Štampa
Kategorija: Rasejanje
Pogodaka: 10

Фортографија преузета са званичног портала Дијаспора канцеларија

Последњих месеци, анализирајући Информатор о раду Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, као и Извештај Државне ревизорске институције, редакција „Трагова“ поставила је бројна питања о раду ове институције.

Међутим, било би неправедно да се из свега тога изведе закључак како су за сваки уочени недостатак одговорни сви запослени у Управи.
Напротив.
Између одговорности руководства Управе и одговорности службеника запослених у њој постоји велика разлика.
Државна ревизорска институција 2023 године није утврдила да је поједини службеник погрешно попунио било који образац или да би заборавио да унесе који податак.
Ревизија је указала на недостатке у руковођењу радом Управе: да није у потпуности успоставила финансијско управљање и контролу, да не постоји Стратегија управљања, да није био сачињен Регистар ризика, да нису били описани сви пословни процеси и да нису биле успостављене све контролне активности. Утврђено је чак и да није вођена прописана евиденција присутности на раду. То нису послови које самостално може увести  административни службеник, рачуновођа или референт.
То су питања организације рада Управе.
А управо је организација рада Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону у домену одговорности њеног руководства, како ондашњег, тако и данашњег.
Директор државног органа, у овом случају Владимир Кокановић  не мора лично водити евиденцију присутности, писати интерне акте или попуњавати Информатор о раду, али мора обезбедити да све то постоји, да је уређено у складу са законом и да функционише у пракси. Исто важи и за његову заменицу Николину Милатовић Поповић, која учествује у организацији рада, расподели надлежности и успостављању унутрашњих процедура. А шта они раде....?
С друге стране, већина државних службеника ради у оквирима система који им је постављен. Да постоји јасно правило, службеници би га примењивали, баш као што би  и поступали по прописаној процедури.
Али, ако таква процедура не постоји, они је не могу самостално прописати.
Због тога није исправно све недостатке руковођења Управом приписивати свим њеним запосленима. Напротив, било би добро да јавност прави разлику између службеника који свакодневно, марљиво обављају свој посао и руководства које је одговорно за организацију рада институције. То је разлика коју је важно разумети.
Јер државна институција није само зграда, буџет и директор.
Она је систем. А када ревизија утврди да систем није у потпуности уређен, онда то није питање вредноће или савесности појединих службеника. То је питање начина на који је институција организована и вођена, било да се радило о Арно Гујону претходном директору, или данашљем Владимиру Кокановићу.
Посебно је важно што се из ревизорског извештаја види да је део недостатака почео да се отклања тек током саме ревизије. То показује да су промене биле могуће када је руководство приступило њиховом отклањању.  Остаје, међутим, питање које је данас важније него икада. Да ли су све препоруке Државне ревизорске институције у међувремену у потпуности спроведене у Управи, и да ли се оне спроводе и данас?
Да јесу, било би добро, и то би било у интересу свих: и запослених не само у Управи, већ и у интересу српских организацији у дијаспори, а још више у интересу пореских обвезника Републике Србије.
Ако нису, а нису, онда то није разлог да се прст упире у административне службенике.
То је разлог више да се не само од руководства Управе, већ и од надележних за рад управе - МСП, затражи јасан одговор шта је урађено и шта се данас чини да се препоруке независне државне институције спроведу у целости?
Важно је и још једном подсетити руководство Управе да она постоји због људи који живе ван матице Србије, а не обратно. А дијаспора? Она има право да очекују не само слаткоречиве шупље приче Владимира Кокановића и његове заменице Николине Милатовић Поповић, већ и добро организовану институцију.
Јер само добро организована институција може дугорочно бити поуздан ослонац дијаспори, с обзиром да је ДРИ утврдила конкретне недостатке у систему управљања и интерне контроле који нису отклоњени ни до данашњег дана.