Štampa
Kategorija: Rasejanje
Pogodaka: 49

„Истражујемо и ангажовање предавача допунске школе у пројектима Савеза и обећане накнаде за њихов рад.“

Према препису гласовне поруке који је сачинио уредник „Трагова“, ове речи изговорио је Зоран Ристовић, председник Савеза Срба Словеније и КД „Слива“ из Изоле. Оригиналну поруку редакција поседује. У њој, према истом препису, Ристовић говори да све зна о Владимиру Кокановићу и његовом оцу, додаје „јер сам можда ВБА“, помиње рад са војном опремом и сарадњу са извесним Тешићем.

Реченица о ћутању због новца захтева одговор председника Савеза: шта је знао, о чему је ћутао, од кога је очекивао новац и зашто је интерес организација које води повезивао са прећуткивањем онога што зна?

У наставку поруке, према препису, Ристовић говори и да ће набавити новац за Савез тако што ће га обезбедити нека фирма. Тиме се отвара питање које „Трагови“ проверавају: постоји ли веза између тог обећања и информације о уплати београдске компаније T&M Solutions Савезу српских друштава Словеније - организацији различитој од Савеза Срба Словеније којим руководи Ристовић?

Ко је тражио донацију, коме је била намењена и на чији је рачун уплаћена? Да ли је Ристовић учествовао у разговорима са компанијом? Одговор треба да покажу преписка, потврда донатора и подаци о уплати.

У тој хронологији пажњу заслужује и Ристовићево писмо „Сербијан тајмсу“, објављено после избора. Његово накнадно политичко позиционирање уз Студентску листу треба читати и уз сопствене речи о ћутању због новца. Шта се у међувремену променило: његово уверење, однос према Кокановићу или очекивање финансијске подршке? Да ли би писмо било написано и објављено да је очекивани новац стигао организацији коју он води? То су питања о мотивима јавног наступа човека који је, према сачуваном препису, сам повезао своје ћутање са новцем.

Финансијска документа Савеза дају тим питањима додатну тежину. У записнику Скупштине наведен је дуг Савеза према Ристовићу од 12.959,16 евра. „Трагови“ су већ поставили питања како је тај дуг настао, којим је документима поткрепљен, ко га је признао и да ли је враћен.

У априлској додели Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Савезу је одобрено 1.200.000 динара за Видовданску академију, а КД „Слива“ 400.000 динара за кулинарски пројекат. Обема организацијама руководи Ристовић.

Збир одобрених средстава приближан је износу евидентираног дуга када се прерачуна у евре. Управо зато треба показати токове новца: колико је исплаћено, када, коме и за које стварно реализоване активности. Питање евентуалног враћања дуга председнику мора бити проверено банковним изводима, одлукама и књиговодственом документацијом.

Председник који је истовремено поверилац организације којом руководи мора да објасни основ свог потраживања и начин његовог измирења. Јавност треба да види шта је плаћено за пројекте, а шта за раније обавезе.

Зато је важна и примопредаја дужности у Савезу. Коју је документацију Ристовић преузео, које су обавезе затечене, ко их је евидентирао и ко је прихватио одговорност за финансијско стање? Потраживање од готово тринаест хиљада евра мора имати проверљив основ. Његова отплата мора имати датум, извор средстава и одговарајућу одлуку.

Уместо потпуних одговора о раду Савеза, уредник „Трагова“ добијао је поруке које је доживео као застрашивање.

Редакција је Ристовићу 2. фебруара 2026. упутила молбу за интервју о институционалним питањима и транспарентности рада Савеза. Понуђено му је да питања добије писмено и да његови одговори буду објављени у целини, без скраћивања.

У тој преписци, 21. фебруара у 06.39, са адресе КД „Слива“ стигла је порука да уредник није схватио суштину и да је себи дозволио превише „комфора“, уз додатак да то „кошта“. Уследила је препорука да погледа филм „Балканска правила“, линк ка филму, жеља за срећу и потпис: „Поздрав од кувара“.

Према сведочењу уредника, Ристовић је у каснијем телефонском разговору, чији тонски запис уредник поседује, признао да је лично написао и послао ту поруку.

Уредник је повезивање речи о „цени“ свог поступања са филмом који садржи насиље и снајперски обрачун схватио као прикривену претњу. О поруци је сачинио допуну кривичне пријаве од 23. фебруара. Надлежним органима стављен је на располагање конкретан садржај: порука послата после молбе за интервју, упозорење да слобода коју је уредник себи дозволио „кошта“ и приложени филмски линк.

Неколико месеци касније уследио је разговор који је уредник забележио као непосредно застрашивање.

Према белешци сачињеној одмах после позива, Ристовић га је 30. јуна 2026. позвао у 12.03. Телефонска евиденција, према подацима уредника, показује трајање разговора од седам минута и девет секунди. Позив је уследио после објављивања текста о јавној одговорности руководства Савеза, транспарентности његовог рада и уговору са Радио-телевизијом Србије.

У изворној белешци уредник наводи да је Ристовић псовао, викао, најављивао долазак у Словенске Коњице, говорио да уредника већ прате и да му је „ВБА на трагу“. Забележене су и речи да ће га ухватити и одвести у полицију, као и помињање члана његове породице, за кога је, према белешци, рекао да ће га „преузети његови људи“. Према истој белешци, захтевао је да уредник престане да пише о њему.

То је сведочење уредника, забележено непосредно после разговора. Његов садржај заслужује поступање надлежних: помињање породице, најављивање доласка, физичког одвођења и захтев за престанак писања чине целину коју треба испитати.

Позивање на ВБА у таквом разговору отвара и питање употребе имена државне службе ради застрашивања новинара. Шта Ристовић подразумева када говори да је „можда ВБА“, да све зна о одређеним људима и да уредника прате? На основу чега оставља утисак да располаже људима и утицајем којима може да угрози њега и његову породицу?

Уредник „Трагова“ сведочи и о каснијем вишесатном задржавању на граници приликом уласка у Србију са супругом. О том поступању треба утврдити ко је наложио контролу, на ком основу, какве су провере обављене и шта је службено евидентирано. У хронологији коју уредник доставља надлежнима налазе се и раније речи о праћењу. Повезаност тих догађаја предмет је провере коју треба засновати на службеним евиденцијама и другим доказима.

Посебан део истраживања „Трагова“ односи се на „Фестивал знања Чика Јове Змаја“ и ангажовање предавача српске допунске школе.

Редакција је пре објављивања чланка "Савезу Срба Словеније-Кокановићу и Ристовићу новац, а учитељицама посао без накнаде? Ко у Словенији сме да им каже "не"? 6. новембра располагала писаним сведочењем да предавачи реализују пројекат Савеза без посебне накнаде и да међу њима постоји страх за наставак ангажовања. Извор је затражио заштиту идентитета, коју редакција чува.

Друго сведочење говори о помињању хонорара, а затим другог облика надокнаде. Тај извор је прецизирао да је информацију о обећаној накнади добио посредно, да лично није добио такво обећање и да је учешће одбио без последица. Ова разлика у искуствима саставни је део прикупљене грађе.

Пред руководством Савеза зато стоје конкретна питања: ко је предложио ангажовање предавача, шта им је понуђено, ко је одлучивао о накнади и како је њихов рад приказан у пројектном буџету и извештају? Да ли је за фестивал одобрено финансирање, у ком износу и за које трошкове? Конкретну доделу средстава за овај пројекат редакција проверава.

Положај људи који реализују пројекте мора бити видљив у документацији. Ко је радио, под којим условима, уз какав договор и са каквом накнадом? Рад предавача не сме остати иза свечаних фотографија и извештаја којима се представља успех организације.

Финансијска питања, однос према предавачима и поруке уреднику повезује питање одговорности председника Савеза. Како поступа када се тражи увид у документа? Како разговара са људима чији рад представља као активност Савеза? Како реагује на новинарска питања о дугу, пројектима и трошењу новца?

За дуг и исплате потребни су банковни изводи, уговори, одлуке и обрачуни. За пројекте - докази о реализацији и наменском трошењу средстава. За поруке и изјаве упућене уреднику - испитивање сачуване преписке, снимака, белешки и околности у којима су настали.

„Трагови“ ту грађу чувају и настављају да је допуњавају.

Реченица „Ћутим јер ми требају паре за Савез и друштва“, забележена у препису гласовне поруке, остаје у средишту овог питања. Председник Савеза треба да објасни шта је знао и због каквог је новца одлучио да ћути.

Ристовићу, покажите документа о дугу, донацијама и пројектима. Објасните обећања о накнадама и речи упућене уреднику. Јавност има право да зна како руководите организацијама које представљате, а новинарска питања не престају зато што њиховом аутору неко поручи да његов „комфор“ кошта.