Поштовани господине Перак,
примио сам Ваш допис од 1. октобра 2026. године, упућен поводом текста „Управа доделила ДИПС-у 500.000 динара – где су резултати пројекта?“, објављеног у „Траговима“ 26. септембра 2026. године.

Најпре желим да исправим оно што у објављеном тексту није било тачно. У тексту и првобитном захтеву Управи погрешно су наведени број, датум и назив пројекта. После одговора Управе извршена је поновна провера званичне одлуке и Управи је 7. октобра 2026. године достављена исправка.
Тачни подаци су следећи: средства су одобрена Одлуком Управе број 155-77/30-2025/01 од 16. јуна 2025. године; референтни број конкурсне пријаве је 155-36/30-2025/01; корисник је у Одлуци наведен као „Друштво избрисаних – удружење за људска права“; пријава се налази под редним бројем 27; назив одобреног пројекта односи се на културу сећања, изношење истине о избрисаним становницима Словеније и њиховим породицама и залагање за права избрисаних; одобрени износ је 500.000 динара.
Ову грешку „Трагови“ неће прикривати. Она ће бити јасно исправљена. Међутим, исправка броја и назива пројекта не мења основну и неспорну чињеницу: ДИПС-у је из буџета Републике Србије одобрено 500.000 динара, а јавност има право да сазна шта је тим новцем финансирано и шта је у оквиру конкретног пројекта урађено.
У Вашем допису наводите да сам легитимно питање о јавним средствима претворио у инсинуације и лични напад. Са таквом оценом се не слажем. У објављеном тексту изричито је наведено да непостојање јавно доступног извештаја није доказ да пројекат није реализован. Наведено је и да правна помоћ може бити пружена појединцима чија имена, због заштите приватности, не смеју бити објављена. Такође је јасно написано да 500.000 динара није додељено Марку Пераку лично, већ Друштву чији је председник.
То нису инсинуације, већ ограде којима је одвојено оно што је документовано од онога што тек треба утврдити.
Тачно је да ДИПС новац није добио од мене, редакције „Трагова“ нити од друштва „Сречање“. То нико није ни тврдио. Новац је одобрила Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, али та средства не припадају Управи, њеном директору, конкурсној комисији нити било ком политичару. Реч је о новцу грађана Србије, због чега питање његовог коришћења није искључиво приватни однос између ДИПС-а и Управе.
Никада нисам тврдио да је Радован Б. Милић институција којој ДИПС мора поднети службени финансијски или наративни извештај. Због тога захтев за документацију нисам ни упутио Вама нити ДИПС-у, већ надлежној Управи која је средства одобрила и која је дужна да располаже документацијом о додели, исплати, реализацији и контроли пројекта.
У Вашем допису та кључна чињеница остаје готово потпуно скрајнута. Уместо одговора на питање шта је у оквиру конкретног пројекта урађено, добио сам шест страна текста о другим темама.
Позивате ме да сачекам одговор Управе. Управо сам то и учинио. Управа је 7. октобра одговорила да не поседује документ под погрешно наведеним референтним бројем и затражила исправку. Истога дана доставио сам тачан број пријаве и одлуке и поновио захтев за електронске копије докумената. Према томе, поступак пред Управом није окончан, а суштински одговор и тражена документација још нису достављени.
Ваш допис, међутим, потврђује нешто што је важно. Ви више пута изричито наводите да је ДИПС 500.000 динара „добио“, да је то прва конкретна финансијска помоћ и да су то прва средства која је Друштво добило за свој рад и пројектне активности. Та формулација долази од председника ДИПС-а. Ипак, ни после шест страна одговора нисте навели датум исплате, одобрени буџет, рок реализације, конкретне активности, број корисника нити резултате управо тог пројекта.
Уместо тога, износите податке о појединачним обраћањима избрисаних лица из Србије, Хрватске и Шведске. Не оспоравам да Вам се људи обраћају нити да им ДИПС пружа информације и савете. Али из Вашег дописа се не може утврдити да ли су та обраћања део пројекта за који је одобрено 500.000 динара, редовна активност Друштва или нешто треће. Није наведено које су од тих активности финансиране одобреним средствима, колико су коштале и који су проверљиви резултати остварени.
„Трагови“ никада нису тражили имена корисника правне или друге помоћи. Заштита њихове приватности је неспорна. Али заштита идентитета корисника не спречава објављивање збирних података: колико је људи добило помоћ, која врста помоћи је пружена, у којем периоду, колико је активности спроведено и колико је средстава потрошено по буџетским ставкама.
Слажем се са Вама да се рад ДИПС-а не може мерити само фотографијама, медијским прилозима и јавним објавама. Управо зато су затражени уговор, одобрени буџет, доказ о исплати, наративни и финансијски извештај и докази о реализацији. То су документи којима се пројекат доказује када његове активности, оправдано, нису намењене јавном фотографисању.
У Вашем одговору подробно говорите о историји избрисаних, броју избрисаних лица, раду ДИПС-а од 2002. године, поступку „Курић и други против Словеније“, улози Србије и проблемима са којима су се избрисани суочавали. Значај те борбе није био споран ни у тексту „Трагова“. У њему дословно стоји да нико не спори значај борбе за права људи који су избрисани из регистра сталног становништва.
Управо због важности те теме јавност треба да види да ли је конкретни пројекат реализован и шта је њиме постигнуто. Вишедеценијска борба ДИПС-а не може бити замена за извештај о једном одређеном пројекту, као што ни један пројектни извештај не може обухватити целокупну историју избрисаних.
Наводите да је ово прва финансијска помоћ коју је ДИПС добио. Ако је та тврдња тачна, она не умањује потребу за транспарентношћу. Напротив, прва додела средстава представља прилику да ДИПС покаже висок стандард јавне одговорности и тиме отклони сваку недоумицу.
Посебан део Вашег одговора посветили сте финансирању друштва „Сречање“. Навели сте да је Марко Перак 27. марта 2025. године од JSKD-а затражио податке о средствима која је „Сречање“ добијало између 2010. и 2017. године и да је у том периоду исплаћено укупно 5.317,19 евра.
Не спорим те податке нити постојање одговора JSKD-а. Напротив, чињеница да сте Ви као председник једног друштва тражили податке о јавном финансирању другог друштва потврђује управо принцип на којем „Трагови“ инсистирају: свако има право да тражи податке о јавном новцу.
Нисте морали да будете државна институција, финансијски инспектор нити орган који је „Сречању“ доделио средства да бисте поставили питање и затражили податке. Користили сте законско право. То исто право сада користе и „Трагови“.
Разлика је у томе што средства „Сречању“ нису додељена једном одлуком и за један пројекат, већ су наведени износи исплаћивани кроз више позива током низа година. Само постојање јавног финансирања није разлог због којег бих било кога оптужио за политички или лични напад.
Зато поређење са „Сречањем“ не одговара на питање шта је ДИПС урадио у оквиру конкретног пројекта вредног 500.000 динара. Податак о једном јавном финансирању не поништава право да се пита за друго.
У Вашем допису помињете и могуће посебно финансирање „Трагова“, за које JSKD није успео да пронађе податке јер би се односили на период старији од пет година. Непостојање пронађеног податка није доказ да је такво посебно финансирање постојало. Уколико поседујете документ који доказује да су „Трагови“ добили одређена средства, објавите назив пројекта, датум, износ и институцију која их је доделила. До тада је реч само о податку који JSKD, према Вашем наводу, није успео да прибави.
Политичка подршка Александру Вучићу, СНС-у или било којој другој странци Ваше је право. У тексту о ДИПС-у нису помињани ни Александар Вучић ни СНС, нити је Ваша политичка опредељеност наведена као разлог за постављање питања. Уношење политичког неслагања у ову расправу потиче из Вашег одговора, а не из текста „Трагова“.
Питање би било исто без обзира на то да ли подржавате власт, опозицију или ниједну политичку организацију: шта је урађено у оквиру пројекта за који је одобрено 500.000 динара јавног новца?
Осврнули сте се и на помињање Ваше војне прошлости. Текст „Трагова“ није Марку Пераку приписао колективну кривицу због службе у ЈНА. Напротив, у њему је изричито наведено да „Трагови“ неће преузимати раније оптужбе нити Вас проглашавати одговорним за нешто за шта нисте осуђени. Наведено је и да су јавно објављени подаци о постојању одлука према којима нисте употребили оружје нити издали такво наређење.
Ваша војна прошлост поменута је у контексту очекивања дисциплине, одговорности и јасног односа према јавном новцу, а не као доказ било какве кривице. Прихватам, међутим, да се питање пројектне и финансијске одговорности може и мора разматрати потпуно независно од нечије раније професије. Одговорност према јавним средствима једнака је за бивше војно лице, књижевника, новинара, председника удружења или било кога другог.
Не прихватам, међутим, да се постављање питања о јавном новцу представља као екстремни национализам, криминализација избрисаних или обнављање колективне кривице припадника ЈНА. У тексту нема ниједне тврдње која би избрисане као групу повезивала са кривицом или криминалом. Предмет текста је конкретна одлука, конкретно удружење, конкретан пројекат и конкретан износ.
У праву сте када кажете: „Најпре документи, па закључци.“ Управо зато „Трагови“ нису објавили закључак да је новац ненаменски потрошен. Објављено је да јавно доступни резултати нису пронађени и да су документи затражени од надлежне Управе. Питање није пресуда, сумња није доказ, а захтев за документацију није оптужница.
Истовремено, Ваш одговор показује да сте Ви већ дошли до закључка да је пројектни поступак био законит, иако уз допис нисте приложили конкурсну пријаву, бодовну листу, уговор, одобрени буџет, доказ о исплати нити извештај. Ако инсистирате на правилу „најпре документи, па закључци“, онда то правило мора важити за све.
Наводите да ДИПС-у није познато да је надлежни орган утврдио било какву неправилност. То прихватам као Вашу изјаву. Али одсуство познате одлуке о неправилности није само по себи доказ да је пројекат реализован у целини и да су сви трошкови оправдани. То се утврђује увидом у документацију и одлуком надлежног органа након прегледа извештаја.
Ако документа покажу да је све реализовано законито, наменски и у складу са уговором, „Трагови“ ће то јасно објавити. Професионална одговорност не подразумева само објављивање питања и сумњи већ и објављивање чињеница које их отклањају.
Не прихватам Вашу оцену да је реч о „самопроглашеном приватном надзору“. „Трагови“ не изричу управне мере, не врше ревизију, не одлучују о повраћају средстава и никога не проглашавају кривим. „Трагови“ постављају питања, проверавају јавно доступне податке, траже документа од надлежних органа и обавештавају јавност. То је легитиман посао медија.
Посебно се морам осврнути на начин на који је у Ваш допис укључено име генерала у пензији Милана Аксентијевића.
У телу мејла којим је допис достављен наведена су имена Милана Аксентијевића и Марка Перака. У приложеном шестостраничном документу налази се откуцано име Милана Аксентијевића уз ознаку да је члан Друштва, али се на крају документа налазе печат ДИПС-а и потпис Марка Перака. Поред имена Милана Аксентијевића нема његовог својеручног или електронског потписа.
Не тврдим да Милан Аксентијевић није дао изјаву, да није сагласан са садржајем или да његово име није наведено са његовим знањем. Али из достављеног документа то није могуће поуздано утврдити.
У допису се позивате на „његову реакцију“, али та реакција није приложена као засебан документ нити је означено који делови шестостраничног текста представљају речи Милана Аксентијевића, а који ставове Марка Перака и ДИПС-а. Ако постоји засебна реакција Милана Аксентијевића, било би коректно да буде достављена у изворном облику. Ако не постоји, онда одговорност за садржај документа који је потписан и оверен припада Марку Пераку као његовом потписнику и председнику ДИПС-а.
Ово истичем благо и без намере да доводим у питање углед Милана Аксентијевића. Његово име, чин, животно искуство и статус избрисаног лица не могу бити коришћени као замена за одговоре о конкретном пројекту, посебно ако није јасно шта је тачно он лично написао, одобрио или потписао.
На крају, прихватам Вашу молбу да се адреса ДИПС-а не користи за слање чланака и других медијских садржаја. Према извршеној провери, „Трагови“ на ту адресу нису ни слали предметни текст, нити је он достављан на Вашу личну адресу. Упркос томе, Ваш захтев ће бити поштован и та адреса ће бити коришћена само ако буде неопходна службена комуникација у овом предмету.
Марко Перак и ДИПС нису дужни да „Траговима“ држе обуку о читању финансијских извештаја. Такву обуку нисам тражио. Нису, такође, дужни да редакцији доставе документе које је редакција затражила од Управе.
Али ни позивање на АЈПЕС, политику, ЈСKD, финансирање „Сречања“, ЈНА, историју избрисаних и Милана Аксентијевића не даје одговор на једноставна питања:
Шта је конкретно предвиђено пројектом за који је одобрено 500.000 динара?
Када су средства исплаћена?
Које су активности спроведене?
Колико је људи обухваћено тим активностима, без откривања њиховог идентитета?
На које буџетске ставке је новац утрошен?
Да ли су Управи достављени наративни и финансијски извештај?
Да ли је Управа те извештаје прихватила?
Одговор Марка Перака има шест страна. Одговоре на ова питања не садржи.
„Трагови“ ће сачекати поступање Управе по исправљеном захтеву. Ако документа потврде законито и наменско трошење, то ће бити објављено. Ако Управа поново ускрати документацију или ако документа отворе нова питања, редакција ће користити расположива правна средства и наставити истраживање.
То није напад на избрисане, ДИПС нити Марка Перака. То је инсистирање да се о јавном новцу говори чињеницама и документима.
Исти стандард важи за ДИПС, „Сречање“, Управу, и све друге који располажу јавним средствима.
Од тог стандарда нећу одступити.

Радован Б. Милић
Словенске Коњице
10. 10 2026