Напомена: Илустрација је сатирични приказ, креиран уз помоћ вештачке интелигенције ChatGPT-а. Приказани ликови, ситуације и дијалози део су сатиричне интерпретације и не представљају фотографски приказ стварног догађаја.

Захтев послат 26. Јула, одговор написан 7. Августа, а „Траговима“ послат тек 31. августа. И после 36 дана, уместо конкретних одговора, упућени смо да их сами тражимо по „Службеном гласнику“ и интернету.

А управо је период између два решења о постављењу Владимира Кокановића био један од разлога због којих смо питали.
Постоји нешто што би Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону морала да разуме већ из сопственог назива: са дијаспором се сарађује.
Не завлачи се, не одуговлачи се, не чека се да прођу законски рокови, и не рачуна се да ће онај ко је поставио питање после месец дана заборавити шта је питао.
„Трагови“ неће заборавити.
Последњи пример бахатости стигао нам је данас, 31. августа 2026. године, и готово школски показује због чега су дијаспора и Срби из региона последњих месеци све незадовољнији радом Управе и начином на који поступа по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја.
Према званичним подацима саме Управе, лице овлашћено за поступање по тим захтевима је Николина Милатовић Поповић. Зато је овде именујемо именом и презименом, не као приватно лице, већ као службено лице коме је поверен управо посао о којем пишемо.
„Трагови“ су 26. јула 2026. године Управи и Министарству спољних послова упутили веома прецизан захтев.
Тражили смо копију важећег решења Владе на основу којег Владимир Кокановић обавља функцију в.д. директора Управе, копије евентуалних решења о продужењу мандата и податке о датумима и периодима на које су продужења извршена.
Ако ново решење није постојало, тражили смо да нам се каже по ком правном основу Кокановић обавља функцију, од ког датума траје такав статус и ко је, уколико није он, овлашћен да руководи Управом. 
У истом захтеву подсетили смо Управу на законски рок за поступање и затражили електронску доставу одговора, али уместо одговора добили смо ћутање, које је трајало све до данас 31. августа у 15.50 часова када нам је стигао имејл Управе у којем је писало: „У прилогу достављамо одговор на Ваш захтев за достављање информације од јавног значаја од 26. јула 2026. године.“  Дакле, 36 дана након подношења захтева.
Али тек тада следи детаљ који заслужује посебну пажњу. Документ који нам је 31. августа послат носи датум: 7. август 2026. године.
Другим речима, одговор је на папиру датиран у време док редовни законски рок још није био истекао, али је до тражиоца стигао 24 дана касније. Зато јавно питамо:
Где је тај одговор био од 7. до 31. Августа, и зашто није послат онда када је, судећи према датуму који на њему стоји, већ био сачињен?

Ни после толиког чекања нисмо добили конкретне одговоре на сва постављена питања, а нисмо добили ни тражене копије решења. Уместо тога, Николина Милатовић Поповић позвала се на члан 10. став 2. Закона и упутила нас на бројеве „Службеног гласника“ 68/2025, 10/2026, 40/2026 и 72/2026, као и на интернет портал Владе.
Члан 10. заиста предвиђа посебан начин поступања када је тражена информација већ објављена и јавно доступна. Зато „Трагови“ неће сами пресуђивати да ли је та одредба у овом случају правилно и потпуно примењена, већ ће то оценити Повереник, јер ће жалба бити поднета. А Повереник ће добити сва три документа: захтев од 26. јула, одговор датиран 7. августа и имејл којим је тај одговор стварно послат 31. Августа, па нека документа говоре.

Овде долазимо до суштине због које питање „Трагова“ није било ни формално ни бесмислено.
   Претходно постављење Владимира Кокановића за вршиоца дужности директора Управе завршило се 30. јула 2026. године. Ново решење Владе донето је 6. августа 2026. године, а ново постављење Владимира Кокановића за вршиоца дужности почиње 10. августа 2026. године, и овога пута на три месеца.
То значи да између престанка претходног и почетка новог постављења постоји период од 31. јула до 9. Августа - десет календарских дана.
Управо је то један од разлога због којих су „Трагови“ тражили прецизан одговор о правном основу вршења функције.
А сада погледајмо датуме:
30. јул - престаје претходно постављење.
31. јул - почиње период између два постављења.
6. август - Влада доноси ново решење.
7. август - датум који стоји на одговору Николине Милатовић Поповић.
10. август - почиње ново постављење Владимира Кокановића.
31. август - „Трагови“ коначно добијају одговор датиран 7. августа.
И управо ту се намеће питање које смо поставили још 26. јула.
На дан 7. августа, који стоји на одговору Николине Милатовић Поповић, ново постављење Владимира Кокановића још није било почело. Почињало је тек 10. августа.
Зато смо и питали: Ако након истека претходног постављења нема новог важећег постављења, по ком правном основу Владимир Кокановић обавља функцију, од ког датума траје такав статус и ко је у том периоду овлашћен да руководи Управом? На то питање нисмо добили конкретан одговор.
Из ових датума произлази још једно сасвим легитимно питање.
Какав је био радноправни статус Владимира Кокановића од 31. јула до 9. августа?
Да ли је у том периоду долазио на посао? Да ли је обављао послове директора? Да ли је потписивао службена акта? Ко је формално руководио Управом? И, коначно: како ће Владимиру Кокановићу бити обрачуната и исплаћена зарада за август - за цео месец или у складу са његовим стварним радноправним статусом током периода између два постављења?
Не тврдимо унапред какав тај обрачун мора бити, већ ћемо то питати надлежне.
Али имамо право да питамо, јер се та зарада не исплаћује из приватног новчаника, већ се исплаћује из буџета Републике Србије.
Када се нешто плаћа јавним новцем, јавност има право да зна шта је плаћено, за који период и по ком правном основу.
Ако неко у Управи верује да ће одуговлачењем, непотпуним одговорима и упућивањем на друге изворе постићи да тражилац после месец или два заборави шта је питао, мораћемо да га разочарамо - нећемо. Сваки захтев је сачуван, сваки датум је забележен, а сваки одговор ће бити упоређен са сваким постављеним питањем, укључујћи и евиденцију:
Одговорено, није одговорено, документ достављен или документ није достављен.
И када за то постоји законски основ  уследиће жалба Поверенику.
Апсурдно је да организациона јединица државе чији је посао сарадња са дијаспором управо према људима из те дијаспоре ствара утисак да је добијање информације борба издржљивости, јер запослени у Управи не примају плате из приватне Кокановићеве касе директора или из касе овлашћеног лица. И они су финансирани јавним новцем.
А сама Управа, ако то њих двоје нису знали, постоји управо зато што постоји дијаспора и постоје Срби у региону. Зато је посебно непримерено да човек из дијаспоре, када пита како ради орган основан ради сарадње са дијаспором, мора да броји дане, шаље ургенције и обраћа се Поверенику да би остварио законом гарантовано право. Тако се поверење не гради, већ се тако руши.
А онај ко мисли да су законски рокови нешто што може да поштује када му одговара, а занемари када му не одговара, вероватно би се лоше снашао и у много једноставнијем послу. Чак и када би, рецимо, продавао ћевапе негде на словеначкој обали, брзо би открио једну непријатну чињеницу: да и тамо постоје закони, правила, рокови, рачуни и одговорност према ономе ко стоји са друге стране пулта. А у државној управи стандарди би морали бити још виши. 
Зато ово није лични сукоб са Николином Милатовић Поповић, нити приватно дружење уз испијање ракије до зоре, већ је ово питање службене одговорности овлашћеног лица и односа једног државног органа према Закону, јавности и дијаспори због које тај орган постоји.
„Трагови“ ће наставити да питају, а Управа може да одговори првог, петнаестог или, као сада, тридесет шестог дана, али нека буду сигурни: време неће избрисати питања, посебно га неће избрисати оно време које долази, већ ћемо их управо тада подсетити на њих.

Наставиће се.