Fotografija je preuzeta sa portala »Štajerske novice«,
a na njoj su zagrljeni Vladimir Kokanović i Tomaž Kavčič sa prijateljima.

U bivšoj SFRJ bilo je 22 miliona stanovnika, a svega 1.850.000 članova komunističke partije. To znači da više od 20 miliona stanovnika nisu bili članovi te jedine dozvoljene partije.

   Ako podatak uporedimo sa današnjim brojem Srba u Sloveniji (40.000 – 100.000), i sa postojanjem nekih nazovi krovnih srpskih organizacija u njoj, a koje tobož deluju u dobrobit srpstva, došli bi do poražavajuće istine. Sva tri saveza (Savez srpskih društava, Savez srpske dijaspore i Savez Srba) u svojim redovima jedva mogu sakupiti oko dve hiljade ljudi. I to je upitno? Ostali Srbi u Sloveniji niti su čuli niti znaju da  savezi kao takvi uošte postoje, a još manje su čuli za čelnike saveza. Iz ovoga proizilazi da su savezi nereprezentativni, da nikoga ne mogu predstavljati, a da su »čelnici« dovoljni sami sebi, da su sami sebi svrha i da im narod nije potreban.
   Koga u tom slučaju predstavljaju ti ljudi iz navedenih saveza, osim ako ne predstavljaju sami sebe, što je više nego jasno?
   Ako pri tom uzmemo u obzir da i dan danas Srbima u Srbiji i Srbima u rasejanju vladaju potomci Brozovih komunističkih oficira, baš kao što je slučaj i u Sloveniji (Vladimir Kokanović) onda nije čudo,  što nam se crno piše.
   Kao samoproglašeni predsednik Saveza Srba Slovenije taj čovek je uzurpirao sve, počev od medija, preko kulturne scene na kojoj dominira folklor, pa sve do privrednih grana. Stiče se utisak, bar se tako predstavlja u Srbiji, da je Kokanović Bogom dan među Srbima Slovenije, da se u sve razume i da sve zna.
A nije tako!
   On je samo sin general-majora u penziji Miluna Kokanovića poznatog iz afere „Pancir“ koji je usput rečeno 1991. godine napustio vojsku, pitomce i starešine u Zagrebu, i preko Mađarske, sa grupom oficira pobegao u Beograd, da bi danas iz opremljenog  petosobnog stana kojim  ga je »nagradila«  država, kao penzioner radio za Atlas grupu  u čijoj je zgradi smešten Atlanski savet Srbije, produžena ruka zlikovačke Amerike i NATO  alijanse koja nas je »milosrdno« bombardovala 78 dana i noćiju.
   Znači, formiran je i učen u birokratskom aparatu, da nastupa u skladu sa tvrdnjom Maksa Vebera da birokrate pobeđuju svuda gde god se pojave, jer su neodgovorni prema naciji, nemaju sposobnost i reprezentativnost, a jedino su verni sami sebi, partiji i sticanju ličnog kapitala.
   Opkoljen ljudima sličnima sebi koji mu zbog svojih sujeta neprestano duvaju pod rep, oseća se sveznajućim i prozvanim da komentariše sve i svašta, pa čak i ono što ne bi trebao biti njegov posao i što se uopšte ne tiče srpske populacije u Sloveniji.
   Ovaj školovani, medijski (Pink i Hepy tv) eksponirani gospodin je »sposoban« tumačiti i nedavnu regionalnu aferu »Operacije Đilas“nakon čega je usledila  „Operacija Golob«  o kojoj po logici stvari i po funkciji koju obavlja nije mogao imati apsolutno nikakvih saznanja, osim ako nije od nekog »jačeg« instruiran šta treba reći. Uostalom, po pisanju srpskih medija, Kokanović (bivši član žutih, a danas Zavetnika) je  i poslat u Sloveniju po zadatku, kao podoban da uz pomoć stranačkog kolege Danjela Igreca organizuje Srbe da  glasaju za Janeza Janšu. Da li on misli da Srbi ne pamte koliko im je Janša naneo zla i da ne pamte sličan pokušaj Saveza srpske dijaspore i bivšeg popa iz Ljubljane osuđenog zbog pronevere crkvenog novca kojim je plaćao svoje privatne račune troškareći se zajedno sa svojom familijom?
   Po kojoj logici stvari je taj, po očevoj zasluzi instruirani i ubačen u sistem, ekonomista Vladimir Kokanović, samozvani predstavnik Srba iz Slovenije, merodavan da sa sebi sličnima, na Pink TV komentariše gužvu srpskih građana u situaciji kada se siromašni građani jagmaju za državnu naknadu od 3.000 dinara ustupajući svoje telo da na njemu belosvetske bolesne protuve vrše eksperimente i efekat dejstva nepoznatih i neispitanih vakcina?
   Po kojoj logici stvari »stručnjak« i srpski »dobročinitelj«, pored komentara o Jeleni Karleuši, uzima slobodu  tumačiti slučaj osmogodišnjeg deteta koje je u Beogradu godinama maltretirano od oca, a zaboravlja kako su građani Srbije, takođe godinama bili maltretirani novinskim naslovima o njegovom ocu i milionskoj proneveri u aferi »Pancir« u kojoj mu je do duše otac oslobođen, jer je pravda u Srbiji upitna kategorija. Nije li baš to ta kvačica koja »bogatom«  tatinom detetu daje  slobodu da se ismejava građanima i novčanoj pomoći koju država daje ojađenim ljudima.
   Kako može komentarisati o hrvatskim vojnim kampovima na Kosmetu, a da i ne zna gde je Kosmet i kako može ćutati o rezoluciju 1244, i da na sastanku članova izvršnog odbora Saveza Srba Slovenije (18. Mart. 2023 godine u restoranu Baščaršija u Mariboru), ni rečju ne prokomentariše i izrazi svoje mišljenje o rezultatima sastanka u Ohridu i nasilnom otimanju 16% srpskih teritorija sa sve vekovnim duhovnim svetinjama?
  

Fotografija je preuzeta sa portala »Štajerske novice«, a na njoj su:
Zoran Janković gradonačelnik Ljubljane, D. Igrec i V. Kokanović
iz redova Srpske stranke Zavetnici

Kako je moguće, da on kao sveznajuća i odlično instruirana osoba ni jednom rečju nije prokomentarisao događaj iz Užičke ulice u Beogradu kada su Nikola Petrović bivši direktor "Elektromreža Srbije" i Tomaž Kavčić počasni konzul iz Vipave, skupocenim meklarenom“ udarili u „opel korsu“ u kojoj su bile dve žene i koje su tom prilikom zadobile povrede? Zna li Vladimir Kokanović, pošto on sve zna, s obzirom da je sa Srbima iz svog saveza i Srbima iz Saveza srpskih društava bio gost počasnog srpskog konzula: da li je neko od njih dvojice, Nikola ili Tomaž bio pijan, ili možda, ne daj Bože i drogiran u trenutku bahaćenja i povređivanja građanki na beogradskim ulicama?
   I na kraju!
Kako može izjavljivati da je on jedini, a da niko pre njega, u proteklih trideset godina, nije uspeo dobiti odgovor od slovenačke vlade kako ovog trenutka u Sloveniji ne postoji politička volja da se srpskom narodu u Sloveniji dodeli status nacionalne manjine. I? Šta dalje sa takvim odgovorom?
   Kokanoviću, Kokanoviću!
 Da li si ti uopšte čuo za srpske gromade u Sloveniji poput: prof. Milenka Vakanjca, Milana Aksentijevića časnog generala u penziji, prof. doktora Božidara Veljkovića bivšeg rektora mariborskog univerziteta, dr Stevana Đorđevića, inženjera Živorada Andrejića, Dimitrija Markovića, Đuru Tešanovića, Svetlanu Vasović, Divnu Obrenović, Dr Srđana Lukića pulmologa, dr Devića anesteziologa iz Celja i da ne nabrajam dalje?
   Da li si čuo za biblioteku Mihailo Pupin iz Ljubljane, za ustanovu Vukova Zadžbina, za srpsko društvo »Desanka Maksimović« za društvo Sretenje iz Slovenskih Konjica, ili znaš samo ono što ti serviraju snishodljiva društva unižena pred tvojom »važnošću« i što ti serviraju prilagodljive osobe poput Ketmana Radeta Bakračevića srpskog cinkaroša u Sloveniji? E, ako ikada budeš u situaciji da izgovaraš navedena imena, trebao bi, ako iole imaš časti, tom prilikom stati mirno jer su i bolji i vredniji i zaslužniji za srpstvo nego ti.
   Mlad si ti Kokanoviću i ne priliči ti da ucenjuješ pojedine renomirane srpske organizacije u Sloveniji ne dodeljivanjem sredstava za njihove aktivnosti, ako nisu članovi Saveza, a da za to vreme poreski obveznici Srbije, a i Slovenije, finansiraju posela Saveza Srba Slovenije i vašeg partnera Saveza srpskih društava, vaše večere, opijanja, krkljlance i putovanja?
   Preživeli su Srbi u Sloveniji mnogo teža vremena u kojima su im se nametale mnoge mesije dolazeći »niotkuda« , pamtili su sve, tako da će preživeti i pamtiti i tebe koji si došao isto odakle i oni, a do duše, vrag bi ga znao, možda si ti preko Mađarske i Beograda stigao do Ljubljane?
   Vreme će sve reći!


Radovan B. Milić
Osnivač društva Sretenje u Slovenskim Konjicama i pripadnik 125 MtB, BG2, Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, jedinice odlikovane Ordenom narodnog heroja, koja je dejstvovala na Koti 601 Karaule Košare.

Slovenske Konjice
06. 04. 2023. godine