Непосредни повод настанка овог текста је чланак професора Слободана Антонића, објављен на сајту Фонда стратешке културе 07. јуна 2016. године, под насловом Докле више са “србијанчењем”?[1] У том чланку, аутор даје своје виђење стања у погледу све учесталије употребе термина Србијанац и србијански у јавном и медијском простору Републике Србије, као и у јавном и медијском простору неких земаља нашег непосредног окружења, у првом реду Босне и Херцеговине и Републике Хрватске. Такође, аутор покушава да проникне у дубљи смисао овог

Write comment (0 Comments)

„Uhapšena „Bogorodica Filermosa .Umesto u Manastiru ,ona je stavljena u nekakvoj „Plavoj Kapeli “ na Cetinju
Dvadesetsedam  godina duga potraga za istinom novinara i publiciste Budimira-Buda Simonovića, o sudbini zlata i drugih dragocenosti Kraljevine Jugoslavije, koje su u prvoj polovini aprila 1941. zajedno sa mladim kraljem Petrom II Krađorđevićem, patrijarhom Gavrilom Dožićem i dvorskom svitom iz Beograda pristigle u manastir Ostrog u Crnoj Gori, dobiće i sudski epilog.

Write comment (0 Comments)

Београд – Историја каже да је српски премијер у току Другог светског рата био издајник и ратни злочинац који је стао на страну немачког окупатора. Међутим, део јавности то опонира, а међу њима и чланови породице Милана Недића.

Покретањем поступка његове рехабилитације они желе да изађе на видело целокупна дуго скривана истина. Телеграф.рс доноси ексклузивну исповест Недићевог праунука који говори о

Write comment (0 Comments)

U subotu se navršilo 17 godina otkako su snage OVK, albanske vojske i NATO napale rejon karaule Košare, na tadašnjoj jugoslovensko-albanskoj granici, koja se nalazila na obroncima Prokletija, nedaleko od Đakovice i Dečana.
Napad je bio silovit, iznenadio je Vojsku Jugoslavije, pripadnici OVK su zauzeli karaulu, ali nisu uspeli dublje da prodru na Kosovo i Metohiju, što je bio osnovni cilj napada. Glavninu graničnih jedinica činili

Write comment (0 Comments)
  
   Српско село Рашке области одбројава своје последње дане – гаси се, остаје без становника. Из села воде једносмерни путеви са два крака. Један крак води у друге крајеве средишње Србије и у свет, а други једносмерни крак води на онај свет. Не враћају се у село ни једни ни други. За ове прве село је умрло, а ови други су умрли за себе и остале. Са њима умире и село. Све је више напуштених домова и села без иједног становника. Коров се све

Write comment (0 Comments)