Када Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону месецима избегава да одговори на питања која се односе на трошење јавног новца, новинару и грађанину на крају преостаје да се обрати онима од којих очекује да својим ауторитетом помогну да Управа коначно почне да ради свој посао.

Управо због тога обратио сам се председнику Републике Србије са молбом да помогне у добијању јасних, потпуних и документованих одговора од Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. Исти допис доставио сам и Управи, као и Министарству спољних послова, у чијем се саставу Управа налази.
Председнику Србије нисам се обратио зато што очекујем да он, уместо надлежних органа, контролише уговоре, проверава финансијске извештаје или утврђује законитост сваког појединачног поступка. Обратио сам му се зато што Управа, упркос бројним захтевима, не даје конкретне одговоре на питања која се непосредно односе на јавни новац намењен Србима у дијаспори и региону.
Ко је добио новац и како га је потрошио?
Једно од најважнијих питања односи се на финансирање организација у Републици Словенији, али и појединих организација из других држава.
Од Управе сам тражио податке о суфинансирању:
- Савеза Срба Словеније;
- Националног савета Срба Словеније;
- Друштва избрисаних становника Словеније - ДИПС;
- организације АДЕКР из Париза.
Није довољно објавити само назив организације, назив пројекта и износ који јој је додељен. Јавност има право да зна шта је тим новцем заиста урађено.
Да ли су организације доставиле финансијске извештаје о утрошку средстава? Да ли су приложиле рачуне, уговоре, доказе о плаћању, путне налоге, фотографије, извештаје о одржаним манифестацијама и друге доказе да су пројекти заиста реализовани?
Такође се мора знати ко је у Управи контролисао те извештаје, да ли је утврђено да је новац потрошен наменски, да ли је некој организацији наложено да врати део средстава и да ли су утврђене неправилности.
Управо су то подаци које Управа до сада није доставила.
Зато више није важно само колико је неко добио, већ и зашто се јавности не омогућава увид у документацију којом је оправдан утрошак додељених средстава.
Организације које добијају новац из буџета не троше приватни новац вршиоца дужности директора Владимира Кокановића, нити чланова комисије Николине Милатовић Поповић, Марка Јакшића и Мирољуба Несторовића, који одлучују о расподели средстава. Оне троше новац грађана Републике Србије.
Зато финансијски извештаји о утрошку тог новца не би смели да буду недоступни јавности, осим у делу у којем за то постоји јасан законски основ.
Шта пише у уговору РТС-а и Савеза Срба Словеније?
Посебно питање односи се на уговор између Радио-телевизије Србије и Савеза Срба Словеније у вези са просторијама у Љубљани.
До данас није јасно објашњено да ли је реч о куповини, закупу, уступању на коришћење или неком другом правном послу.
Није јасно:
– ко је власник просторија;
– ко плаћа њихово коришћење;
– колика је вредност уговора;
– на који период је уговор закључен;
– које су обавезе РТС-а;
– које су обавезе Савеза Срба Словеније;
– да ли је Управа учествовала у преговорима, финансирању или реализацији тог посла;
– због чега јавност не може да добије уговор на увид.
Уколико је реч о потпуно законитом и за српску заједницу корисном послу, утолико је мање разумљиво због чега се његов садржај не објави и не отклоне све недоумице.
Уговор не треба скривати ако у њему нема ничега спорног. Уместо објашњења, јавност се поново суочава са ћутањем, упућивањем са једне институције на другу и избегавањем конкретног одговора.
Где је разлика од 13,5 милиона динара?
Председника Републике обавестио сам и о разлици између Закона о буџету Републике Србије за 2026. годину и Информатора о раду Управе.
Законом о буџету је за програмску активност „Очување националног и културног идентитета дијаспоре и Срба у региону“, на економској класификацији 481 – Дотације невладиним организацијама, планирано 198 милиона динара.
Међутим, у Информатору о раду Управе, ажурираном 25. јуна 2026. године, за исту економску класификацију наведен је износ од 184,5 милиона динара.
Разлика износи 13,5 милиона динара.
Нисам тврдио да је тај новац нестао, нити да је незаконито потрошен. Затражио сам помоћ да се добије документован одговор:
Којим актом је износ умањен? Када је тај акт донет? Ко је предложио, а ко одобрио промену? Због чега су умањена средства намењена организацијама дијаспоре и Србима у региону? На коју су програмску активност, пројекат или економску класификацију средства преусмерена, уколико су преусмерена?
То су једноставна питања на која морају постојати јасни одговори.
Ако су средства законито преусмерена, онда мора да постоји одговарајући акт. Ако тај акт постоји, зашто се не достави јавности?
За путовања више него што је планирано
У писму председнику било је речи и о средствима намењеним путовањима.
Према Закону о буџету, за путовања је било планирано 7,5 милиона динара. У Информатору Управе појављује се укупан износ од 11,6 милиона динара.
Затражио сам помоћ да се добије објашњење којим актом су средства за путовања повећана, из које буџетске ставке је новац преусмерен, ко је путовао, где је путовао, колико је свако појединачно путовање коштало и који су конкретни резултати тих путовања.
Није довољно само фотографисати се и саопштити да су представници Управе присуствовали скуповима, посетили организације или разговарали са представницима дијаспоре.
Јавност има право да зна шта је после тих путовања конкретно урађено, који је проблем решен, који је споразум закључен и какву је корист српска заједница имала од потрошеног новца.
Посебно је важно добити објашњење због чега се средства намењена организацијама умањују, док се средства за путовања повећавају.
Спољни сарадници поред постојећих запослених
Питање ангажовања спољних сарадника Управе такође је било тема мог обраћања председнику Републике.
Према расположивим подацима, у Управи постоје систематизована радна места и запослени који би требало да обављају послове из њене надлежности. Истовремено се ангажују и спољни сарадници.
Зато сам поставио следећа питања:
Ко је одобрио њихово ангажовање? На основу којих критеријума су изабрани? Које послове обављају? Колике накнаде примају? Из које буџетске ставке се врше исплате? Да ли постоје извештаји о извршеним пословима? Да ли су ти послови већ обухваћени радним местима систематизованим у Управи?
Ако у Управи већ постоји запослено лице задужено за одређену врсту послова, јавност има право да зна због чега се за исти или сличан посао додатно ангажује спољни сарадник.
Каква је сарадња са агенцијом „ВОС травел“?
Потребно је разјаснити и каква је сарадња између Управе и туристичке агенције „ВОС травел“, с обзиром на то да Управа ни о томе не даје конкретне одговоре.
Затражио сам податке о томе:
– од када сарадња траје;
– на основу којих уговора или поступака је агенција ангажована;
– које је услуге пружала;
– колика је укупна вредност тих услуга;
– да ли су прибављане конкурентске понуде;
– ко је одобравао појединачне трошкове;
– колико је новца агенцији укупно исплаћено.
Ни овде није реч о оптужби, већ о праву јавности да зна коме се плаћају услуге из државног буџета, за које послове и на основу које документације.
Шта се догодило са три милиона динара?
Посебно је било важно не прескочити ни питање шта се догодило са приближно три милиона динара.
Према анализи раније објављених одлука о расподели средстава, приближно три милиона динара нису била обухваћена коначним збиром средстава додељених организацијама.
Нисам тврдио да је новац нестао. Поставио сам питања:
Да ли је новац накнадно распоређен? Да ли је расписан допунски конкурс? Да ли је враћен у буџет? Да ли је преусмерен на другу намену? Којим актом је одлучено шта ће са тим средствима бити учињено?
Најлакши начин да се отклони свака сумња јесте да се објави одговарајући документ.
Имовина у иностранству као питање за надлежне органе
Председника Републике обавестио сам и о постојању имовине супруге вршиоца дужности директора Управе Владимира Кокановића у Републици Словенији.
Према документима из словеначке земљишне књиге, супруга директора поседује две стамбене непокретности у Словенији.
Нисам тврдио да је тиме прекршен закон.
Поставио сам питање да ли је Владимир Кокановић, као јавни функционер, био у обавези да Агенцији за спречавање корупције пријави имовину брачног друга у иностранству, да ли је та имовина пријављена и, уколико није приказана у јавно доступном извештају, да ли за то постоји законски основ.
То је питање за надлежну институцију, а не основ за произвољне закључке.
Зашто сам морао да се обратим председнику Србије?
После бројних дописа и захтева постало је јасно да се од Управе не могу добити документовани одговори на питања која се односе на њен рад.
Зато сам морао да се обратим председнику Републике Србије.
Не очекујем да председник лично прегледа сваки рачун, уговор или финансијски извештај. Очекујем да својим ауторитетом помогне да надлежна лица у Управи коначно доставе документа која су била дужна да доставе и да одговоре на питања од јавног значаја.
Верујем да председник Републике није упознат са свим околностима које прате рад Управе, нити са односом те институције према питањима која долазе из дијаспоре.
Ако се државном врху преноси само оно што је похвално, док се проблеми, незадовољство и питања организација и појединаца прећуткују, онда се не може стећи стварна слика о стању и расположењу Срба у дијаспори и региону.
Верујем да ће председник разумети да постављање питања о трошењу јавног новца није напад на Србију, нити напад на Управу за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
Напротив.
Ћутање појединаца, недостављање докумената и избегавање конкретних одговора наносе много већу штету поверењу у државу и њене институције него било које коректно и документовано питање.
Зато допис упућен председнику Републике Србије не треба посматрати као оптужбу, већ као молбу за помоћ да Управа коначно прекине ћутање и проговори документима.

Уредник "Трагова"
Радован Б. Милић