Поштовани,
Редакција „Трагова“ већ више од годину дана, искључиво на основу службених докумената, одговора државних органа, јавних регистара и других проверљивих извора, објављује текстове који се односе на рад Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

До данас ниједна чињеница коју је редакција објавила, а која је заснована на службеним документима, није демантована службеним доказима.
Сврха нашег рада није била напад на институције Републике Србије, већ управо супротно - да се укаже на појаве које наносе штету институцијама и поверењу које грађани и српска дијаспора имају у њих.
После свега што је до сада објављено намеће се једно питање:
Да ли највиши државни органи уопште имају потпуну и истиниту слику о раду појединих руководилаца органа у свом систему?
У јавности се често ствара утисак да незадовољство грађана произилази искључиво из одлука највишег државног руководства. Наше искуство, засновано на документима које смо прибавили, указује да значајан део тог незадовољства настаје управо због поступања појединих функционера који државу представљају у свакодневном раду. Као пример наводимо поступање вршиоца дужности директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Владимира Кокановића.
Редакција је током претходних месеци Управи упутила више захтева за приступ информацијама од јавног значаја, али на бројна конкретно постављена питања није добила потпуне и јасне одговоре. Истовремено су прикупљени јавни подаци не само из регистара Републике Србије већ и из Републике Словеније. На основу тих докумената постављена су, између осталог, питања у вези службених путовања и трошкова путовања запослених у Управи, коришћења службених возила у приватне сврхе, ангажовања већег броја лица по уговору, буџетских издатака, располагања средствима намењеним дијаспори, као и поступања по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја.
Посебно указујемо на чињеницу да је редакција, на основу јавно доступних података из Републике Словеније, поставила питање да ли су сви подаци који су од значаја за испуњавање законских обавеза пријављени надлежним органима Републике Србије, укључујући и Агенцију за спречавање корупције. На то питање до данас није добијен коначан одговор.
Такође је затражена документација која се односи на коришћење службеног возила марке „Лексус“ приликом одласка на годишњи одмор у Републику Грчку, као и документација која би показала по ком основу је коришћено службено возило и да ли су све радње биле у складу са прописима. И о тим питањима поступци су и даље у току.
Редакција је анализирала и ангажовање више лица по уговору, укључујући и лица чији су уговори финансирани са економске класификације 423 - Услуге по уговору.
У више наврата указано је и на питања која се односе на истовремена уговорна ангажовања више лица на пословима сличног или сродног описа, због чега је затражена документација која би омогућила јавности да утврди стварне потребе за таквим ангажовањима, критеријуме по којима су лица изабрана и резултате њиховог рада.
За поједине случајеве затражени су уговори, описи послова, извештаји о раду и документација која би показала по ком основу су лица ангажована и како је утврђивано да су уговорене обавезе заиста извршене. Ни на та питања нису достављени потпуни одговори.
Посебно указујемо и на начин поступања по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја. Управа је од редакције најпре затражила да се изјасни на који начин жели да јој документација буде достављена, након чега је редакција јасно затражила достављање електронском поштом. И поред тога, у каснијим одговорима документација није достављена, већ је редакција поново упућивана на лични увид у Београду. Због тога се поставља питање чему је служило тражење изјашњења о начину достављања ако тај начин касније није ни примењен.
Све ово не наводимо да бисмо доносили пресуде, јер то није посао редакције.
Наш посао је да постављамо питања заснована на документима, а посао Управе је да на та питања даје јасне, потпуне и проверљиве одговоре, у интересу и државе и јавности.
С обзиром на бројне уочене недоумице и непотпуне одговоре, сматрамо да је у интересу Републике Србије да све евентуалне пропусте што пре утврде и отклоне надлежни државни органи.
Највећа опасност не лежи у постављању питања, већ у могућности да највиши државни органи не располажу потпуним и тачним информацијама о начину трошења јавних средстава, о поступању руководилаца органа државне управе и о последицама које такво поступање може произвести по углед државних институција.
Уверени смо да је у интересу председника Републике, председника Владе Републике Србије и министра спољних послова да сва питања која смо поставили буду темељно проверена и да се, уколико се утврде пропусти, предузму законом прописане мере. Само тако може се очувати поверење и грађана и припадника српске дијаспоре, која оправдано очекује да се средства намењена њој користе законито, транспарентно и искључиво у јавном интересу.
У супротном, остаће бројна отворена питања у вези са начином финансирања, контролом трошења буџетских средстава и поступањем лица која руководе или учествују у раду Управе, укључујући Владимира Кокановића, Николину Милатовић Поповић, Марка Шћекића и Мирољуба Несторовића. Истовремено ће остати и питања у вези са средствима која су додељивана појединим организацијама, попут Савеза Срба Словеније, Националног савета Срба Словеније, организације ДИПС из Словеније и организације АДЕКР из Париза. Редакција је више пута захтевала документацију која би омогућила јавности да сагледа наменско и законито трошење тих средстава, али су достављени одговори остали непотпуни у делу који се односи на конкретне податке о располагању буџетским средствима.
Због свега наведеног сматрамо да је у интересу Републике Србије, њених институција, грађана и српске дијаспоре да надлежни органи без одлагања утврде да ли су у поступању појединих руководилаца постојали пропусти и, уколико их утврде, предузму законом прописане мере. Само на тај начин могу се отклонити недоумице, обновити поверење јавности и показати да су законитост, одговорност и транспарентност темељи рада институција Републике Србије.