Конститутивна седница Државног збора Републике Словеније донела је јасан исход: Зоран Стевановић је изабран тајним гласањем за председника Државног збора и то, са 48 гласова „за“. То је чињеница, а све остало је самохвалисање или лична интерпретација појединца. А управо ту лежи и проблем.

Никола Тодоровић, председник Национално савета Срба Словеније у јавности представља избор Зорана Стевановића као последицу „предлога“ његовог сина, иначе новог посланика у парламенту Словеније. Као универзитетни правник, заборавља, што не би смео, да  је истина једноставна и да у парламенту не одлучује предлог Тодоровића млађег, већ већина, те да председника Државног збора не бира син, већ га бирају посланици. Јер треба знати: ако се колективна одлука своди на улогу сина, то се једноставно зове присвајање заслуга.
Али ту прича не престаје.
У истом том обраћању истиче се улога Националног савета Срба Словеније, иначе члана Савеза Срба док се савез потпуно брише из приче. Избрисан је без помињања и без објашњења. Ту се вероватно није радило о случајном пропусту, већ о јасној поруци и сигналу да се унутар српске заједнице прави јасно дистанцирање у којој се Национални савет Срба жели представити као једина српска организација и носилац утицаја, док се друга - Савез Срба, као мање вредан, неспособан и безначајан гура у страну. 
Зашто и по чијем налогу Никола Тодоровић покушава тако нешто „протурити“ питање је над  којим би се требао замислити председник Савеза Срба? А да ли ће то питање доћи на ред и постати озбиљан задатак анализе у ионако избушеним редовима савеза, ако он још увек и постоји, зависи од његовог председника и разумевања поруке.
И није ово првенац понашања челног човека Националног савета Срба.
И раније су посланици, које је Никола Тодоровић својатао као „своје“ и блиске Националном савету, били у институцијама. Наравно, без икаквог резултата. Српска заједница у Словенији од тога није видела готово никакве користи. Због тога је време да се јасно каже: није проблем што Национални савет Срба има амбицију, али је проблем када се туђи гласови представљају као лични успех „савета“,  док се резултат његовог рада никада и нигде није ни видео ни осетио, осим штете. 
Истовремено, ред је, а и људски је, упутити честитку Зорану Стевановићу на избору за председника Државног збора, као и новом посланику, сину Николе Тодоровића.
То можда може бити прилика за све грађане Словеније, али само ако њихов рад буде претворен у конкретне резултате, онакве какве су и сами најављивали у предизборној кампањи. 
Зато ће њихов рад бити помно праћен, јер заједница не живи од објава, честитки и наратива, већ од резултата, а њих тек треба видети.
И управо зато је важно рећи: у Траговима има места и за подршку и за критику. Али, некоректним саопштењем Николе Тодоровића, започето је присвајање заслуга за нешто што још није ни видљиво, ни доказано, ни корисно. А по свему судећи, није ни у складу са стварним током догађаја.
Зато је, у очекивању реаговања Савеза Срба Словеније потребно мање празних наратива „националног савета“, а  више резултата.

Радован Б. Милић
Словенске Коњице
13. 04. 2026