Autor: Dragan Stojanović
Akademik Matija Bećković rekao je da je malo 200 godina od rođenja Njegoša da bi ga država slavila. Izgleda da ni 150 godina od preseljenja Matice srpske iz Pešte u Novi Sad nije dovoljno za

državni vrh. Predsednik Tomislav Nikolić je pozvan, ali se nije pojavio na svečanosti u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu. Na ovu veliku svečanost šef države je poslao svoju savetnicu Jasminu Mitrović Marić. Akademiji nisu prisustvovali ni ugledni pisci, poput citiranog Bećkovića, nije bilo premijera, ni republičkog ni pokrajinskog.
Rani pokušaji. Matica srpska preseljena je iz Pešte u Novi Sad u jednom od najtežih perioda u istoriji Srba u Ugarskoj. Više od 20 godina ugledni ljudi pokušavali su presele Maticu, ali su nailazili na mnogobrojne prepreke, pre svega austrijskih i ugarskih vlasti, ali i samih Srba. U tom periodu se žestoko ratovalo (revolucija 1848/49), proglašena je Srpska Vojvodina i potom ukinuta. Pretilo se i ukidanjem Matice pa je preseljenje bilo prioritet.
O seobi Matice iz Pešte u Novi Sad počelo se govoriti još 1842. godine. Ali ti glasovi nisu dolazili iz same Matice, već od njenih protivnika, pre svega onih zdesna. Petar Asi-Marković podneo je tužbu vlastima protiv rukovodstva MS zbog navodnog nepravilnog rukovanja njenom imovinom. Međutim, nije ni dočekao da tužba stigne do krajnjeg ishodišta pošto se izgubila u administraciji, jer je u međuvremenu umro. On nije bio jedini protivnik uprave Matice, tu su još i uticajni Evgenije Đurković, potom Pavle Stamatović pa i sâm mitropolit Josif Rajačić. Ta grupa je htela da se Matica preseli u Sremske Karlovce, a ne u Novi Sad. Cilj je bio da ta institucija dođe pod mitropolitov nadzor.

Tekelijino zaveštanje. Čelni ljudi Matice uspeli su da se odupru pritiscima i MS je ostala u Pešti. Bio je to uspeh uprave. Pešta je tada još uvek smatrana najpogodnijom za rad. Nakon toga usledila je pauza, da bi se to pitanje ponovo pokrenulo posle revolucije 1848/49. Predsednik MS Pavle Kojić 1851. godine konstatuje da bi bilo dobro da se Matica preseli jer je upala u krizu. Pre svega zbog Letopisa, čije se izdavanje svelo na dva broja godišnje. Ideja je bila da Matica ponovo počne da radi kao pre revolucije. Na sednici održanoj od 18. do 30. avgusta 1851. rečeno je da “ovako više ne može ostati”, kao i da se “u Pešti ništa ne može učiniti”. Posle revolucije kulturni život Srba potpuno je zamro. Matica, međutim, tada nije preseljena, ne zbog spoljašnjih problem. Odluku je kočila Tekelijina fondacija, koja čini bitan deo Matičine imovine. Tekelija je u zaveštanju svoju imovinu poverio MS, ali je naveo da “ako se ova preseli u drugo mesto, da zaveštanje uzme u zaštitu peštanska crkva”. Drugim rečima, Matica bi ostala bez svega što joj je Tekelija ostavio. Trebalo je pronaći rešenje za tu situaciju. Na pomenutoj sednici doneta je odluka da se Matica preseli u Novi Sad, “u sredinu srpstva”, kako je rečeno. Posle revolucije Pešta je opustela i zamrla, dok je u Novom Sadu počeo da se budi društveni i književni život, a kasnije počinju da se osećaju i politička gibanja. Sa stvaranjem Vojvodstva Srpskog i Tamiškog Banata 1849. Novi Sad počinje znatno da napreduje.

Skupština za preseljenje. Doneta je odluka da se o eventualnom preseljenju razgovara na posebno sazvanoj skupštini. Time bi bili rešeni svi problemi, jer bi na sednici bila doneta legitimna odluka. Među onima koji su bili za preseljenje vodio se spor oko toga kuda da se MS preseli. Jedna grupa je bila za Novi Sad. Druga, predvođena Evgenijem Đurkovićem, zalagala se za Karlovce, a to je podržao i patrijarh Rajačić. Formalno je pitanje preseljenja pokrenuo vladika Platon Atanacković. Počelo je lobiranje. Jedino je budimski episkop Arsenije Stojković bio za to da se rasprava odloži, očigledno pod uticajem patrijarha Rajačića. Ipak, sednica je održana 9. avgusta (21. po novom kalendaru) 1853. godine. Predsedavao joj je Pavle Kojić. Bilo je prisutno 25 članova, a kao komesar sednici je prisustvovao i peštanski gradonačelnik Josif Krasonji. Kojić je prisutnima postavio dva pitanja: da li Matica srpska i ubuduće treba da ostane u Pešti; i ako treba da se seli, da li je Novi Sad pogodno mesto za njen napredak? Na prvo pitanje svi osim jednog su se izjasnili za preseljenje, dok je većina bila za Novi Sad. Desna opozicija je pretrpela poraz. Dakle, prošlo je dve godine od kada je prvi put pokrenuta inicijativa i to zbog greške jednog pravnika, osnivača Matice Jovana Hadžića. On je pogrešio jer nije odmah sazvao skupštinu, već je pokuša da uredi premeštenje preko privatnih veza s Platonom Atanackovićem.