Након објављивања текста у Траговима "РАСПОДЕЛА ПО ЋАЦИ СИСТЕМУ: МИЛИОНИ У ИСТОМ КРУГУ" о расподели средстава српским удружењима у Словенији, уследиле су бројне реакције.

У њима није било демантија чињеница, већ су се појавиле реакције из самих удружења. Јавили су се људи који раде, организују догађаје, плаћају трошкове, опстају, и како сами наводе, све теже могу да разумеју критеријуме по којима се новац додељује. У обраћањима, поједини представници удружења указали су на појаве које би, ако би се показале тачним, отвoриле озбиљна питања наводећи да постоје организације које у континуитету добијају знатно већа средства. Истовремено доводе у питање реализацију и видљивост активности таквих удружења. Са друге стране, у Словенији постоје озбиљни клубови који, упркос великом броју реализованих догађаја, остају на маргини финансирања, а све због различитих аршина и вредновању организација почев од услова коришћења нечијих простора до односа институција према појединим удружењима. Све ово, само по себи, је сигнал који се не може игнорисати. 
Овде се не ради о незадовољству једног клуба или удружења, већ о незадовољству више њих, што опет не говори о случајности, већ о успостављеном обрасцу деловања расподеле средстава. А управо тај образац расподеле, временом је постао затворен круг у који не могу сви да уђу, без обзира на стварне резултате. У таквој атмосфери, кључно питање и даље остаје без одговора: ко доноси одлуке и по којим критеријумима. Ко су чланови комисије, како се врши бодовање, да ли постоје записници и образложења и да ли се проверава потенцијални сукоб интереса. Без тих одговора, свака расподела, ма колико формално исправна, остаје без стварне транспарентности или чињеница које се једино могу доказати документима. И зато сви наводи који су се појавили након текста захтевају озбиљну и јасну проверу надлежних институција, јер само на тај начин различите, а пристигле тврдње на тему расподеле средстава могу изаћи из сфере утисака и ући у сферу одговорности. На крају, овде се више не ради само о новцу. Ради се о изгубљеном поверењу удружења у систем, изгубљеном поверењу људи у институцију Р. Србије - Управу за сарадњу са дијаспором и Србима из региона и изгубљеном поверењу да правила важе једнако за све. А поверење се не гради цифрама, већ транспарентношћу.
Ако све функционише како треба, нема разлога за ћутање. Ако не функционише, онда је управо сада време да се  јасно каже, да  јавни новац није ничији приватни капитал.

Радован Б. Милић
Словенске Коњице
19. 04. 2026