На блогерском сајту “Балканоид” један од блогера поставио је веома занимљив текст о пореклу Хашима Тачија. Ми вам га у целости преносимо. Нешто што сам Хашим Тачи, премијер окупаторске шиптарске владе тзв. Републике Косово зна, остатак света не зна. Зна и цела његова фамилија, а било којег старијег Шиптара староседелаца из Дренице ако

питате и ако сме да вам то каже, рећи ће вам следеће: засигурно се зна и памти да је прадеда Хашима Тачија био Србин, православни поп. По имену и презимену Радослав Даниловић. Читајући ове прве редове наше приче, прво што ће те помислити: “Па ово је просто немогуће и неистина”. Ево и чињеница, непобитних и доказивих.

У писму Митровачког хоџе, Турчина Мула-Ибрахима, са почетка 1912. године, које је он писао муфтији у Скопљу стоји овако: “Праву веру су примили многи овде. Међу њима многи виђенији Срби, па чак и неки попови као што су Милутин Јакшић из села Пантина, којег су Срби убрзо убили, јер, су сматрали да је срам велику нанео њима. У Староме Тргу праву веру је примио поп Јован Аксић, али није смео остати медју својима већ је тражио да се насели овде у Митровицу. У Србици је у нашу веру прешао поп Радослав Даниловић и све своје привео свемогућем Алаху и правој вери.Овај Радослав се преобратио и примио име Јусуф, а важи за јако угледна човека међу својим Каурима. Многи су тамо у његовој парохији пошли његовим стопама и примили праву веру. Ја му не смем веровати, Каурин је Каурин, држим га на удаљености, већ све верске послове и управу над Србицом и тим крајем пуштам већ провереном Ибри Пећанцу који држи на оку овог Радослава, а правоверног Јусуфа, па му је и речено, да ако шта примети, да га пошаље овамо нама у Митровицу. Ми би смо овде знали како би са њиме. Ако је Каурин лажно то урадио, лако ће мо га склонити. Држимо га стално на оку”. Овај докуменат, у оригиналном рукопису, данас постоји у историјском архиву Турске у Анкари.

Други документ, који се налази у библиотеци манастира Хиландара, а датира из 1898. године, из манастира Соколица потиче и то је списак свештеника и пароха. Као парох Србички на списку стоји поп Радослав Даниловић, за којег се у напомени дописује да је један од најревноснијих и најбољих свештеника, те да ужива велики углед код својих парохијана. Ту се испод тог списка свештеника још и наводи да је извесни Радослав нешто заболовао, тако да је владика морао слати свештеника из Жеровнице (село поред Звечана) да га мења на службама, али да се је опоравио.

Четрнаест година након прављења овог списка, тај исти поп Радослав се преобратио у Ислам. Нико не може са сигурношћу да зна зашто је то урадио, јер, је важио за јако угледног човека и цењеног свештеника.

Познато је да је у то време, пре балканских ратова, маса Срба по Рашкој области и северу Косова потурчено силом. Да ли је и у овом случају сила била пресудно да поп Радослав, а прадеда Хашима Тачија промени веру, не зна се са сигурношћу. Примивши Ислам, поред жене, попадије са којом је живео, ново печени Муслиман Јусуф, а бивши поп Радослав жени се са још једном женом Арнауткињом из неког засеока са Ћићевице, она умире на порођају са првим дететом. А тек са другом Арнауткињом која је била из Глоговца добија деду Хашима Тачија и још четворо деце.

Занимљиво је, да иако није као муслиман добио верску управу над становништвом, већину својих парохијана успео да преобрати у Ислам, вероватно се надајући да ће да постане хоџа и наново добије верску управу ту у Србици. Никада до краја живота, 1929. године то није успео, иако Турци већ дуго нису туда владали.

Крсна слава Даниловића је била Митровдан, а има и занимљив податак, да део те фамилије Даниловића, који нису се хтели потурчити, пребегли су у ондашњу Србију и населили се у сам град Краљево, где њихови потомци и данас живе. Јасно је да Хашим Тачи у себи има јако мало арбанашке крви и то само по женској линији у три генерације. Засигурно се зна да је ово њему познато и да је пред сведоцима, у Бреги Хоџес повише Поношевца, у главном штабу УЋК, револтиран неуспехом терористичких команданата на терену, на једном од састанака то јавно и рекао. Како су они Шиптари неспособни, а да имају велику срећу да он у себи има српске крви и да требају бити срећни да их он као такав води. О томе и данас постоје сведоци. Један од њих је то јавно и рекао у једној телевизијској емисији 2005. године на једној Пећкој локалној телевизији. Наравно, исмејан је, на њега су почели да бацају и дрвље и камење, водитељка га је тада у емисији јавно питала да ли се он дрогира или је под утицајем алкохола. Након многобројних претњи, упућиваних њему и његовој породици, побегао је са Космета и затражио и добио политички азил у Бразилу. Сада живи у Сао Паолу. Хашим Тачи то зна, јако добро, међутим, крије то из политичких разлога. Свестан да би га политички противници напросто “растргли” када би то сазнали и када би имали икакве доказе о томе. На Митровдан, проверите ако имате начина, свестан да му је то Крсна Слава, Тачи ништа не ради. Не долази на посао.

Како је њему, који све то зна, а опет мора да ради по диктату Америке и њених савезника, не бих знао. Да негира своју прошлост можда и може, али своју крв не може да источи. Нека му је Бог или Алах на помоћи.

 

Balkanoid/vestionline