверу околности задржавања председника Друштва на граничном прелазу Шид.

„Трагови“ су у више предмета тражили уговоре, рачуне и извештаје о извршеним пословима, али тражене копије нису добили. Од тужилаштва се сада тражи да прибави оригиналну документацију и за сваку спорну исплату утврди ко је дао налог, ко га је потписао, коме је новац исплаћен и шта је за тај новац извршено. Ако се утврди да је буџет оштећен или да је некоме прибављена противправна корист, пријавом се тражи да се утврде износ и одговорност сваког учесника.

У Словенији је Радован Б. Милић 25. септембра 2026. године упутио засебан поднесак (Pobuda) за проверу порекла средстава и околности стицања две непокретности у Љубљани и Марибору, уписане на Марину Кокановић. Словеначка Канцеларија за спречавање прања новца у допису број *****-*/2026-*** потврдила је да је поднесак 8. октобра 2026. проследила на надлежно поступање Управи криминалистичке полиције при Генералној полицијској управи Словеније. Допис потврђује прослеђивање поднеска.

Од Вишег јавног тужилаштва у Београду Друштво тражи потврду пријема и број предмета. За јавност остаје кључно питање: могу ли се за сваку спорну исплату показати налог, потпис и доказ да је посао обављен?