Поводом 100.годишњице рођења и 30 година од смрти књижевника Бранка Ћопића, општина Крупа на Уни из Републике Српске и фондација „Башта сљезове боје” организоваће у октобру научни скуп у Ћопићевом родном месту Хашани којим ће почети изградња спомен подручја

под називом „Башта сљезове боје”.

Тим поводом, 30. јуна у Сава центру биће организована донаторска вечера на којој ће бити представљен пројекат чија би реализација трајала око 10 година, а помаже га и Српска академија наука и уметности (САНУ) на челу са академиком Матијом Бећковићем.

Председница Одбора за обележавање стогодишњице од рођења Бранка Ћопића Злата Ђерић данас је на конференцији за новинаре у Танјуговом прес центру рекла да је идеја била да Ћопић не остане заборављен и да крај у коме је нашао своје најбоље идеје и ликове, коме је целог живота тежио и који је његову поетику и етику учинио свевременском настави да живи.

Општина Крупа на Уни сматра да је, можда чак и окаснео тренутак да се обележи годишњица рођења великог писца отварањем спомен парка који ће се простирати на 36 хектара, а садржаће аутентичне објекте из Ћопићеве приповедачке литературе.

Такође, планирани су и пратећи објекти који би омогућили реализовање културних садржаја, рекла је она.

Начелник општине Крупа на Уни Гојко Кличковић најавио је да ће централна манифестација бити научни скуп 3, 4, и 5. октобра у Хашанима на коме ће поштоваоци и познаваоци Ћопићевог лика и дела одржати предатавња, реферате, присетити се његовог живота а потом и обићи место где ће бити реализован спомен парк и Хашане.

Кличковић је рекао да се нада да ће пројекат бити реализован у наредној деценији и да ће под једну капу окупити све манифестације, институције, појединце који се баве Ћопићевим делом.

Он је нагласио и да ће спомен зона бити баријера даљег надирања и акултурације српских простора од Уне ка Дрини.

Књижевник Младен Гверо оценио је данас да је Бранко Ћопић остао неишчитан и додао да се нада да ће овај пројекат помоћи његовом новом читању, док се Ћопићев пријатељ и глумац Томо Курузовић присетио ангедота везаних за Ћопића, Иву Андрића и Мирослава Крлежу.

Један од најпопуларнијих српских и југословенских писаца Бранко Ћопић окончао је живот пре три деценије, 26. марта 1984. године, скочивши с моста у Београду.

Рођен је у Хашанима код Босанске Крупе 1. јануара 1915. године.

Аутор је изузетне популарности, необично плодан, са невероватним тиражима за наше прилике. Дела су му преведена и објављена на више од 30 језика широм света. Од 1968. године био је члан САНУ.

(Танјуг)