Радио-телевизија Србије потврдила је да уговор са Савезом Срба Словеније постоји, али одбија да га достави јавности, позивајући се на пословну тајну.

Решењем број 13549 од 23. септембра 2026. године РТС је одбио захтеве „Трагова“ од 31. августа и 17. септембра, којима су тражени уговор о коришћењу пословног простора у Љубљани и документ о примопредаји простора и кључева. Као разлоге навео је клаузулу поверљивости и могућност да би објављивање уговора угрозило његов положај на тржишту.
Такво образложење отвара више питања него што их затвара.
РТС је још у одговору број 13425 од 19. јуна 2026. године саопштио да Савез Срба Словеније, на основу споразума о пословној сарадњи, користи његов пословни простор у Љубљани. Откривени су и основни услови: коришћење траје четири године, почело је у мају 2026. године, а Савез плаћа режијске трошкове.
Ако су ти подаци већ објављени, зашто јавност не би смела да сазна ко је потписао уговор, на основу чије одлуке, која су права и обавезе страна и ко сноси трошкове? Овде није реч о сценарију серије, ауторским накнадама или пословној стратегији, већ о непокретности јавне медијске установе која је на четири године дата на коришћење једној организацији у Словенији.
Уговор је у име Савеза Срба Словеније потписао његов председник Зоран Ристовић. Потребно је утврдити да ли је то учинио на основу одлуке Управног одбора, Скупштине или другог надлежног органа Савеза, у складу са Статутом.
Чак и ако је као законски заступник имао право да сам потпише уговор, остаје непознато да ли су органи Савеза били упознати са његовим условима, да ли постоји записник или одлука о прихватању четворогодишњих обавеза и да ли је председник након потписивања поднео извештај Управном одбору или Скупштини.
Савез Срба Словеније није приватна радња једног човека. Он има органе, Статут, чланове, приходе, расходе и обавезу вођења пословних и финансијских евиденција. Пошто Савез плаћа режијске трошкове, морају постојати рачуни, књиговодствене исправе, налози за плаћање и подаци о изворима из којих се те обавезе измирују. Ако Савез добија јавна средства из Србије, начин плаћања тих трошкова има додатни јавни значај.
Док су РТС и Савез ћутали, „Трагови“ су проверили словеначку електронску земљишну књигу. Утврђено је да је Радио-телевизија Србије укњижени власник 1/1 пословног простора у катастарској општини 1737 TABOR, у згради број 230, означеног као посебан део зграде број 41 и пословни простор број 9, површине 57 квадратних метара.
Према земљишнокњижном изводу, на простору нису уписане правне чињенице или права која ограничавају власништво РТС-а. Дакле, власник, ознака и површина простора нису тајна, као ни постојање уговора, трајање коришћења и обавеза Савеза да плаћа режијске трошкове.
„Трагови“ су посебно тражили записник, потврду или други документ о примопредаји простора и кључева. РТС није јасно одговорио да ли такав документ постоји, нити је објаснио како би датум предаје, број кључева или имена лица која су извршила примопредају могли угрозити његов положај на тржишту.
Ако је простор уредно предат, требало би да постоји документ о примопредаји. Ако га нема, поставља се питање како је имовина јавне медијске установе предата другом кориснику и ко је за то преузео одговорност.
Да би оправдао тајност уговора, РТС се позвао на случај из 2023. године, у којем је продукцијска кућа наводно раскинула уговор о производњи телевизијске серије након објављивања снимака и података о пројекту. Тај пример нема очигледну везу са овим предметом. Уговор о производњи серије може садржати сценарио, план снимања, ауторске накнаде и комерцијално осетљиве податке, док је уговор о четворогодишњем коришћењу непокретности сасвим друга врста правног посла.
Чак и ако поједине одредбе уговора представљају пословну тајну, РТС је, у складу са чланом 12. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, могао да заштити те делове и достави остатак документа. „Трагови“ су то у захтеву изричито предложили.
Ипак, није достављено ништа: ни насловна страна, датум потписивања, имена потписника, предмет уговора, права и обавезе страна, нити документ о примопредаји.
„Трагови“ не тврде шта се налази у скривеном уговору јер његова садржина није доступна. Потпуно ускраћивање документа, међутим, захтева да се утврди ко је иницирао споразум, ко је у РТС-у одлучио да простор уступи Савезу, да ли је процењена вредност коришћења, да ли Савез плаћа закупнину или само режијске трошкове, колика је тржишна вредност добијене погодности, да ли је постојао поступак избора корисника и ко простор стварно користи.
Одбијањем захтева РТС није затворио случај. Против решења број 13549 биће поднета жалба Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
„Трагови“ ће истовремено наставити да проверавају регистрационе податке Савеза, одлуке његових органа, финансијске извештаје, евиденције трошкова и правни основ коришћења простора.
Земљишне књиге већ су откриле власника и тачну ознаку непокретности. Сада треба утврдити ко је, када, на основу чије одлуке и под којим условима преузео право да је користи.
Ако је све законито и уредно, нема разлога да уговор остане сакривен. Ако РТС ипак сматра да јавност не сме да види ниједну његову страницу, обавеза „Трагова“ је да разлоге таквог поступања истраже до краја.