Rekorder je za sada Slovenija, koja će se ove godine zadužiti gotovo 28,8 milijardi evra, ali ona ima i najmanje razloga za brigu jer je njen bruto domaći proizvod.

Javni dug država nastalih raspadom bivše SFRJ dostigao je ovih dana fantastičnih 90 milijardi evra!

Em što je ta suma frapantna, em što su male šanse da te države te dugove ikada otplate. Mada su poređenja, naročito u ekonomiji, uvek nezgodna, treba ipak podsetiti na to da je dug bivše države pre rasparčavanja bio gotovo četiri i po puta manji, to jest oko 20 milijardi dolara.

Rekorder je za sada Slovenija, koja će se ove godine zadužiti gotovo 28,8 milijardi evra, ali ona ima i najmanje razloga za brigu jer je njen bruto domaći proizvod i najveći pa ima mogućnosti da ono što je uzela i vraća. Javni dug Slovenije u 2013. godini porastao je na 71,7 odsto bruto domaćeg proizvod i procena je da će ove godini dostići gotovo 81 odsto BDP-a.

„Ove godine, javni dug će porasti na 28,8 milijardi evra, odnosno 80,9 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je gotovo četiri puta veći nivo u odnosu na onaj iz 2008, pre izbijanja globalne finansijske krize”, navodi slovenački Zavod za statistiku.

Na drugom mestu je Hrvatska s malo manjim zaduženjem od oko 28,7 milijardi, a prati ih Srbija s dugom koji je prešao 20 milijardi evra. Tačnije, Ministarstvo finansija objavilo je da je javni dug Srbije na kraju marta iznosio 20,507 milijardi evra, što je 62,3 odsto bruto domaćeg proizvoda. U martu je javni dug povećan 109 miliona evra.

Ostale republike, to jest države, debelo zaostaju, ali, s obzirom na njihovu ekonomsku snagu, i ono što duguju je previše. Tako je država u Bosni i Hercegovini dužna oko 5,5 milijardi evra, Makednoci su za državne potrebe pozajmili 2,7 milijarde evra, a Crna Gora je dužna 1,7 milijardu.

Po oceni domaćih ekonomista, sve zemlje bivše SFRJ, sem Slovenije, polako klize u dužničko ropstvo i ako ne preduzmu hitne i oštre mere, u njega će i zapasti.
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović kaže da zemlje bivše države tonu u velike dugove jer su raspad i dezintegracija tržišta destruktivno delovali na industriju, proizvodnja je padala, tržište se smanjilo, a konkurentnost privreda i firmi značajno pala. Izgubljena su tržišta u Africi, Aziji...

Dnevnik