Štampa
Kategorija: Rasejanje
Pogodaka: 447

Никола Тодоровић и Емилија Митровић Милош

Срби, доколичари из Словеније, Југоносталгичари, још једном су доказали сву своју безобзирност и несавесност према онима чије интересе наводно заступају.

Словенске Коњице; 07. 04. 2019.

       Окупљена интересна група људи из региона, међу њима и самоизабрани представници затвореног, новооснованог клуба „Националног Савета Срба Словеније“ (НССС) састали су се 3. и 4. априла ове 2019. године у Прес центру удружења новинара Србије у Београду, на Осмој конференција српских националних организација из земаља региона како би ко зна по који пут, усвојили текст „стратегије“ о ткзв: „Очувању српског идентитета и националног јединства српског народа у региону“.    
       Оно што је Србима остало непознато, а желели би знати; Које тај који је одредио Николу Тодоровића и Емилију Митровић Милош за српске представнике?  Које и колико платио путовање „делегације“ у српску престоницу и одакле  су издвојена средства за ту сврху? Обзиром да се члан „делегације“ Емилија Митровић Милош у Словенији јавно декларише као неко ко се залаже за транспарентну употребу јавних средстава, очекивати је да ће понудити одговор на јавно постављена питања.
       Оно што је ипак познато, Југокомунистички – НССС, интересна организација, састављена од словеначких службеника, за „стратегију“  је добила 300.000 динара, мада огромна већина Срба нити је чула, нити је са текстом стратегије упозната. Малобројни који су довијајући се ипак  имали увид  у њу, знају да „Стратегија“ не инсистира на питању примењивања реципроцитетног деловања, односно, да Срби у Словенији добију статус националне мањине, баш као што га имају Словенци у Србији. Оно зашта се та минорна  „српска“ организација залаже је; да на било који начин постане такозвана кровна организација, која би централизовала питање расподеле средстава културним друштвима и савезима Срба у Словенији, како би се расподела вршила преко њих, а они награђивали подобне који би као што је чинио и Савез српских друштава Словеније радили за словеначке интересе, укључујући и Савез српске дијаспоре који то чини из незнања и непостојања културе елементарног политичког дискурса.


      

Председавајући Осме конференције

Како се дало прочитати, на конференцији је донет закључак о потреби обезбеђивање пуне заштите имена, имовине и достојанства Српске православне цркве.   
      - Да ли то значи да ће НССС коначно кренути у „обрачун“ са свештеницима из Словеније, лоповима у Љубљанско – загребачкој епархији, и осуђеницима због проневере црквеног новца, који изнутра цркве руше споменуто достојанство, или ће појаву и даље аминовати ћутањем?  На кога се закључак Осме конференције односио? Које тај који треба чувати достојанство Српске Православне Цркве, ако га већ не чувају свештена лица, захтевајући издвајање Љубљанске епархије из Српске Православне Цркве, како би успоставили неку нову њихову Словеначку Православну Цркву?
       Један од закључака је био и приступ сарадњи са Матицом српском из Новог Сада и Српској књижевној задрузи у циљу реализације „јединственог српског буквара“. То опет отвара питање познавања српског језика, јер се Никола Тодоровић служи неким његовим српским језиком, словеначки не зна, а  Емилија Митровић Милош врло слабо говори српски, док ћирилицу уопште не познаје нити је користи. Оно што добро зна, то је да као члан општинског одбора града Љубљане гласа за поскупљење градског превоза, за повећање цена такси на гробна места, као и за додељивање назива сада већ „крштеној“ Џамијској улици у Љубљани. Није ли на тај начин, својим гласом у фебруару ове године, допринела погоршању животног стандарда грађана Љубљане, пре свега странаца (читај Срба), који су у ионако у веома тешкој финансијској ситуацију, па се опет намеће питање: Како и на који начин може особа њених склоности допринети бољитку Срба у Словенији, када се она налази на платном списку Словеније, баш као што је то до јуче био и Никола Тодоровић?
       Никако се не сме заборавити ни деловање  српског „душебрижника“ Николе Тодоровића, опширније читати у хроници Срби у Словенији (1),  који је на очиглед јавности (видео пренос), успео 7. јуна 2013. године прекинути београдску седницу Савета за статусна питања дијаспоре и Срба у региону захтевајући да се пре свега разматра питање накнаде његових путних трошкова. Тадашње деструктивно понашање члана Савета из Словеније, Николе Тодоровића, и посебно његово инсистирање да се из дневног реда искључи разматрање о укључењу дијаспоре у утврђивање Платформе о Косову и Метохији, доводи до отварања још једног питања: Да ли је интересна група на Осмој конференцији нашла за потребу да минутом ћутања ода пошту свим  отетим и несталим лицима на Косову и Метохији, и да ли су се сетили да минутом ћутања одају пошту палим борцима, српским јунацима у борби против шиптарске банде и Нато зликоваца?
       Све то што се могло прочитати као извештај са београдске Осме конференције своди се на исто што се догађало и претходних тридесетак година од како постоје југокомунистичка друштва у Словенији, са задатком да коначно саопште изјаву : Српски етнички корпус у Словенији више не постоји. Гасимо светло и стављамо тачку.

Радован Б. Милић
Српски добровољац 1999.,
припадник 125. МтБ, Бг 2

1 СРБИ У СЛОВЕНИЈИ (Хроника) Они који познају српску сцену у овој подалпској земљи са правом се питају: Нису ли Савез српских друштава, Савез српске дијаспоре, Национални савет Срба и Социјална странка Срба само привид за публику у најновијој глумачкој подели диктираних улога, са циљем бржег и коначног спуштања завесе на сцени која се зове Срби у Словенији.
Улога српских Савеза и појединаца у галопирајућем губљењу српског идентитета у Словенији данас представља тајну. Тајна већ сутра можда неће бити тајна, ако буде било заинтересованости и воље неког из новије генерације стасалих Срба у Словенији, ако уопште буду стасавали? Ако ипак стасају, што би требало, нека наставе хронику и нека објасне потомцима, због чега је један цео народ, српски народ у Словенији подигао руку на себе? Можда сам овом хроником, као путоказом, указао правац којим би требале корачати будуће генерације Срба у Словенији?
Можда?
Цена књиге је десет евра плус поштарина. Књигу добијате на адресу, а по извршеној уплати на рачун:
Slovensko srbsko kulturno hunanitarno društvo SREČANJE SRETENJE
Delavska hranilnica d.d
SWIFT: HDELSI22
IBAN: SI56 6100 0001 5728 121