Док Срби у расејању годинама слушају приче о очувању језика, културе и идентитета, све је више питања да ли се део новца грађана Србије у иностранству дели и по неким другим критеријумима - политичким, страначким и личним.

Према доступним подацима о конкурсима Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, удружење „Мир, слога, стабилност“ из Северне Македоније добило је 15. априла 2026. године 400.000 динара за свој пројекат.
Само по себи, то не би било спорно да се не ради о организацији која је у јавности већ препозната по изразитој политичкој блискости власти у Србији и Српској напредној странци.
То удружење је, подсетимо, организовало и скуп подршке Александру Вучићу у Куманову на дан великог студентског протеста у Београду. На њиховим друштвеним мрежама редовно се деле садржаји режимских медија, фотографије са митинга СНС-а и политичке поруке које немају много везе са културом, језиком или очувањем идентитета српског народа у региону.
И ту долазимо до суштинског питања:
Да ли Управа за сарадњу с дијаспором финансира националне и културне пројекте, или политички пожељне организације?
Посебно је занимљиво што је исто удружење, према доступним подацима, 2022. године имало нула прихода, док се већ неколико година касније помињу милионски износи у денарима. Истовремено, у јавности никада нису детаљније објаснили структуру свог финансирања, осим општих формулација о чланаринама и донацијама.
Додатну пажњу изазива и ранија изјава председника удружења да их Влада Србије не може финансирати јер су регистровани у Северној Македонији. Данас се, међутим, исто то удружење налази на списку добитника средстава Управе при Министарству спољних послова Србије.
Зато јавност има право да пита:
- ко је предложио ово удружење за финансирање?
- ко је седео у конкурсној комисији?
- по којим критеријумима су добили средства?
- колико је укупно новца том удружењу исплаћено од 2022. године до данас?
- и да ли су сви пројекти оцењивани по истим аршинима?
Посебно када се у истом систему годинама појављују и иста имена: Владимир Кокановић, Николина Милатовић Поповић, Марко Шћекић, Мирољуб Несторовић и уски круг људи који, према тврдњама многих из дијаспоре, имају велики утицај на кадровску и оперативну политику Управе.
Проблем није у томе што неко има политички став. То је право сваког човека и сваког удружења.
Проблем настаје оног тренутка када јавност стекне утисак да се буџетски новац не дели по квалитету пројеката, већ по политичкој подобности и блискости центрима моћи.
А тај утисак данас више није могуће отклонити ћутањем.
Јер сваки пут када институције избегну да дају јасне одговоре, свака нова одлука о додели новца постаје не само питање културе и дијаспоре, већ питање поверења у државу.

У СЛЕДЕЋЕМ ЈАВЉАЊУ: КОКАНОВИЋУ, ПСУЈ И ПРЕТИ ДО МИЛЕ ВОЉЕ, ПИТАЊА НЕ МОЖЕШ ЗАУСТАВИТИ!

Радован Б. Милић
Словенске Коњице
4. 06. 2026