Милијарде немачких марака које су током деведесетих година изношене на Кипар у коферима са дипломатским ознакама и које је после промене власти у Србији на том острву 2001. године тражио и, како се тада тврдило, нашао, тадашњи гувернер Народне банке Југославије Млађан Динкић, до данас нису враћене у земљу и поново су нестале.

Афера са „кипарским парама“, већ дуже од деценију повремено потреса домаћу јавност, а ових дана је поново актуелизована тврдњама хрватског новинара Домагоја Маргетића да је Динкић пронађени новац сакрио и чак помогао у томе да се он „опере“ и да се у виду „чистих“ инвестиција врати у Србију. Осим Велимира Илића, који јавно заступа сличан став, остали главни актери кипарске афере ових дана ћуте.

Илић, који је у Влади Зорана Ђинђића био члан комисије која је испитивала пут несталих девиза , у марту 2001. заједно са Динкићем путовао је на Кипар у покушају да украдени новац нађе и врати у земљу. Он је јуче потврдио да је Комисија тада утврдила да је „на Кипар изнето више од три милијарде немачких марака“, али да је „цео случај заташкан“. Илић је рекао да је српски тим уз помоћ кипарских власти успео да обезбеди документацију о рачунима на којима се налази новац, у чему је имао помоћ тадашњег председника Кипра, министра полиције и надасве Борке Вучић, главне банкарке Слободана Милошевића, која је државној комисији доставила главне податке. Али, пошто је недуго после Динкићевог и његовог повратка у Србију случај заборављен, Илић сматра да би га сада требало реактивирати.

- У трочланом тиму ја сам био представник Владе, а са мном су путовали и представник Народне банке као и представник МУП-а. Све податке смо ископирали и доставили их тадашњем премијеру (Зорану Ђинђићу) и министру финансија (Божидару Ђелићу) и у тој документацији се тачно види да је било новца – рекао је Илић. Међутим, када се српска делегација вратила кући, идентификовани рачуни су почели да се празне пребацивањем новца у банке ван Кипра.

Илић није прецизирао ни ко је управљао рачунима ни зашто Влада Србије није тада званично тражила да се они блокирају и да се тако заштити имовина Србије.

Један од оних чије се име углавном не помиње у вези ове афере је Ђелић, који је као министар финансија био у самом средишту тих догађаја. Упитан телефоном за „кипарске паре“, Ђелић нам је јуче дао врло кратак одговор: „Немам ништа с тиме. Пријатно. Довиђења.“, рекао је и прекинуо везу.

Тако је остало непознато да ли је те 2001. године добио извештај о рачунима на Кипру, као што тврди Илић, шта је у извештају писало и због чега тадашња Влада није учинила ништа да пронађене милијарде врати. Не знамо ни како је реаговао Ђинђић када (и ако) су му показани рачуни.

- Та прича је најобичнији мамац за будале. Те кипарске паре никада нису пронађене, јер су већ биле потрошене пре 5. октобра, или су биле пребачене у друге земље. О томе сведочи и званични извештај након завршене истраге вођене од стране Хашког трибунала који је такође својевремено безуспешно покушавао да уђе у траг новцу бившег Милошевићевог режима – рекао је за Данас Млађан Динкић.

Он је додао да чак и да је новац пронађен, у шта он не верује, не би могао да се подигне без писаног овлашћења власника рачуна, тј. самог Слободана Милошевића или његових најближих сарадника из редова СПС и радикала.

- Не знам да ли је можда Веља Илић својевремено добио такво пуномоћје од Милошевића, али ја сигурно нисам, јер ми је, као што је познато, био политички противник. Прича о кипарским парама је заправо најглупља прича коју је некадашња државна безбедност икада смислила, а аутор је вероватно неко из те службе са веома плитким умом. У ту небулозу могу да поверују само најлаковернији идиоти, којима су разне теорије завере душевна храна и нека врста утехе за личне животне неуспехе. Заиста ми је жао што ја таквима не могу да помогнем…- закључио је Динкић.

Међутим, док данас сви перу руке од кипарских пара, те 2001. године власти су славодобитно говориле о пронађеном новцу. Динкић је, како показују архиве, тада тврдио да поседује досије са подацима који могу да покажу да је Кипар био веза коришћена за одливање државних средстава из Београда.

„Донели смо одређене бројеве рачуна, имена компанија, оф-шор фирми које ћемо пратити. Трагови воде у Немачку, Швајцарску, Велику Британију, Јужну Африку, Кину и Либан“, изјавио је Динкић у марту 2001. на Кипру.

Пре тога је Народна банка, у децембру 2010. објавила да су америчке власти пронашле једну милијарду од око четири милијарде долара за које се сумња да их је Милошевић изнео на Кипар. Паралелно са тиме објављено је и да су швајцарске власти почеле истрагу о продаји 700 килограма злата, које је Милошевићев уски круг наводно изнео из земље у последња три месеца владавине. То злато је продато, а добијени новац је пребачен на рачуне на Кипру и у Грчкој. У то време је објављено и да су кипарске власти, које су у пуној мери сарађивале са комисијом у којој су били Динкић и Илић, још у октобру 2000. замрзле седам југословенских рачуна на захтев Хашког трибунала. Почетком марта 2001. су замрзле још 18 рачуна.

Упркос свему томе, ни динар пронађеног новца никада није враћен Србији.

(Данас)