Ја ништа немам да ти дам
Одавно већ ни себе немам
Странац у граду далеком сам

У кући без врата лог вечни спремам.

Радост од мене одступи крадом
С усана смех шмугну у мрак
Зазидан овим далеким градом
Собом постадох мучења знак.

А теби смеха треба ко воде
Гомиле дана јарких сванућа
Радости која никад не оде
И сунчева лика сијајућа.