Када се сви досадашњи дописи, позиви и иницијативе сагледају у целини, постаје јасно да овде није реч о једном неспоразуму, једном непрочитаном мејлу или једном пропуштеном одговору.
Реч је о континуираном обрасцу ћутања који траје без обзира на тему, форму и ниво на који је обраћање упућено.
Најпре је упућен јавни позив српским организацијама у региону и дијаспори да своје активности учине видљивим путем медија „Трагови - Следи“. Позив је био отворен, без селекције, без цензуре и без уређивачког условљавања, уз једини захтев, одговорност за изговорену реч кроз јасан потпис. Била је то понуда сарадње у интересу заједнице. Одговор није стигао.
Након тога, достављен је и научно-истраживачки чланак о архивском открићу у Бечу - депешама из 1838. године које осветљавају позадину настанка тзв. „Турског устава“. Текст је послат у доброј вери да ће бити објављен као пример трајног културног и историографског рада. Ни тај чланак није објављен, нити је стигло било какво образложење.
Уследило је Отворено писмо руководству Савеза Срба Словеније. Писмо није било оптужница, већ позив на разговор. У њему су постављена конкретна, легитимна питања о раду Савеза, о документацији, финансијском пословању и процедурама примопредаје дужности. Одговор је поново изостао.
Затим је упућено и формално обраћање ужем руководству Савеза, засновано на одредбама Закона о друштвима и Статуту Савеза, у институционалном тону и са јасним роком разумног очекивања одговора. Ни на тај допис није реаговано.
Коначно, достављена је и иницијатива директору Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, са конкретним предлогом за преиспитивање културних приоритета и увођење системске подршке архивском, историографском и издавачком раду у дијаспори. Иницијатива је указивала на очигледан дисбаланс: у дијаспори се најлакше финансира оно што се поједе за један дан, а најтеже оно што остаје за деценије и векове.
Директан одговор није стигао. Али је уследило нешто друго.
На четвртој седници Одбора за дијаспору и Србе у региону, одржаној 16. децембра 2025. године у Дому Народне скупштине Републике Србије, директор Управе је у свом јавном излагању говорио о потреби очувања важних историјских чињеница, о значајном увећању пројектних средстава и о отварању могућности да за та средства, по први пут, конкуришу и појединци из дијаспоре, кроз нову, поједностављену апликацију.
Такав наступ се тешко може тумачити као случајан. Он делује као индиректна реакција и потврда да су теме које су покренуте - прочитане, примљене к знању и препознате као релевантне. Посебно је значајно и јавно ограђивање од праксе у којој појединци из Савеза Срба Словеније годинама покушавају да буду неформални арбитри подобности, одлучујући ко заслужује средства, а ко не, по критеријумима који никада нису били транспарентни.
Ипак, индиректна реакција, ма колико значајна била, не може заменити директне одговоре на конкретна питања која су више пута упућена руководству Савеза Срба Словеније. Она не може објаснити где се налази документација Савеза, како је вођено финансијско пословање, нити зашто се на формалне захтеве упорно не одговара.
Управо због тога, у наредном периоду сматрам оправданим да се директору Управе остави простор да најављене ставове и приоритете преточи у конкретне, мерљиве потезе. Такав приступ не значи промену става, нити одустајање од постављених питања. Он значи прелазак са речи на праћење дела.
Истовремено, фокус пажње се преусмерава на рад Савеза Срба Словеније.
За разлику од институционалног нивоа, где је бар индиректна реакција забележена, руководство Савеза и даље остаје немо на сва конкретна питања која су му више пута упућена: о документацији, о финансијском пословању, о процедурама примопредаје и о одсуству унутрашњег дијалога. То ћутање траје предуго да би се могло тумачити као неспоразум.
Уколико је тачно да Савез и даље чека смернице „одозго“ пре него што одговори на питања сопствене заједнице, онда то само потврђује да проблем није у тону, нити у темама, већ у одсуству самосталности и одговорности унутар саме организације.
Зато се приступ не мења, питања остају иста, као и чињенице, а Архив је и даље отворен.
Мења се само фокус пажње, тамо где одговори упорно изостају.
Директор Управе биће оцењиван по ономе што у наредном периоду буде учињено. Савез Срба Словеније, међутим, већ сада може бити оцењиван по ономе што није учињено: по изостанку одговора, по одсуству разговора и по избору стратегије ћутања.
То није одустајање од тема, већ раздвајање одговорности.
Радован Б. Милић
Словенске Коњице
21. 12. 2025
