Štampa
Kategorija: Istorija
Pogodaka: 552

Piše : Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik

Godine 1889, u Istanbulu, gornjim naslovom i sa njegovim ekvivalentom na turskom jeziku, što znači OPŠTI REČNIK ISTORIJE I GEOGRAFIJE, Šemsedin Sami je štampao jedno od njegovih glavnih dela, koje je imalo značaja ne samo za tursku naciju, već i za albanski narod.


Ovaj REČNIK je štampan u 6 tomova, sa oko 5000 strana velikog formata. Štampan je po jedan tom svake druge godine. Poslednji tom je objavljen 1898.
Šemsedin Sami-a Albanci poznaju pod imenom Sami FRASHERI, prezime ovo koje potiče od sela Fasheri (Jug Albanije), gde se Sami rodio. On je brat Abdula Frasheri, istaknuta društveno-politička ličnost, jedan od glavnih vođa Prizrenske Lige (1878), posle Skenderbega druga figura u albanskoj istoriji. Ali – u isto vreme – iza Eftim Brandia, i drugi otac ekstremnog nacionalizma i šovinizma albanskog.
Sami i Abdul su braća Naima Frasheri, koji je albanski nacionalni pesnik. Pravo prezime braće Frasheri je DAKO, moguće od poznatog rumunskog plemena Daki. Svojim poreklom oni su Vlasi. Njihovi pradedovi su se islamizirali i, orođavajući se sa Albancima muslimanske vere, integrirali su se u albanskom nacional-oslobodilačkom pokretu, pa su se tako i albanizirali.
Sva tri brata Frašeri bili su u službi turskog okupatota Balkana, pa i turskog nacionalizma.
Neuspesi koje je pretrpela Turska na Balkanu i izlazak na sceni albanskog nacionalizma, učinili su da oni, sva tri brata, sve više i više se naginju prema albanskom nacionalizmu, ne otkidajući se ni od turskog nacionalizma sve do svoje smrti. Oni su iz dna duše podržali turski nacionalizam protiv hrišćanskih naroda Balkana. Znači, ono što je determiniralo u njihovom životu i delatnosti, bila je verska pripadnost. Muslimanska ih je vera i odvojila od svoje hrišćanske braće – Vlaha.
Sami Frašeri, njegovim delom ALBANIJA ŠTO JE BILA, ŠTO JE I ŠTO ĆE BITI, napisana na albanskom jeziku, afirmirao se kao jedan od glavnih ideologa albanskog nacionalnog preporoda i albanskog nacionalizma. I pored ovoga, polazeći od činjenice što je on i jedna od istaknutih ličnosti turske kulture, Turci ga drže za svoga. Tako kosti Abdula i Naima su predali Albancima da ih prenesu i sahranje u Albaniji, dok kosti Samia nisu im predali. Ovako Sami-a, koji je najmlađi od ova tri brata, turski narod ga drži za Turčina, a albanski narod – za Albanca. Vlasi se još nisu oglasili.
Nazivajući ga Turčinom, ja ne znam da su se Turci do danas busali u prsa da je njihov Šemsedin Sami učinio ovo ili ono za albanski narod. Napotiv, jesu Albanci ti koji se busaju u prsa da je njihov Sami Frasheri učinio ovo i ono za turski narod. Tako oni kažu da je ovaj Sami « prvi dramaturg turske književnosti»1), da je «prvi turski enciklopedista »2), staviše i « otac turskog jezika »3). Pomenuti REČNIK turskog jezika, koji nije ni prvi ni najsavršeniji, Albanci ga nazivaju ENCIKLOPEDIJA4), fenomen ovaj sada poznat u praksi albanskih falsifikatora, naduvavanja i pretstavljenja sa flagrantim tendenciozitetom sve što potiče iz ruku njihovih i « njihovih » ljudi.
Sami Frašeri, u sledu veliko-albanskog nacionalizma i šovinizma E.Brandia i A. Frašeria, govorio je i pisao mnogo i o nama, Jugoslovenima, i za naše oblasti. Pa i u pomenutom REČNIKU. Tako on kaže :     
1.- « Pošto ovo mesto (Albanija,- KB) nije nikada bilo pod jednom jedinom unikalnom administracijom, da bi se odredile njene granice, neophodno je da se poštuje jezik koji govori narod i da se ne uzme u obzir ništa drugo, jer, ako se uzme istorija, najmanje sva Makedonija treba da se smatra Albanija.»5)
Iz navedenog citata izlaze dva kriterijuma : etnički i istorijski kriterijum određivanja granica.
Da vidimo prvi kriterijum : S,Frašeri pretendira da treba uključiti unutar granica Albanije i teritorije susednih naroda, pošto tamo, prema njemu, govori se albanski jezik. Lično je Sami taj koji je izjavio :

« Mnogi Albanci, 90%, možemo reći, nisu Albanci ni sa pameću, ni sa srcem. »6)

Polazeći od ovoga – sva Albanija bi trebalo da se ustupi Turskoj. Zašto se onda borio protiv Turske, a za otcepljenje Albanije ?! Preko svega, etnički kriter se prakticira onamo gde imamo mešanje dva i više naroda istorijski neafirmirani u tim teritorijama. Ako je i samo jedan od njih afirmiran na toj teritoriji onda i teritorija pripada tom narodu, a ne neafirmiranom.
Sloveni su afirmirani kao gospodari Albanije još 548.godine naše ere. Te godine su ušli u Durrhachium (Današnji Drač-Durres) svojim vojnim snagama. Gde su tada bili Albanci ? Njihov najveći albanolog, akademik, prof. dr Eqrem Čabej kaže da su bili u Rumuniji, na padine Karpata i Beskida, i da su stigli u oblast Mata, Srednja Albanija, tek u X veku naše ere. Tada, u X veku, Srbo-Crnogorci i Makedonci su formirali svoje države ne samo na njihovim današnjim mteritorijama, već i unutar današnje Albanije, Skadar im je bio glavni grad 1000 godina redom. U to vreme, kada su Srbo-Crnogorci i Makedonci vili svoje nacionalne zastave, na njihovim današnjim teritorijama nije bilo žive duše albanske. Tek posle turske okupacije Balkana, Albanci prelaze Drim i nastanjuju se u oblasti Crne Gore, Srbije i Makedonije, pa i u Grčkoj. A ovo znači da nisu ni autohtoni, niti meštani. Oni su došljaci, dijaspora. Kao diaspora zna se po međunarodnim zakonima na što imaju pravo i na što nemaju.
Što se tiče problema « Makedonija », koji prema Samiji, upravljajući se od istorijskog kriterijuma « treba da se smatra Albanijom », on se bazira ne na neki istorijski kriterijum, jer Makedonija nikada nije bila unutar granica neke albanske države, već na najantiinaučnim koncepcijama da su Makedonci antikiteta, prema njemu, bili Iliri, a ovi Iliri – prađedovi Albanaca. Tako pretendira dan-danas i njihov Enver Hodža, koji je i Aleksandra Makedonskog nazvao Albancem.7)

2. Sami Frašeri pretendira da i mesta današnje Crne Gore Ulcinj, Bar, Spuž i Gusinje tobože su Albanija. Čudimo se kako ovo ne kaže i za Podgoricu. Ili kaže ?! Zija Xholi, u njegovoj « studiji », ne spominje je. Ali, kako je moguće da je Spuž Albanija, ako nije i Podgorica ?! Neka što Sami Frašeri nije znao da se Spuž nalazi preko Podgorice, u unutrašnjost Crne Gore8), ali zar to ne zna ni Zija Xholi ?! Nepoznavanje stvari o kojima diskutiraju je karakterizirala i nastavlja da karakterizira albanske nacionaliste. U naše dane jedan je od ovih Albanaca pretendirao da nije Ðerđ Fišta pao pod uticaj Njegoša, već je Njegoš pao pod uticaj Ðerđa Fište !
Podgorica je još 1878 pripala Crnoj Gori ne samo po istorijskom, već i po etničkom kriterijumu. I u pregovorima Berlinskog Kongresa, ne samo Podgorica, već i Spuž i Bar nisu osporavani Crnoj Gori.
Spuž, kao mesto koje je dublje u Crnoj Gori od Podgorice, sigurno je i stanovništvo imao mnogo čistije od Podgorice, koja je bliže albanskoj granici i centra dijaspore Albanaca. Tada, 1878, u Podgorici nije bilo  ni 3% Albanaca. I oni – došljaci, a ne meštani.
Isto ovako stoje stvari i sa gradom Bar, koji veliko-albanci albaniziraju u TIVARI. Ovaj grad je priznat Crnoj Gori kao integralna teritorija kako sa stanovišta istorije, tako i sa etničkog stanovišta. Ali S.Frašeri, kao falsifikator i veliko-albanac, pretendira da je i Bar «grad Albanije i da ga je oteo bezpravno Mali i Zi…bio je grad sa 4000 stanovnika, od kojih 3500 muslimana, znači – Albanaca ».9)
Prema S.Frašeriu biti muslima znači biti i Albanac.
Pre svega broj 3500 muslimana ne odgovara istini. Zatim, među muslimanima Bara većina su Crnogorci, što nam najbolje dokazuje njihov jezik : oni govore i kod kuće samo jezikom kojim govore i hrišćanski Crnogorci. Manjina su Turci. Albanski elemenat u Baru je tako mali, da ni 1877. godine, kad je oslobođen, tu nije bilo ni 5% Albanaca, došljaka trbuhom za kruhom.
Što se tiče Ulcinja, koji je jedno vreme bio i glavni grad Crne Gore, a nijedan dan ni najobičniji grad Albanije, ovde albanski elemenat je u jednom malo većem postotku od onog u Baru, ali opet, na dan oslobođenja, 1878, većina stanovništva ovog grada, pa i većina muslimana bila je crnogorska. Upravo zato je sultan imenovao za kajmekama ovog grada Crnogorca Aslan-bega Prvog Resulbegovića, koga su nasledili na toj dužnost sinovi i sinovci, sve do dana oslobođenja. Muslimani su i ovde bili u većini, ali većina ovih muslimana su bili, pa jesu i danas Crnogorci. Ja sam ovo dokazao posebnim studijama, koje su već objavljene. Vidite za ovo i moje delo ISTORIJA ULCINJA, 2009, koju su mi Albanci, u nemogućnosti da mi je pobiju, spalili u štampariji, sred Tirane.
Za Gusinje S.Frašeri piše da « njeno stanovništvo samo 50 kuća su hrišćani, svi drugi su muslimani albanske nacionalnosti. »10) Kako vidite on deli ljude na muslimane i hrišćane. Sve muslimane smatra za Albance.
 Tako ovi kriteri S.Frašeria ne samo što nisu savremeno «rigorozno objektivni » - kako to pretendira Zija Xholi, već su i rigorozan izraz njegovog srednjevekovnog verskog bića, pa i šovinizma prema slovenskim narodima, stvar ova koju »marksist-lenjinovci » Albanije dan-danas ne uzimaju smelost da kažu.
Što je Sami Frašeri postojao na pozicije ekstremnog muslimana, buržuakog nacionaliste i veliko-albanskog šoviniste, nije nešto dobro, ponajmanje nije za gordenje, ali ni nekakav zločin i greh, koji treba da se sudi i osudi najstrožije. Takvo je bilo vreme. Takav je bio stupanj njegovog intelektualnog razvoja, njegovo ideološko ustrojstvo, kao i ustrojstvo suprotne strane u tretiranju tih probljema. On nije mogao da izađe van svog vremena, van buržuaske klase i svoje muslimanske vere. Zato, kako sa Samiom, tako i sa svim preporoditeljima albanskim treba da smo prudentni. Štaviše, ovu prudentnost treba da proširimo i nad Albancima periode između dva Svetska Rata, jer je Albanija bila jako nerazvijena u svakom pogledu. Savest ljudi je tu nastavljala da vlada po principima srednjeg veka. Nedostatak nove, savremene ideoloije i ukorenjena antinaučna ubeđenja (koja vladaju i dan-danas, odigrala su i odigravaju i u naše dane jednu značajnu ulogu. I srpski komunista Dobrica Ćosić bio je indoktriniran falsifikovanom istorijom albanskog naroda sve dok je umro 2014 ! Šta smo mogli očekivati od Albanaca, pa bili oni i profesori ?! Znači, neke njihove kusure, kad je reč za populističke studije, vulgariziranja, i mogu se proći u ćutnji. Ali kad imamo posla sa naučnim studijama, posebno kad govorimo za šovinističke stavove njihovih savremenih istoričara-akademika, kao i kod suseda Albanije i Albanaca, tada ne treba da se ćuti. Jedan od osnovnih principa savremene nauke je istina, stvar ova koju «marksist-lenjinovci» Albanije su shvatili na relativan način: kad je reč za istunu koja im se sviđa, spremni su da je prihvate, ali kad je reč za koju istinu koja im se ne sviđa, ne samo što je prođu u ćutnji, već nam govore i za naučne kriterijume, rigorozno objektivne svojih ljudi, koji faktično nisu poštovali nikakve kriteriume. Lenjin je rekao jasno:

«da je cinizam da se dereš za Belgiju i da ćutis za Galiciju. »11)

Upravo ovaj cinizam karakteriše albanske «marksist-lenjinovce», Zija Xholia sa njegovim kolegama.
Sigurno da vrhunac je kad ovi Albanci, najantinaučne stavove najšovinističkije velikoalbanske stavove svojih preporoditelja, proklamiraju ih i za apsolutne istine, za naučne istine, i – busajući se u prsa i za marksizam-lenjinizam – viju nam zastavu buržuazije, mešaju se u unutrašnje poslove susednih država, gde potstiču ekstremni nacionalizam i veliko-albanski separatizam svoje dijaspore. Ovako Zija Xholi, sa knjižicom člana «komunističke» Partije Rada Albanije, pa i profesor marksizma na Universitetu u Tirani, usvoji stavove i antinaučne ideje, najreaksionarnije ideje Sami Frašeria i kaže nam:

«Sa ovim podacima i objašnjenjima u njegovoj Enciklopediji Sami je ujedinio svoj glas protestiranja sa onim samih ovih narodnosti (prema njemu - Z.Xholiu,- KB), koje su neodeljivi deo Albanije, pošto su aneksirani od Crne Gore, Srbije i Grčke bespravno, silom oružja Velikih Sila 12). On je njima davao argumente da nastave borbu i nastojanja da odbrane njihove materinske oblasti od agresije i aneksije srpsko-crnogorskih šovinista (Podvukao,- KB). Postojanje albanskih narodnosti ovih oblasti, nadahnutih i organiziranih od istaknutih albanskih rodoljuba albanskog nacionalnog preporoda, sada je ušlo u istoriji našeg naroda kao jedna od njenih slavnih stranica».13)

Iste ove argumente S.Frašria, bez ikakvih promena, ni najmanjih ispravki, prenose ih svojim dijasporcima u susednim zemljama i Zija Xholi sa svojim kolegama, čineći im iste pozive, koje im je učinio i Sami Frašeri pre preko jednog veka, da nastave borbu i nastojanja za super Ve-e-eliku Albaniju. Zato je Z.Xholi i napisao tu svoju «studiju», gde nešto niže nastavlja:

«Jedan nesumnjivi elemenat nacionalne gordosti je drevnost naše nacije. U takve glasove kao : «Pelazgi», Albanija», «Albanci, «Ilirija», Sami dokazuje sa istorijskim svedočanstvima i sa jezičnim argumentima da su Albanci najstariji narod na Balkanskom Poluostrvu, dok u oblasti i gradove gde se oni prostiru danas oni su autohtoni još od najdrevnijih vremena».14)

Drevnost je elemenat nacionalne gordosti samo za buržuje, jer radnička klasa ne pita ni za nacionalnost. Ponajmanje za drevnost. I jesu upravo ovi Albanci ti koji urlaju za druge narode (posebno za Ruse !), da «propagandiraju otvorene rasističke teorije», pošto nekakav Andrej Vosnjesenskij

«nema tog manastira, nema tog ruskog princa od najdrevnijih vremena kojima nije spevao pesme ili stihoreduše, koje zvuče upravo kao molitve popova.»15)

Znači, i samo pesme i stihoreduše, koje se albanskom šovinisti pričinjavaju «upravo kao molitve popova», za njih su racizam, dok ono što pišu i propagndiraju sami, nacionalna gordost za nekakvu imađinarnu drevnost, nisu racizam, veš – što li su – internacionalizam i markiszam-lenjinizam ?!
Sami Frašeri ne samo što ničime nije dokazao da su Albanci « najstariji narod Balkanskog Poluostrva…autohton još od najstarijih vremena», već nasuprot, najpoznatiji akademici vremena, dr prof. Gustav Weigand, dr prof. Gulijano Bonfante i dr prof. Kaplan Burović sa mnogim drugim akademicima, dokazali su na jasan i nesumnjiv načim da Albanci nisu autohtoni i da sa Ilirima i Pelazgima nemaju nikakve veze. Albanci su došljaci iz Rumunije sredinom srednjeg veka, konkretno u IX veku nove ere. Smestili su se u gorsku oblast Mat (Iznad Tirane), odakle su se u naredne vekove rasprostrli na sve četiri strane današnje Albanije, pa enormnim rađanjima i asimiliranjem ostataka stanovnistva koja su tu živela pre Albanaca i u vreme njihovog dolaska, postali su ono što su danas.
Ove stvari zna sasvim dobro i Zija Xholi, ali mu ne ide u račun da ih prizna, onako kako mu ne ide u račun ni da spomene u njegovoj « studiji » grčke gradove Janina i Preveza, za koje S.Frašeri isto tako pretendira da su « neodeljivi deo Albanije »16) Da možda nije trebalo da se i Jugosloveni ponašaju sa albanskom dijasporom kako su se ponašali grčki buržuji, da se veliko-albanski šovinisti prisile da bar zatvore usta ?! Istorija je sada dokazala da, što smo se mi - nealbanci, bolje poneli sa njima, Albancima, utoliko više su se nezahvalni pokazali prema nama. Radnička klasa Jugoslavije nikada se nije i neće se poneti prema albanskoj dijaspori kako se to ponela grčka buržuazija, koja je eliminirala albansku dijasporu na svojoj teritoriji i svakodnevno preti Albaniji sa parulom Vorio Epira. Radnička klasa Jugodlavije, u suprotnosti sa naučnom istinom, albansku dijasporu je podigla u rang nacionalne manjine pa i nekakve narodnosti i priznala joj sva prava koja imaju i jugoslovenski narodi, primer ovaj bez presedana u istoriji sveta, što su evidentirale i same albanske ličnosti : Androkli Kostalari – rektor državnog Universiteta u Tirani.
Formiranjem Komunističke Partije Albanije, naročito sa svršetkom Drugog Svetskog Rata, za Albaniju počinje jedna nova faza razvoja. Njena radnička klasa je istupila na sceni i uzela vlast u svoje ruke. Njena ideologija je počela da se razvije, osvaja teren i pušta korene. Sledstveno, toleranciju, koju treba da pokažemo prema nacionalističkim stavovima, šovinističkim i veliko-albanskim u periodi do trijumfa u Albaniji narodne revolucije, sada treba da okrenemo u jednu najrigorozniju egzigenciju, posebno kad imamo posla sa intelektualcima koji nam se busaju u prsa i za marksizam-lenjinizam. Prema ovim banditima pera ne treba da imamo milosti.
Stav Zija Xholia, koji se busa u prsa i za komunizam, dokazuje nam da je u Albaniji uzurpirana narodna vlast i da se umesto socijalizma tu gradi socijal-fašizam Envera Hodže i njegove klike kriminalaca. I pored toga, preko naučne istine o poreklu Albanaca, demaskirajući ekstremni nacionalizam, šovinizam i racizam, treba nastojati da se ovi Albanci ubede u ovu svoju istinu.

Zatvor u Burelju,
Albanija, 23.03.1984.
____________
1) ČOLLAKU, Shaban: Sami Frasheri – dramaturgu i parë i letërsisë shqipe dhe turke, časopis SKENA DHE EKRANI, Br. 4, Tirana 1983, str. 57. Za opširnije vidi moje delo MIKROLOGIJA Br. 88.
2) AKADEMIA E SHKENCAVE E RPSSH – Instituti i Gjuhësisë dhe i Letërsisë: HISTORIA E LETËRSISË SHQIPTARE, Tirana 1983, str. 166. Tu piše da je Sami Frašeri «objavio prvu tursku enciklopediju».
3) SHUTERIQI, Dhimitër S. : NAIM FRASHERI, Tirana 1982, str. 59 : « Samiu u bë enciklopedisti që dimë, një ndër më kryesorët në Ballkan dhe një nga nismëtarët e gjuhësisë e të letërsisë moderne turke »
4) XHOLI, Zija: Enciklopedia e Sami Frasherit dhe Rilindja Kombëtare Shqiptare, časopis SHKENCA DHE JETA, Br. 1, Tirana 1984, str. 40,
5) Iden : str. 42.
6) FRASHERI, Sami : SHQIPËRIA Č’KA QENË, Č’ËSHTË E Č’DO TË BËHET, Bukurešt 1899, str. 92.
7) HOXHA, Enver : VEPRA, tom 40, Tirana 1983, str. 70.
8) KONDO, Anastas : Čështja kombëtare në faqe të shtypit të Rilindjes, Tirana 1982, str. 160 kaže da je « Sami bio jedan izvrstan poznavalac podzemnog i prirodnog bogatstva Albanije ». Za čuđenje je kako ovi ljudi, koji tako dobro poznaju podzemlje Albanije, ne poznaju ni najelementarnije stvari nadzemlja, geografski položaj gradova.
9) XHOLI,  Zija : cit. stud. str. 42, kol. 1-2.
10) Iden: str. 42, kol. 1.
11) LENIN, Vladimir Ilič: VEPRA, tom 21, Tirana  1965, str. 119.
12) XHOLI, Zija : cit. studija, str.42, kol. 1.
13) Iden: str. 42, kol. 2.
14) Iden: str. 42, kol. 2.
15) LONDO, Bardhyl: Shovinizmi rusomadh – lajtmotiv i letërsisë revizioniste sovjetike, list ZËRI I POPULLIT, Tirana 07.04.1984, str. 4, kol. 3.
16) KONDO, Anastas: cit. delo, str. 23 i svugde u nastavku on piše : « srpsko-crnogorske, bugarske i druge šovinističke vlasti». Ne usuđuje se ni da spomene grčke, kamoli i da ih optužuje i za šovinizam, kako su to činili ovi Albanci do te godine, 1982, kada posle govora presednika vlade Albanije u Vlori, koji spomenu Čameriju kao albansku teritoriju, grčka vlada je protestirala energično i bila spremna da dokaže ovim Albancima koliko je njihova ta, od njih takozvana Čamerija.