LESKOVAC – Posle dužeg vremena inspektori Republičke veterinarske inspekcije posetili su prihvatilište sa 200 pasa lutalica u leskovačkom selu Turekovcu i naredili da se zatvara i zaključava jama u kojoj se bacaju leševi životinja i zakljačava kapija od neželjenih posetilaca.

Inspekcija je u  prihvatilište, koje nikada nije dobilo status azila jer godinama radi na divlje, stigla posle pokolja u jednom boksu kada je gladan čopor do kosti pojeo dva slabija psa, a javnost s pravom burno reagovala.

Prihvatilište bez struje i vode, bez dozvole za rad.

Načelnik inspekcije Bobana Popović ostao je dosledan sebi, pa ni ovoga puta nije hteo da razgovara uz obrazloženje da je subota veče i da uživa u društvu. Ipak, saznajemo da je još naređeno da se dvadesetak pasa vrati u boksove.

„Ukoliko te pse vratimo u boksove biće uništeni, rastrgnutu jer smo ih već jednom oteli iz čeljusti jačih i gladnijih pasa“, strahuje radnica Marija Petković.

Nismo mogli da saznamo da li su inspektori naredili da se u prostorijama sa boksovima uvedu struja i voda, da se vrši redovno vakcinisanje životinja i vakcinisanje desetoro ljudi u Prihvatilištu, te da li su date i instrukcije za legalizaciju prihvatilišta.

Mesečno se rastrgne po osam pasa

U Ovom prihvatilišti koje radi u okviri JKP „Komunalac“ i koje je smešteno u nekadašnjoj prostranoj farmi svinja, mesečno bude udavlejno, preklano ili delimično pojedeno po osam pasa, od strane čopora iz boksa. „Najstrašnije je ipak bilo pre nekoliko dana kada smo od dva psa zatekli samo kosti“, priseća se Petkovićeva.

Psi se međusobno jedu, tvrdi, jer su gladni, budući da se poslednjih meseci hrana, uglavnom pomije, prepolovila. Njeni poslodavci negiraju i kažu da je priča više nameštena.

„Do pre šest meseci tih pomija bilo je u izobilju, sada manjkaju. Psi se samo zalažu hranom. Buradi sa pomijama su poluprazna, nekada je samo pokriveno dno“, objašnjava ova radnica i veliki ljubitelj životinja, koja odbija da komentariše spekulacije o navodnoj krađi pomija.

JKP „Komunalac“ prikuplja pomije iz Opšte bolnice u Leskovcu, Doma za stare, Doma  učenika i studenata i restorana „Groš“. Direktor ovog gradskog preduzeća Dragan Milenković negira sve navode svoje radnice.

Gde nestaju pomije za pse?

„Pomija ima kao i ranije, postoji evidencija, tu su i donacije. Psi nisu gladni. Jednostavno zadave se jer u jednom boksu ima i do 12 pasa. Mislim da je sve pomalo naduvano i pomalo namešteno“, kaže direktor, koji je ogorčen zbog kleveta da deo pomija završava na njegovoj farmi svinja. „Od pre pet meseci nemam farmu svinja a da je i imam nikada se ne bih obrukao za tako nešto“, tvrdi.

U prihvatilištu, koje grad iznajmljuje, nema struje, zapravo, svetlo dolazi u jednu prostoriju iz akumulatora. Vode ima u cisternama, a kada se zimi zaledi, dovozi se balonima iz Leskovca.

Psi se jedu pod okriljem noći

„Sva klanja se dešavaju noću, kada dežuraju samo portiri koji nemaju ni lampe, da odu do boksova i pokušaju da smire razdražene gladne pse“; objašnjava Petkovićeva, koja pomalo strepi od otkaza.

Posle skandaloznog zločina, prihvatilište je posetila delegacija iz kabineta leskovačkog gradonačelnika i obećala da će svi propusti biti ispravljeni. U prihvatilištu ističu da je i posle četiri dana sve po starom, a PR gradonačelnika Sanja Conić kaže da se radi na poboljšanju uslova.

„Uslovi mogu biti daleko bolji od postojećih, ali da budem iskrena – psi nisu gladni, oni su samo neuhranjeni. Zaključujem na osnovu onih pasa koji slobodno šetaju i koji su  veseli“, kaže Conićeva.

Azil za pse ko Skadar na Bojani

Azil za pse zida se u Leskovcu kao Skadar na Bojani. Zpravo, još nije ni započet. Očekivalo se da će se na njemu raditi u sklopu izgradnje deponije smeća PWW u Željkovcu, kako je bilo predviđenom prvobitnim planom.

Aneksi ugovora su se menjali tokom osam godina i sve se svelo na to da da PWW uplati 4 miliona dinara, a ostatak grad Leskovca, za sada bez precizne sume.

„Prvobitni plan predviđao je izdvajanja od 56 miliona dinara. Kako je to ogromna cifra, krenuli smo u preprojektovanje. Kada projekat bude završen znaće se i tačan iznos investicije“, objašnjava načelnik Uprave za finansije grada Dalibor Tričković.

PWW je nedavno uplatilo 4 miliona dinara, a u budžetu grada je za narednu godinu izdvojeno 20 milioan dinara za gradnju azila. „Taj posao moramo započeti u narednoj godini“, kaže Tričković.

I u budućem azilu, kada god bude bio sagrađen, moraće da se hrane životinje. Ove u prihvatilištu u Turekocu godinama obilaze donatorke sa džakovima hrane – sa hlebom i granulama. Dve žene, Dana del Fara i Olivera Radenović Marković, i danas su nahranile izgladnela pse do kojih su stigle preko plotova.

Ulazna kapija bila je zaključana, baš kako je naložila Veterinarska inspekcija.

(Kraj)