На основу документације коју је Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону доставила по захтеву за приступ информацијама од јавног значаја, отвара се више питања у вези са финансијским извештајима Савеза Срба Словеније за два пројекта финансирана средствима Републике Србије.
Реч је о пројектима из времена када је председник савеза био Владимир Кокановић данашњи вд. директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима из региона.
1. „Омладински фестивал српског фолклора дијаспоре“
• Уговор број: 324-133-2/30-2021
• Одобрена средства: 1.000.000 динара
• Период реализације: од 1. новембра 2021. до 7. јуна 2022. године
и
2. „Српско-словеначки привредни сајам“
• Уговор број: 51-151/30-2022/01
• Одобрена средства: 900.000 динара
• Период реализације: од 1. марта 2022. до 1. августа 2022. године
Укупно је за ова два пројекта из буџета Републике Србије Савезу Срба Словеније одобрено: 1.900.000 динара
Важно је одмах нагласити да сама документација не доказује злоупотребу средстава. Међутим, поједини рачуни, износи и описи услуга отварају легитимна питања која би сваки одговоран орган, финансијер или ревизор морао додатно да провери.
Највећу пажњу привлачи фирма DLAN-IT d.o.o., која се појављује у оба пројекта.
У пројекту „Омладински фестивал српског фолклора дијаспоре“ фирма DLAN-IT фактурисала је услугу описану као: „Помоћ при организацији фестивала фолклора“
у износу од приближно 214.110 динара.
У пројекту „Српско-словеначки привредни сајам“ иста фирма појављује се са још два рачуна у укупном износу од приближно 923.527 динара, за услуге које су описане као:
• помоћ при припреми сајма,
• израда промотивног материјала,
• штампа материјала,
• снимање и фотографисање,
• аудио-визуелна решења,
• интернет промоција,
• физичка помоћ током одржавања догађаја.
Укупно је фирми DLAN-IT кроз ова два пројекта плаћено више од: 1.137.000 динара
То само по себи није доказ неправилности. Али јесте довољан разлог да се постави питање:
Шта је конкретно за тај новац урађено?
Ако су плаћени снимање, фотографисање, промотивни материјали, интернет кампање и организациона подршка, онда би морали постојати и видљиви резултати тог рада:
• фотографије,
• видео снимци,
• плакати,
• банери,
• флајери,
• интернет објаве,
• кампање на друштвеним мрежама,
• извештаји о промотивним активностима.
Зато би било оправдано да се јавности покаже шта је фирма DLAN-IT конкретно испоручила по сваком појединачном рачуну.
Друго питање односи се на рачун ресторана Еразмус у износу од 220 евра, који гласи на:
Српско културно друштво Марибор, а који је приказан у финансијском извештају Савеза Срба Словеније за пројекат „Српско-словеначки привредни сајам“.
И овде не треба доносити преурањене закључке. Могуће је да постоји уговор о сарадњи, рефундација или други правни основ између Српског културног друштва Марибор и Савеза Срба Словеније.
Али ако је трошак другог правног лица признат као трошак Савеза Срба Словеније, онда би требало да постоји документација која то објашњава.
Треће питање односи се на преклапање појединих рачуна у два различита пројекта. Посебну пажњу привлаче рачуни Петрола и Еразмуса-а код којих се у документацији појављују исти бројеви рачуна и износи.
То још увек није доказ да је исти рачун коришћен у оба пројекта, али је довољан разлог да се изврши непосредна провера оригиналне документације и утврди да ли се ради о истим или различитим трошковима.
Посебно је важно проверити и доказе о плаћању. Рачун показује да је услуга фактурисана. Банкарски извод показује да је стварно плаћена.
Зато би за све спорне или нејасне ставке требало проверити:
• налоге за плаћање,
• банковне изводе,
• књиговодствену документацију.
Ова питања нису оптужбе. Она произлазе искључиво из документације коју је доставио надлежни државни орган.
Када се из буџета Републике Србије додели скоро два милиона динара за пројекте једне организације, јавност има право да зна не само да ли рачуни постоје, већ и шта је за тај новац стварно урађено.
Зато остају отворена следећа питања:
1. Шта је фирма DLAN-IT конкретно урадила по сваком рачуну?
2. Где се налазе резултати плаћених услуга?
3. Да ли су рачуни Петрола и Еразмуса коришћени у једном или у оба пројекта?
4. На основу ког документа је рачун који гласи на Српско културно друштво Марибор приказан као трошак Савеза Срба Словеније?
5. Да ли за све наведене трошкове постоје докази о плаћању?
6. Да ли је приликом прихватања извештаја извршена и суштинска, а не само формална контрола документације?
Док се на ова питања не добију јасни одговори, не треба тврдити да је било злоупотребе. Али исто тако не треба ни затварати очи пред чињеницом да документација оставља простор за додатну проверу, јер јавни новац подразумева јавну одговорност, а одговорност почиње једноставним питањем: Шта је за тај новац стварно урађено?
У следећем јављању: ЗАШТО НЕСТАЈУ ОБЈАВЕ О ПУТОВАЊИМА ПРИВИЛЕГОВАНЕ ГРУПЕ ЗАПОСЛЕНИХ У УПРАВИ ЗА ДИЈАСПОРУ?
Центар за дијаспорске студије
независна анализа
6.06. 2026