У циљу потпуне транспарентности и објективног информисања, на захтев многобројних читалаца портала www.tragovi-sledi.com доносим комплетан приказ јавног дијалога који је последњих дана привукао пажњу припадника српске заједнице у Словенији.

Након што је објављен текст под насловом „Лично запажање о непримереном и некултурном понашању председника Савеза Срба Словеније“, уследио је одговор представника Савеза.
Ради јасноће и целокупног увида, у наставку доносим:
*оригинални текст аутора чланка „Лично запажање о непримереном и некултурном понашању председника Савеза Срба Словеније“
*комплетан одговор представника Савеза Срба Словеније упућен аутору
*завршни одговор аутора, који јасно разјашњава суштину изнетог става.

Циљ овог приказа није продубљивање подела, већ представљање чињеница, како би сваки читалац могао самостално да закључи о карактеру размене и о аргументима обе стране.

1. ОРИГИНАЛНИ ТЕКСТ АУТОРА

Лично запажање о непримереном и некултурном понашању председника Савеза Срба Словеније
„Као припадник српске заједнице у Словенији, сматрам обавезом да изнесем своје лично запажање поводом понашања председника Савеза Срба Словеније на фотографији насталој приликом његовог сусрета са амбасадором Републике Србије. Начин на који се председник Савеза обраћа амбасадору, укључујући претерано физичко приближавање, стављање руке преко рамена и утисак фамилијарности који нема места у дипломатској установи, оцењујем као непринципијелан и културно непримерен.
Такво држање не одражава ни поштовање државе Србије, ни уважавање званичног представника Републике Србије у Словенији. Дипломатски простор захтева највиши ниво протоколарне дисциплине, достојанства и јасне свести да се сваки гест тумачи као одраз односа према институцији, а не као приватни тренутак.
Оно што додатно забрињава јесте чињеница да председник Савеза представља институцију која би морала да буде узор у понашању, пример културног, одмереног и професионалног наступа. Ако носилац највише функције у Савезу не показује основне стандарде поштовања и протокола у сусрету са амбасадором, шта онда то говори о начину на који представља целокупну српску заједницу у Словенији? И какав пример шаље другим удружењима, организацијама и појединцима?
Сматрам да је управо од руководства Савеза потребно очекивати највиши степен културе, самодисциплине и јавне одговорности. Свако одступање од тога баца сенку на савез, на заједницу и на саму Србију. Управо зато сам осетио дужност да на ово укажем као лично, аргументовано и добронамерно запажање.“
Напомена аутора:
Ово запажање ни на који начин није упућено амбасадору Републике Србије, нити се односи на његово понашање. Садржај се односи искључиво на понашање председника Савеза Срба Словеније у званичном дипломатском простору.
Фотографију и текст можете погледати у линку: https://www.tragovi-sledi.com/index.php/vesti/14-rasejanje/3902-licn-z-p-z-nj-n-pri-r-n-i-n-ul-urn-p-n-nju-pr-djs-djni-s-v-z-srb-sl-v-ni

2. ОДГОВОР ПРЕДСТАВНИКА САВЕЗА СРБА СЛОВЕНИЈЕ

Питање за г. Радована Милића о незваничној посети два председника српских савеза српској амбасади у Љубљани

(Текст одговора се објављује у целости и без измена)

Поштовани Радоване, 
На твоју примедбу, да је г. Зоран Ристовић, председник Савеза Срба Словеније приликом посете српској амбасади у Љубљани приликом заједничког снимка „загрлио“ амбасадора што је „невиђено“ и што се крши са правилима протокола.
Да те обавестим, да је посета два председника договорена са Њ. Екселенцијом Ивом Војводићем не као службена посета већ као пријатељска посета. И тако су се разговори у Амбасади водили, без икаквих записника - пријатељски и људски. Два председника су изнели своја мишљења и све се је одвијало у пријатељским односима без кравата и свечаних одела. По мом мишљењу разговори су били плодни.
На плодним разговорима присуствовали су  Њ екселенција  Иво Војводић, Зоран Ристовић, председник Савеза Срба Словеније, Милан Гламочанин, председник Савеза српских друштава, Александар Стаматовић, први саветник Амбасаде и ја Раде Бакрачевић, председник Надзорног одбора Савеза Срба Словеније.
Разговори су се водили пријатељски и без записника.
На крају је секретарица амбасаде замолила присутне за „историјски и пријатељски снимак без кравате и одела. Наравно да су сви присутни били задовољни са разговорима и на фотографијама се „братски“ загрлили. Све је прошло у најбољем реду.
Објављивањем фотографије на порталу Савеза Срба Словеније било је поздрављено од многих читалаца. Међутим само је тебе заболело то, да  смо се на фотографијама, после успелих разговора „братски“ загрлили, без икаквих протоколарних обавеза.
Због чега је тебе „заболело“ то зашто су се Њ. Екселенција Иво Војводић и Зоран Ристовић загрлили и Радоване Милићу због тога вређаш поштованог Зорана Ристовића, председника Савеза Срба Словеније? Тешке речи си записао. Не желим неку полемику, само да ти кажем, да није на теби, да оцењујеш како је протекао протокол. Нека своје мишљење дају службеници Амбасаде они су организатори сусрета.
Још једно питање за тебе   Кад нападаш  г. Зорана Ристовића да је загрлио амбасадора, зашто не нападаш и Милана Гламочанина који је загрлио Њ. Екселенцију Иву Војводића. То погледај на фотографији коју ти шаљем.
Поштовани Радоване, познајемо се 30. година, зато те молим да пустиш све активне и неактивне Србе у Словенији да покушамо, да у својим могућностима одрадимо све добро за наше Србе у Словенији
У нашој Словенији имамо доста наших школованих људи, чије знање је потребно Словенији и ми ћемо заједнички са Словенцима учинити све да Словенија буде боља за све нас и да наша деца под једнаким условима нормално живе у суживоту са словеначком децом. Наш циљ је јединство, сарадња и међусобна помоћ. То је и прва мисао оснивача Црвеног крста, Анри Динана, који је на бојном пољу рекао “ТУТТИ ФРАТЕЛИ„ („СВИ СМО БРАЋА“). И, наравно, у том смеру желим да све идеје реализујемо у пракси. Пред нама су велики задаци које морамо реализовати. 
Са поштовањем: Раде Бакрачевић: Унив. Дипл. Инг, председник Надзорног одбора Савеза Срба Словеније.

3. ЗАВРШНИ ОДГОВОР
(Став и разјашњење у вези са добијеним одговором представника Савеза Срба Словеније)

Поштовани,
Ваш одговор сам пажљиво прочитао, али морам истаћи да је његов садржај потпуно промашио суштину онога о чему сам говорио. Моје изнето запажање је било јавно, аргументовано и усмерено искључиво на понашање у институционалном простору, а не на било чију личност. Тумачење да сам “вређао”, “нападао” или писао “тешке речи” је неосновано и не одговара чињеницама.
1. Од момента када се фотографија из дипломатског простора објави на званичном порталу Савеза, она није приватни тренутак.
Можете разговор назвати пријатељским, неформалним или породичним, али сама чињеница да је фотографија објављена у име Савеза, на порталу који финансира Република Србија, значи да се ради о јавној комуникацији институције. То није ствар мишљења, већ елементарна логика јавне одговорности.
2. Моја примедба је била протоколарна, не лична.
Нисам оспорио ничију добру намеру, нити приватни однос са било ким.
Питање је било: да ли је гест који је јавно објављен примерен институцији или није? На то сам одговорио смирено и чињенично.
3. Наглашавање да “није на мени да оцењујем” показује фундаментално погрешно разумевање јавне улоге Савеза.
Савез није приватно удружење петоро људи. Савез формално и практично представља Србе у Словенији, користи буџетска средства Србије и објављује садржаје у име целе заједнице. У таквом оквиру, не само да имам право да изнесем мишљење, већ је то и моја грађанска обавеза.
4. У мом тексту „Лично запажање о непримереном и некултурном понашању председника Савеза Срба Словеније“, нема ни увреде, ни дисквалификације.
Указивање на непримерен гест није увреда, већ нормалан и дозвољен вид критике јавног деловања. То што је критика доживљена као напад, јесте интерпретација, не чињеница.
5. Емоционални наративи о “браћи”, “доброти”, “људскости” и “заједништву” не могу бити изговор за непримерено понашање у институционалном простору.
То што се неко у приватном животу понаша опуштено не значи да је тако нешто примерено у дипломатском простору, а још мање да је примерено да се такви гестови објављују као званичне поруке Савеза. То је могло бити објављено у некој вибер групи затвореног типа.
6. Остајем при свом ставу.
Гест приказан на званичном порталу савеза био је непримерен јавном наступу једног председника савеза у дипломатској установи. Тај став није личан, није увреда и није напад. То је оценa јавно доступног материјала који сте сами поставили у име целе заједнице.
Јасно је да свако има право на своје приватне односе и приватну комуникацију. Али када приватни гест у згради амбасаде постане службена објава Савеза, онда потпада под јавну критику. И то право ћу, као припадник српске заједнице у Словенији, и даље користити мирно, аргументовано и без личног тона.

У следећој објави: Две верзије истог догађаја - Да ли Савез говори истину, и ко „пегла“ утисак?

С поштовањем,
Радован Б. Милић
Словенске Коњице,
Словенија
23. 11. 2025 г.