Илустрација је генерисана уз помоћ вештачке интелигенције.
„Трагови“ су Управној јединици Љубљана електронском поштом упутили захтев за приступ информацијама од јавног значаја у вези актуелне проблематике.
Захтев је послат 21. септембра 2026. године, а информациони систем словеначке државне управе потврдио је његов пријем истог дана. У аутоматској потврди Управне јединице Љубљана пише:
„Ово је аутоматска потврда пријема ваше електронске поште, која је примљена 21. септембра 2026. године у 8.42 часа. Ако сте електронском пошиљком поднели захтев, орган вам решења, односно документа може достављати на електронску адресу са које сте захтев послали. Ако желите да документа примате на другу електронску адресу или у физичком облику, обавестите нас о томе што пре на електронску адресу органа и наведите електронску адресу, односно адресу пребивалишта или седишта. Молимо вас да не одговарате на ову поруку. Послато из Управне јединице Љубљана.“
Дакле, словеначки државни орган већ приликом пријема захтева јасно обавештава грађанина да му документа може доставити на адресу електронске поште са које је захтев упућен. Нема позивања подносиоца да због докумената долази у Љубљану, нема условљавања непосредним увидом и нема стварања непотребних путних трошкова.
То је лекција коју би морала да прочита и запамти мр Николина Милатовић Поповић, лице овлашћено за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја у Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
Грађани Србије годинама плаћају службена путовања руководилаца Управе широм света. Посебно припадници дијаспоре имају право да очекују да се са тих путовања, поред скупих фотографија и празних извештаја о сусретима, донесе и понеко корисно знање о односу савремене управе према грађанину.
После толиких година на руководећим положајима, није прихватљиво да се подносилац захтева који живи у Словенији позива да дође у Београд како би извршио непосредан увид у документа која могу бити скенирана и послата електронском поштом. Такав поступак није услуга грађанину, већ стварање препреке у остваривању законом признатог права.
Николина Милатовић Поповић требало би коначно да разуме да јавна управа не постоји ради њене удобности и удобности функционера и службеника, већ ради грађана који је финансирају. Њена политичка и професионална прошлост, укључујући јавно помињане везе са Југословенском левицом, не може бити оправдање да начин поступања остане заробљен у времену у којем је грађанин морао да моли, путује и чека пред вратима државног органа.
Време је електронске управе. Документа се скенирају и шаљу електронском поштом. То успешно примењују словеначки органи, а исто мора да примењује и Управа Републике Србије чији је основни задатак управо сарадња са људима који живе изван Србије.
Зато „Трагови“ ову потврду објављују као кратко и бесплатно упутство Николини Милатовић Поповић: прочитајте, научите и запамтите, бар док обављате посао који вам плаћају грађани Србије, а Трагови“ ће, када Управна јединица Љубљана достави суштински одговор и тражена документа, јавност обавестити и о њиховом садржају.
