С доласком Владимира Кокановића на положај в.д. директора Управе, Николина Милатовић Поповић, према сведочењима која стижу „Траговима“, почела је да се понаша као господарица судбине запослених. Осетивши да јој се може, такав однос пренела је и на припаднике дијаспоре којима би требало да служи и захваљујући чијим потребама њено радно место постоји.

Дијаспора јој је била повод за бројна службена путовања по Европи. Али људи у расејању имају своје целодневне послове, бригу за радно место, породицу и родитеље у Србији. Немају времена да непрестано проверавају рад сваког службеника. Та заокупљеност сопственим животом, међутим, није дозвола да се њихово поверење злоупотребљава.

Многи су напустили огњишта да би сачували егзистенцију, помогли старим родитељима, платили лечење и одржали имовину у Србији. Уредно измирују обавезе према држави и имају право да знају како раде они који се у њихово име финансирају.

Редакцији су достављени и наводи о ранијој припадности Николине Милатовић Поповић Југословенској левици. Остаје питање којим је путем дошла до радног места и какву су улогу у томе имале политичке везе.

Када је њен рад постао предмет упорног праћења, „Трагови“ су наишли на недостављање документације и избегавање конкретних одговора. Према информацијама редакције, документа из кадровских досијеа, дисциплинских поступака и службене белешке држи под својом контролом, у закључаном орману.

Зато питамо: где су предмети, ко је задужен за њихово чување и коме је омогућен приступ? Посебно тражимо проверу навода да су службене белешке и дисциплински поступци коришћени за припремање отказа и притисак на људе, доводећи их до руба егзистенцијалне пропасти.

И даље нису достављене образовне исправе Мирољуба Несторовића чију проверу „Трагови“ траже. Сумње у његове квалификације неће нестати тако што ће документа остати недоступна. Потребно је показати дипломе и пратеће акте, а не очекивати да јавност прихвати непроверљиво уверавање Управе.

Отворена остају и питања конкурса за запошљавање, о којем смо већ писали у тексту „Отворен конкурс у Управи за дијаспору или обезбеђивање постојећих кадрова?“

У огласу су наведене основне плате које не приказују сва могућа месечна примања. Према сазнањима „Трагова“, Марко Шћекић, на кога се рачуна за место вишег саветника и који већ ради у Управи, прима између 160.000 и 180.000 динара.

Зато постављамо питање: да ли приказани нижи износи кандидатима дају потпуну слику или је циљ конкурса да ниске основне плате могу одвратити заинтересоване људе који не знају колика су стварна примања са додацима? Покажите обрачун, коефицијенте, додатке и услове под којима се остварују.

Према информацијама редакције, секретарица Љиљана Ковачевић, за коју се рачуна на место референта, прима најмање око 90.000 динара, уз накнаду трошкова доласка на рад на релацији Ваљево - Београд и прековремени рад, што примања додатно увећава.

Редакција је добила и наводе да се за ове исплате не тражи одговарајућа потврда стварних  путних трошкова. Тражимо да се покаже на основу којих докумената се накнада обрачунава и ко контролише њену оправданост.

Према сазнањима „Трагова“, Љиљана Ковачевић је мајка Саре Ковачевић, локалне функционерке СНС-а из Ваљева. Питање је да ли су политичке и породичне везе утицале на њен положај и поступак обезбеђивања сталног запослења.

За Мирољуба Несторовића редакцији је указано да редовно добија максимални додатак за прековремени рад. Где су налози, евиденције и резултати тог рада? Ко га одобрава и ко проверава?

Подсећамо и на раније обрађиван навод о његовом показивању средњег прста студентима са терасе српске амбасаде у Будимпешти, у фебруару 2025. Такво понашање захтева одговор руководства, а исплате прековременог рада морају имати доказив службени основ.

Николини Милатовић Поповић и комисији која одлучује о пројектима упућујемо јасно упозорење: сваки динар пореских обвезника Србије мора имати законит основ, проверљивог примаоца и доказану намену.

Не смеју се понављати неразјашњени предмети попут АДЕКР-а и Удружења српских уметника 06 из Нице. За њих и даље тражимо доказе о регистрацији, уговоре, исплате и реализацију програма.

Према информацијама које стижу редакцији, у Националном савету Срба Словеније разматра се чување руководећег места за Кокановићев евентуални повратак у Словенију. И тај навод захтева одговор, посебно у контексту додељених средстава и односа руководстава тих организација.

Николина Милатовић Поповић упорно оставља без потпуних одговора захтеве који се односе на ова питања. „Трагови“ су њу и Кокановића већ упозорили да мењамо начин рада. То смо и учинили. Документа прибављамо и другим путевима, а нове информације свакодневно стижу из дијаспоре.

Јављају се и људи блиски Кокановићу, Николини и СНС-у. Неки сада желе да се приближе Студентској листи, па износе и оно што их нико није питао. Промена политичког ослонца не брише њихове раније поступке, већ могу бити само блаже третирани.

То треба да зна и Николина Милатовић Поповић. Приближавање новој власти не може заменити одговоре о досадашњем раду. Не, Николина, то тако не иде.

Нисмо заборавили нападе у којима је уредник „Трагова“, Србин из Шумадије, проглашаван усташом, издајником и организатором „ћелије хрватске службе“ у Аранђеловцу. Одговорност за те нападе тражимо да утврде надлежни органи. Постављање питања о јавном новцу није издаја Србије.

Нисмо заборавили ни питање  Николинине добијене оцене "два" за 2023. годину: да ли је решење о оцењивању поништено или оцена промењена, којом процедуром, на основу којих доказа и чијом одлуком? Покажите акте.

Позивамо запослене у Управи да покрену захтев за преиспитивање рада и разрешење садашњег руководства.

Они који још нису спремни да јавно проговоре могу доставити проверљива сазнања и документа којима располажу на Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. или Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Идентитет поверљивих извора ће бити чуван.

Ускоро - ново документовано сазнање о раду Управе.