„Трагови“ су још 7. септембра објавили да је Андреј Лесковац од 1. јуна 2026. године ангажован по уговору о делу у Управи за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, којом руководи Владимир Кокановић.
Месечна уговорена накнада износи 70.000 динара и исплаћује се из јавних средстава.
То није претпоставка. Управа је ове податке потврдила у одговору број 230-13-3/30-2026/01 од 31. августа 2026. године, достављеном поводом захтева „Трагова“ од 19. августа.
Међутим, Управа није објаснила због чега јој је Андреј Лесковац потребан.
У одговору је наведено само да је ангажован за „обављање послова који се односе на положај Срба у дијаспори и региону“. То није конкретан опис посла, већ готово дословно понављање општег делокруга Управе.
Није саопштено које послове Лесковац обавља, које је извештаје саставио, са којим организацијама сарађује, које је проблеме дијаспоре решавао, колико његов уговор траје, ко га је предложио и ко је одобрио његово ангажовање.
Уместо да достави уговор и документацију о извршеним пословима, Управа је „Трагове“ упутила да из Словеније лично дођу у Београд и изврше увид у њеним просторијама. Као разлог наведена је „обимност документације“.
Ако је документација о Лесковчевом раду већ после три месеца била толико обимна да се није могла скенирати и послати електронском поштом, јавност има право да сазна шта је све за то време урадио. Ако документација није обимна, онда позивање на њен обим личи на покушај да се стварни приступ документима отежа.
Због непотпуног одговора и недостављања тражених копија „Трагови“ су 1. септембра 2026. године поднели жалбу Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
У међувремену је откривена важна чињеница која Лесковчево ангажовање ставља у много озбиљнији контекст.
Према јавно доступним пословним подацима, Андреј Лесковац је директор и власник 50 одсто удела у предузећу ALEDA MULTI GLOBAL TRADE DOO NOVI SAD, матични број 20723505 и ПИБ 107010188. Фирма је основана 28. марта 2011. године, а бави се припремним радовима на градилишту.
Другу половину предузећа поседују Душан Панајотовић и Стеван Панајотовић, са по 25 одсто удела. Душан Панајотовић уписан је и као заступник фирме.
Према подацима који се позивају на финансијске извештаје АПР-а, ово предузеће је током 2025. године остварило 136.833.000 динара прихода и 9.880.000 динара нето добити, уз 11 запослених.
Лесковац и Душан Панајотовић нису ортаци само у једној фирми. Они су сувласници и предузећа SAND COP DOO KIKINDA, основаног 20. марта 2024. године, које се такође бави припремним радовима на градилишту. Лесковац има 50 одсто власништва, Панајотовић 25 одсто, а Милан Ћосо преосталих 25 одсто. Директор фирме је Душан Панајотовић.
Дакле, није реч о случајном познанству или једном давно завршеном послу. Андреј Лесковац и Душан Панајотовић актуелни су пословни партнери у најмање два привредна друштва.
Медији су годинама извештавали о Панајотовићевим хапшењима, кривичним поступцима и пословима обезбеђења београдских ноћних клубова. Према објављеним судским извештајима, правоснажно је осуђен на три и по године затвора због покушаја изнуде 50.000 евра под претњом убиством.
„Трагови“ не тврде да Андреј Лесковац одговара за поступке свог ортака. Пословно партнерство није доказ саучесништва, нити се кривична одговорност једног човека може пренети на другог.
Али Управу и Владимира Кокановића нико не пита за кривичну одговорност Андреја Лесковца. Питамо их због чега је човек таквог професионалног и пословног профила доведен у државни орган који треба да брине о Србима у дијаспори и региону.
Какву стручност за положај дијаспоре доказују послови припреме градилишта? Које искуство Андреј Лесковац има у заштити права Срба у расејању, очувању њиховог идентитета, сарадњи са удружењима, образовању, култури и решавању административних проблема наших људи у иностранству?
Због чега Управа, поред запослених, руководилаца и систематизованих радних места, плаћа додатног уговорца чији конкретни резултати нису представљени јавности?
И због чега је изабран баш пословни ортак Душана Панајотовића?
Та питања морају бити упућена Владимиру Кокановићу. Андреј Лесковац је ангажован у Управи којом Кокановић руководи. Ако га Кокановић није лично предложио, нека саопшти ко јесте. Ако није потписао уговор, нека објави ко га је потписао. Ако одлуку није донео он, нека покаже ко је донео и на основу којих критеријума.
Руководилац државног органа не може да се одрекне одговорности за кадрове који су у том органу ангажовани и плаћени јавним новцем само зато што се његов потпис можда не налази на уговору. Кокановић је дужан да зна ко ради у Управи, шта ради, зашто је ангажован и шта је произвео за новац грађана.
Посебно је оправдано питање због чега је човеку који руководи активним предузећем са значајним приходима и добити потребан додатни уговор са Управом вредан 70.000 динара месечно. То само по себи није незаконито, али обавезује Управу да покаже да је ангажовање било засновано на стварној потреби и стручности, а не на личној или политичкој блискости.
Лесковац је 12. априла 2025. године јавно наступио као један од Срба из Беча који су организовано кренули у Београд на скуп подршке председнику Александру Вучићу и његовој политици. Нешто више од годину дана касније, од 1. јуна 2026, постао је плаћени сарадник Управе.
Учешће на политичком скупу није забрањено и само по себи није препрека за ангажовање у државном органу. „Трагови“ не тврде да је уговор представљао награду за политичку подршку, јер за то немамо доказ.
Али временски след постоји и јавност има право да пита да ли су приликом избора Лесковца одлучивале стручне квалификације, политичка блискост или нечија лична препорука.
Одговор се налази у уговору, одлуци о ангажовању, опису послова, извештајима о раду и документима на основу којих су одобраване месечне накнаде. Управо те документе Управа није доставила.
Уместо одговора добили смо позив да из Словеније дођемо у Београд.
Дијаспори нису потребни тајанствени уговорци, неодређени описи послова и кадрови чији се резултати не могу видети. Потребни су јој стручни људи који познају њене проблеме, чији су задаци јасни и чији се рад може проверити.
Зато питање више није само ко је Андреј Лесковац.
Питање је какву је Управу Владимир Кокановић створио откако обавља дужност њеног вршиоца директора, кога у њу доводи, по којим критеријумима и шта дијаспора добија за новац који се тим људима исплаћује.
Док уговор, одлука и извештаји не буду достављени, Кокановић дугује дијаспори јасан одговор:
Због чега његова Управа плаћа Андреја Лесковца 70.000 динара месечно, зашто је изабран управо пословни ортак Душана Панајотовића и шта су Срби у расејању од тог ангажовања конкретно добили?
Текст је заснован на званичном захтеву од 19. августа 2026. године, одговору Управе број 230-13-3/30-2026/01 од 31. августа 2026. године и жалби Поверенику од 1. септембра 2026. године. 19_8_26_питања_Управи_Лесковац(1).pdf
1_ 9_ 26_одговор_ Управе_ Лесковац(1).pdf Жалба_поверенику_ у вези_19_8_26_и 1_9_26.pdf
Пословни подаци и раније објављени текст „Трагова“ проверени су у достављеним материјалима. Andrej Leskovac.pdf FIRMA.docx
Наводи о новом хапшењу Панајотовића нису представљени као чињеница, јер и достављени текст наводи да уз њих није објављена документација. Душан Панајотовић као „ударна игла“ СНС картела.pdf
