Раде Бакрачевић председник Надзорног одбора Савеза, гопођа Ристовић, председник савеза Ристовић, Марко Перак, госпођа Фреизман, Остоја Бубњевић,Томислав Гајић и госпођа Ивана 

У недостатку времена и због обиља актуелних тема које се последњих месеци односе на рад Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, „Трагови“ се нису озбиљније осврнули на редовну скупштину Савеза Срба Словеније одржану 25. маја, ове 2026 године.

Ипак, неке информације које су до нас стигле од појединих чланова Скупштине и читалаца нашег часописа заслужују пажњу.
Према доступним сазнањима, скупштина није донела неке велике новине када је реч о будућем раду Савеза, програмским активностима или стратешким питањима која се тичу српске заједнице у Словенији. Међутим, једна ствар није могла проћи незапажено.
Редовна скупштина одржана је у новим просторијама Савеза Срба Словеније у Миклошичевој улици број 11, у самом центру Љубљане.
За присутне, не било које, не обично чланство ако га уопште и има, већ чланове скупштине, то је било прво сазнање да Савез располаже новим простором. Истовремено су се појавила и питања за председника Савеза Срба Словеније Зорана Ристовића, на која, барем према сведочењима присутних, није дао одговор: Под којим условима Савез користи просторије? Да ли је реч о закупу, уступању на коришћење или неком другом облику сарадње? Ко сноси трошкове простора и на основу ког споразума?
Ова питања нису злонамерна. Напротив. Реч је о питањима која природно произилазе из чињенице да се ради о простору који би требало да служи целокупној српској заједници у Словенији.
Део одговора стигао је још раније. Наиме, 29. априла 2026. године потписан је уговор о сарадњи између РТС-а и Савеза Срба Словеније. Том приликом обављена је и примопредаја кључева будућих просторија Савеза у Миклошичевој улици број 11. У саопштењу је наведено да ће нови простор представљати место за рад Савеза, организацију културних, образовних и друштвених активности, као и место окупљања српске заједнице и њених пријатеља.
И то је свакако добра вест.



Маријана Гојковић, Зоран Ристовић и Зоран Младеновић

Јер српска заједница у Словенији већ деценијама нема трајан и препознатљив институционални простор. Српска друштва делују расуто, по градовима, у изнајмљеним салама и привременим просторијама. О потреби да се то питање једном озбиљно отвори, „Трагови“ су писали још почетком ове године: 16 и 17 јануара у текстовима „Да ли држава Србија има простор у Словенији и зашто о томе нико не говори?“ и „О простору којег нико не тражи“.
Тада је постављено једноставно питање: да ли је могуће да српска заједница у Словенији, после толико година постојања, нема свој препознатљив простор који би представљао културни и институционални ослонац њеног рада,  упутио на могуће локације решења проблема. 
Није посао „Трагова“ да себи приписује заслуге, али јесте посао новинарства да поставља питања која други избегавају. Тих јануарских дана многи су сматрали да је реч о још једној теми која ће остати без одјека. Данас, неколико месеци касније, Савез Срба Словеније има просторије у самом центру Љубљане.
Да ли је до тог решења дошло захваљујући текстовима објављеним у „Траговима“, то вероватно никада нећемо сазнати. Нити је то најважније. Много је важније да је питање које је годинама било на маргини коначно добило конкретан одговор.
Зато нема потребе да било ко признаје заслуге било коме. Довољно је да су просторије добијене и да ће служити онима којима су и потребне - српској заједници у Словенији.
Међутим, управо зато што је реч о важном кораку, било би добро да Зоран Ристовић председник Савеза представи јавности и сопственом чланству основне информације о статусу простора, условима његовог коришћења и плановима за будући рад, јер 
транспарентност није претња, већ основ поверења.
А поверење је данас можда потребније српској заједници у Словенији него икада раније.
Ако су после година наговарања, писања, разговора, и обећања коначно обезбеђене просторије у центру Љубљане, онда је то вест коју треба поздравити. Али исто тако треба очекивати да све што се тиче рада организације која представља заједницу буде јасно, доступно и разумљиво њеним члановима. Јер када питања добију одговоре, онда престају нагађања, а остаје простор да се ради у корист заједнице.

Радован Б. Милић
Словенске Коњице
12. 6. 2026