Danas je Branko Dragaš na svom blogu postavio jedno veoma važno pitanje. U tekstu, pod naslovom „Za koga je određen pozivni broj 00384?“, Dragaš nas opominje i podseća:
„Pripremale su se nove države. Svaka država je dobijala svoj pozivni telefonski broj. Srbija je
zadržala prvi broj -00381. Novostvorene države Hrvatska i Slovenija su dobile 00385 i 00386. Bosna i Hercegovina je dobila – 00387. Makedonija -00389 Zašto su preskočeni brojevi – 00382, 00383 i 00384? Ostala je krnja Jugoslavija, nazvana SRJ. A onda se programirano odvojila Crna Gora. Koja je programirano dobila broj 00382. Posle je sve rađeno da se odvoji Kosovo. Uspeli su u tome. Izdajnički režim u Beogradu je priznao nezavisnost Kosova potpisujući Briselski sporazum. Tako je Kosovo dobilo pozivni broj – 00383. Ostao je još jedan broj. Kome je namenjen broj 00384? Šta mislite? Plan je da taj broj pripadne – Vojvodini! Republici Vojvodini! Sve se sprema da Vojvodina dobije državnost. Režim je pripremio da Vojvodina preuzme policiju. Tako se počinje. I dalje verujete u slučajnosti? Blago vama!“
Sledeći takvu logiku, teško da iko razuman može da dođe do drugačijeg zaključka, od onog do kojeg je došao Dragaš. Broj 00384 sigurno nije „propušten“ tek tako? Nekome je namenjen, a najlogičnije je da je on ostavljen da bi se, kada za to dođe vreme, dodelio severu Srbije, koji će se u doglednom vremenu odvojiti od države Srbije na sličan način kako je to ranije učinila Crna Gora. Naravno, ako crnogodrski model ne bi bio uspešan, postoji i drugi način – nasilan – onako kako se to desilo na Kosmetu, gde je tamošnja nelegitimna skupština proglasila nezavisnost te paradržave. Zapad će sigurno opet stati na onu stranu koja bude jasno orijentisana protiv srpskih interesa. To jeste, naši „zapadni prijatelji“ (posebno Amerikanci, Britanci i Nemci) godinama neskriveno rade na projektu odvajanja severne srpske pokrajine i stvaranju nove države (osme po redu), na prostoru bivše SFRJ.
Jedan od stubova vojvođanskog separatizma (što je poseban kuriozitet) postalo je jedno novinarsko udruženje – Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), na čijem se čelu (kakvog li apsurda!) nalaze dva imigranta iz bivše BiH (Nedim Sejdinović iz nekog sela pored Tuzle i Dinko Gruhonjić, negde iz okoline Banjaluke). Njih svojski podržavaju (finansiraju) mnoge „nevladine“ organizacije sa „prijateljskog“ Zapada – NDI, USAID, British embassy, Fridrih Ebert štiftung, ali i mnoge druge organizacije koje u banana državama postavljaju i smenjuju svoje marionetske režime. Glavno glasilo NDNV-a je internet portal „Autonomija“, na kome se jasno mogu pratiti aktivnosti vojvođanskih secesionista.
I eto, danas se na tom glavnom NDNV separatističkom mediju pojavio članak pod naslovom „Ustavna trulež“. Napisao ga je izvesni Đorđe Subotić, nekakva „siva eminencija“ onih koji bi hteli da sever Srbije (poznat pod imenom Vojvodina) dobije samostalnost i postane osma republika (nezavisna država) na postjugoslovenskim prostorima. Već iz naslova jasno se može videti na šta autor Subotić cilja, jer odmah sugeriše čitaocima da je Ustav Srbije „truo“ i da takvu „trulež“ treba što pre i što temeljnije ukloniti (razoriti). A zbog čega je Ustav „istrulio“? Najpre zato, objašnjava nam Subotić, što najviši pravni akt Srbije „proklamuje separtizam, jer je neopravdano izdvojio srpski narod valjda kao nebeski od „svih građana“. Dobro ste pročitali: separatista tvrdi da je Ustav Srbije „separatistički“.
A da je takav nonsens – gde separatista koji zagovara postojanje nekakvog vojvođanskog naroda priča o separatizmu većinskog naroda (Srba) – prešao u neku vrstu separatističkog ludila, potvrđuje i Subotićeva teza da „Evropska unija ne toleriše kolonijalni odnos svojih članica, a važećim Ustavom je Vojvodina u suštini unutrašnja kolonija Srbije“. Takva priča o Vojvodini kao „unutrašnjoj koloniji Srbije“ bila bi bespredmetna, kada ne bismo znali da ovde Subotić ne iznosi samo svoje mišljenje. Problem je u tome što je, nažalost, tačno ono što on kaže – to jeste, tačno je da iza mišljenja da je „Vojvodina srpska kolonija“ stoji Evropska unija. Tako se dešava da notorna besmislica dobija konkretan smisao time što moćnici iz EU nasilno zaključe da je besmisao isto što i smisao. Dodatni razlog za spaljivanje „trulog Ustava“ , Subotić vidi u „činjenici“ da on „usporava evrointegracijske procese Srbije“. Dakle, po mišljenju vojvođanskih separatista, da bi se nešto sastavilo, neophodno je da se to isto najpre rastavi na „sastavne delove“.
Đorđe Subotić je nekakav kopredsednik Koordinacono-akcionog odbora separatističkog pokreta pod nazivom „Vojvođanska konvencija“. Iako on otvoreno radi na rušenju države Srbije, nikome u srpskoj aktuelnoj vlasti ne pada na pamet da ga pozove na odgovornost zbog takve nezakonite “političke” aktivnosti. Da su stvari otišle predaleko i da Srbija mora pod hitno da reaguje ukoliko ima nameru da spreči rastakanje države, jasno govori i Subotićevo pozivanje na „istorijsko pravo Vojvodine“, da sama odluči o svojoj sudbini. On tvrdi da „Vojvodina nije nastala na teritoriji sadašnje Srbije, i da se bitno razlikuje od drugih geografskih regiona u Srbiji“. Ozbiljnim istoričarima jasno je da je to netačno. Vojvodina je komunistička tvorevina, koja je izmišljena nakon Drugog svetskog rata. Pod takvim imenom i u sadašnjim „granicama“ Vojvodina nikada pre Drugog svetskog rata nije postojala. Vojvodstvo Srbija iz 19. veka (1849-1860), kako vidimo, nije Vojvodina i ono u sebi jasno sadrži ime Srbija. Prema tome, svako pozivanje na nekakvo „istorijsko pravo“ Vojvodine ne samo da je istorijski netačno, nego je to i jasan antidržavni i antisrpski čin.
Vojvođanski separatisti se kamufliraju i kriju se iza dimne zavese navodne borbe protiv antifašizma. Oni su „najveći“ branioci tekovina „najvećeg sina jugoslovenskih naroda i narodnosti“. Otuda oni insistiraju na tome da je „Vojvodina jedini konstituent federacije bivše SFRJ čije pitanje nije rešeno“. Dobija se utisak da se opasnost na severu Srbije minimizira i da režim ne obraća nikakvu pažnju na taj deo zemlje. Zapravo, izgleda da srpsku aktuelnu vlast ništa osim same vlasti ne zanima. Kao da poručuju narodu: Posle nas potop! Režim se predao ličnim ambicijama, nekontrolisanom hedonizmu i jalovom političkom diskursu u kome osim prazne priče ne postoje nikakvi ozbiljniji orijentiri i ciljevi. Onaj ko nekažnjeno priča o „truleži Ustava“, jasno radi na tome da čitava Srbija istruli i dodatno se raspadne. I takav će u tome sigurno uspeti, ukoliko se vlast i dalje bude bavila samo pukim održavanjem na onim pozicijama na kojim se trenutno nalazi i dok se problemi unutar zemlje budu tretirali samo kozmetičkim (palijativnim) sredstvima i merama.
Na Srbima je da ne dozvole da se onaj pozivni broj 00384 dodeli onima kojima je odavno namenjen. A ako Srbi to ipak dopuste, tada su “trulež” pošteno zaslužili.
Za www.koreni.rs
D. Gosteljski
